raja yoga selvarajan jesudian

8/13/2019 raja yoga selvarajan jesudian

http://slidepdf.com/reader/full/raja-yoga-selvarajan-jesudian 1/170

1



Selvaradžan Jesudian Elizabet Hei

RADŽA JOGA

SADRŽAJ

Predgovor

Uvod

I. POGLAVLJE

Šta je JOGA

ŠTA JE SVEST

KAKO SE VEŽBA RADŽA - JOGA

ŠTA JE BOG

II . POGLAVLJE

Put Istoka

Religija je telo istine

III . POGLAVLJE

Put Zapada

IV . POGLAVLJE

Susret dva puta



PREDGOVOR

Selvaradžan Jesudian je moj uitelj indijske mudrosti , te ujedno i moj uenik kao student medicinskih i bioloških

nauke . Njegova uravnotežena linost objedinjuje u sebi i evropsku i azijsku kulturu . Dubokom proniknutošu u drevne predaje svoje domovine i porekla koje dostiže vrhunac u starodrevnu uenjima joge , Selvaradžan Jesudian stekao je sposobnost za izuzetna telesna i duhovna dosgnua , zahvaljujui i uroenim sklonosma

što su svojstvene Indijcu . Hrišanska vera , u kojoj je bio odgajan u svojoj domovini , u njemu je podstakla i pritajenu ežnju za svetim zajedništvom ljudi svih zemalja i delova sveta , koja je u svojoj svetoj suštini zasnovana na stremljenju za bratimljenjem i ljubavi prema bližnjem . Tokom dugogodišnjeg boravka u Evropi Jesudian je stekao i zapadno obrazovanje . Posvetio se studiju vere , dubokog znanja i obiaja Zapada , te ih uvek nastojao uporediti sakulturom i hrišanskim naukom Istoka . Kao odan prijatelj i saputnik našim radosma i patnjama , ve godinama boravi i deluje u Evropi . Njegova uglaena pojava priroeno otmenog držanja , kao i produhovljena telesna snaga i umee što su objedinjene istananom oseajnošu , vrst , staložen i postojan

karakter , produhovljen i plemenit nain mišljenja i vladanje koje pleni pažnju , dostojanstvena samosvest koja je protkana skromnošu i ljubaznošu . Te su mu odlike linosti priskrbile mnoštvo odanih i privrženih prijatelja koji su , prihvatajui bez oklevanja sve egzotino i neobino u njegovoj pojavi što je zapadnom svetu ponekad strano i odbojno , susretali njegov prodoran , ali istovremeno i odsutan i otvoren

pogled koji je obuhvatao dva svijeta , te tako imali priliku dopreti do njegova dubljeg bia . Na nebu Zapada koji se sve





njegove preterane žudnje za materijalnim dobrima i postizavanje što više moi . Pozvanošu upuenog iproduhovljenog Indijca , Iesudian nas želi ispravnim putem dovesti

do spoznaje , duboke spoznaje oveka u njegovoj trostrukoj prirodi telesnog , duševnog i duhovnog postojanja , koja je organski utkana u sveobuhvatno postojanje svemira . U tom smislu nama , razoaranima u materijalistikom svjetonazoru i zagrezlima u line , politike i društvene krize , uliva neiscrpnu nadu , pouzdanje i veru u duševni , duhovni i moralni preporod , vraajui nam na obnovljeni nain i veru

u sebe same i Boga . oveku Istoka , s druge strane , pomaže da se otrgne od pojavne stvarnos sveta , te sigurno zakorai na put Zapada , usvajajui smisao kolekvnog duha i usmerenos , kao i oseanje za neposredno praktino i pragmatino . Takvo uzajamno oploivanje Istoka i Zapada , sjedinjenje individualnih ikolektivnih stremljenja , nikako se ne može posi , kako to svedoi autor , nasilnim putem , ve samo dragovoljnom predanošu ljubavi u svetoj zajednici hrišanstva . Samo takva zajednica u kojoj bi se bratimili ljudi svih delova sveta i svih vjeroispovjesti , zauvek bi mogla iskorijeniti mržnju koja postoji izmeu pripadnika rasa , naroda , država , staleža , stranaka ivjeroispovijesti , mržnju koja oveka dovodi samo u ogrezlost rata i

siromaštva . Samo bi takva zajednica na višem duhovnom obzoru mogla pomiriti bolne suprotnosti individualizma i kolektivizma , ljubavi prema domovini i ljubavi prema oveku , idealistike i realistike filozofske usmerenosti . duboke ideje i uzvišeni ideali , o kojima autor svedoi u ovoj knjizi , izložene su jednostavnim i razumljivim jezikom koji se ne služi tajnovitim lozofskim renikom strunog raspravljanja , ve su

iznesene na nain koji duh direktno oslobaa , oblikuje i tako direktno i univerzalno proširuje na celo oveanstvo , dok ga



istovremeno i uzdiže iz najmranijih dubina svesti odlunim naporom volje sve do spoznaje sveznajueg i svemonog Boga .

Alsogoed ( Maarska ) , jula 1947.

doktor medicinskih nauka Th . Huzella , univerzitetski profesor medicinskih nauke u Maarskoj , lan Karnegi instituta



UVOD

O indijskoj filozofiji religije napisano je mnoštvo strunih rasprava u kojima se intelektualistikom perom govori o

naucima ŠTAsu sadržani u uenjima Veda , Upanishada , Jogapradipike , Patanjalijevoj Joga - Sutri , Shankarasharji idrugima . Sasvim je izlišno , stoga , da na ovom mestu raspravljamo o teoriji joge i pružamo iscrpna objašnjenja njene filozofske osnove . Znatno korisnijim inilo nam se pruži praktine upute o srži nauke joge . Veina ljudi Zapada još uvek je pogrešnog

uverenja da je joga neko osobito i samo na istoku dostupno i prihvatljivo otkrie , te kao takvo u naelnoj suprotnosti sa hrišanskim naukom i religijom , a sasvim strano i neprihvatljivo za zapadnjaka . Naš je cilj da ukloni ovu ukorenjenu i rasprostranjenu zabludu koja zatvara vrata mnogima ŠTAsu na putu traganja za Bogom , te im tako uskrauje najdirektniji put koji vodi carstvu Božijem . Joga nije religijsko uenje , ve otvorena mogunost razvoja ovekove unutrašnje najdublje sušna, polazei od psiholoških uenja , te vodstvo ka njegovom konanom sjedinjenju s Bogom . Ako , dakle , joga oznaava put koji stremi Bogu , ne može biti neprijateljski usmerena ni prema jednoj religiji , jer je Bog jedan , kao što je jedna i jedinstvena SUŠTINA , bez obzira na raznolikost njenog naziva u raznim kulturama . želimo ukazati kako je i Isus pouavao put joge , jer je joga put ljudske

duše koja stremi sjedinjenju s Bogom . Isusov uski , strmi i tegobni put , kako ga je uio i propovedao , put je joge . Imena , nazivi , obli ja tek su koprena iza koje se skriva samo jedna istina koja ne može biti drugaiji nego jedinstvena i celovita . Ovu smo knjigu napisali za ljude Zapada , te je , stoga , biblijski renik prisutniji negoli jezik svetih spisa Orijenta .

Namera nam je bila da osvetlimo i potkrijepimo samu istinu , a ne da izlazi i zalazi se u bilo kojem obliku za egzotina



uenja Istoka . Isna e lakše bi shvaena ako bude izložena jezikom na kojeg je svako nauen ve roenjem i pripadnošu svojem poreklu . Ovim stranicama nastojimo jasno i nedvosmisleno ukazati

na put koji je jedini pred nama kako na Zapadu , tako i na Istoku . Namera nam je da razotkrijemo dveri najvišeg postojanja , jer je pred nama samo jedan cilj : Bog . Nebesko kraljevstvo je na podjednak nain živua isna i za hrišane i za hinduiste , kao i sledbenike svih drugih vera . Svi se ljudi bore za isti cilj , iako se pritom koriste razliitim metodama i sredstvima .

" Obeana zemlja " leži skrivena u našem srcu , a blagosloven je onaj ko je uspe da pronae .

Tek smo siušni atomi u beskrajnom svemiru , ali nas neka sila ipak nagoni da uzvišenu nebesku radost , što smo je pronašli na putu koji vodi Bogu , podelimo is našom braom . Put ka Bogu težak je i strm upravo zato što je u tolikoj meri jednostavan . I borba i trud bogato su uzdareni , jer stizanjem na konani cilj posžemo i mo da smelo kažemo : " Izvojevao sam bitku , ali uz pomo . Borio sam se za nalaženje takve pomoi i gle : pomo je jedino i samo u meni samome - Božanska SUŠTINA koja obitava u najunutarnjijoj dubini moga bia i daje život . " Poslednje poglavlje knjige jasno ukazuje na mesto i nain na koji se susreu Zapad i Istok i kako se može ostvari uzajamna pomo da se do toga cilja što pre stigne .

Neka ovaj nevelik obim stranica , što se pred vama razlistavaju , doprinose nestanku i iskorenjivanju svih nesporazuma što su prepreka razumevanju dva sveta , te neka pripomognu uzajamnom razumevanju i ljubavi sve ljudi u kojima e se , naposletku , rasvetliti jasna svesnost da smo svi mi jedna velika porodica i DECA istog oca !

Selvarajan Jesudian Elisabeth Haich



PRVO POGLAVLJE

ŠTA JE JOGA ?

" Oštrica maa spoznaje vlastitoga JA saseci , dakle , svaku sumnju u srcu , izniklu iz neznanja i zadobi postojanost u jogi ... " Bhagavad - gita

U jednom trenutku svoga života svaki ovek shvati da je

živo bie , da živi i postoji unutar prostora i vremena , da se nalazi izmeu prošlos i budunos . Njegovo pamenje ,

meutim , u stanju je osvetliti samo maleni deli prošlos , da bi se potom sve izgubilo u nerazaznatljivoj magli , te postalo nepouzdano i nepoznato kao i sama budunost , ije se tajne nikako ne mogu razotkriti . U tom se trenutku u svakom oveku bude temeljna i nezaobilazna pitanja : ODAKLE ? GDE ? ZAŠTO ? ovek je samo jednom roen i samo e 1 umreti - to je spoznaja koja je svakome bliska , ali ne iz linog iskustva . Da je ovek roen sasvim sam na pustom i nenastanjenom ostrvu , nikada ne bi uoio injenicu da se ljudi raaju i umiru , te da i sam u skladu sa zakonima prirode , prvo mora umreti . ovek , meutim , živi okružen ljudima , te iz sopstvenog i iskustva drugih zna da je svako , ko na zemlji živi , jednom

roen , te da e jednom i umre ve zbog injenice sopstvenog postojanja . Šta je , meutim , ovek bio pre roenja ? ... Gde odlazi nakon smr ? ... Zašto , naposletku , mora prei put izmeu te dve stanice roenja i smrti ? ... Onome , ko razmišlja o ovakvim pitanjima , pogled je ve

otvoren za spozanje beskrajne mudrosti što je prisutna u svim pojavama života . Sa znanjem i spoznajom geometrijskih ,

matematikih , fizikih i hemijskih zakonitosti , što leže u osnovi



svake pojave života , smatrae nemoguim i neprihvatljivim gledište u skladu sa kojim dug ljudski život , ispunjen iskustvom , prožet lepotom , radosma i patnjom , bezbrižnošu i tugom , a ponekad i izuzetnim uspesima , proistie ni iz ega

i , podjednako tako , uvire ni u šta , te da se celo to zbivanje odvija slepo , stihijski , lišeno unutrašnje zakonitosti i svrhe . U sluaju , pak , da unutrašnja zakonitost i svrha ipak postoje , u emu se , dakle , sastoji ta zakonitost ? ... Kakva je svrha svega ?... Koja sila oveka donosi na ovu zemlju da bi ga nakon odreenog vremena iznova opozvala ? Zašto i emu sve to

zbivanje ? Na ovakva emo pitanja dobi željeni odgovor samo ako možemo spoznati : ko je to ? Odakle dolazi ? Kuda ide? Zašto živi ? Odgovor se na to pitanje doima vrlo jednostavnim : JA ! Ali , znamo li pouzdano KO JE TAJ JA ? Ako svu svoju pažnju pomnjivo usreddotoim na sopstveno JA , te zaponem sa istraživanjem , otkrit u sasvim neobine stvari . Pre svega , primeemo u kako u meni ne postoji samo jedno JA , ve više takvih " Ja " . Na primer : sedim u fotelji i itam knjigu . Za vreme itanja odjednom mi prostruji umom misao o zbivanjima koja su me zadesila tokom toga dana . U mislima iznova proživljavam sve doživljeno , razmišljajui pritom šta mi valja preduzeti u toj stvari ... Iznenada postajem svestan kako sam ve proitao celu stranicu , te mi valja okrenuti novi list . Dok sam , dakle , bio obuzet razmišljanjima o proteklim

dogadajima , " neko " je re za re ju , reenicu za reenicom , proitao celu stranicu . Ko ? Ja , naime , nisam svestan i ne znam ni za jednu jedinu re koju je onaj drugi u meni proitao . Moja je svest u to vreme boravila na sasvim drugom mestu . Navedimo i drugi primer , vrlo dobro poznat svakome : u trenutku dok izgovaram molitvu , priseam se obaveza koje

me oekuju sutrašnjeg dana . Razmišljam šta sve moram uiniti i na koji nain , sve dok odjednom ne postanem svestan da sam



u molitvi ve sgao do " amin" . Ko je u meni izgovarao rei molitve dok sam sam bio obuzet razmišljanjima o potpunodrugoj stvari ?

Naredni je sluaj još zanimljiviji : preda mnom je niz brojeva koje moram sabrati . Dok to inim , potpuno sam odsutanduhom i obuzet drugim razmišljanjima , ali neko u meni u to vreme zbraja brojke i ispisuje konani rezultat . iznenaeno posmatram ispisane brojke i iznova zbrajam . inim to vrlo pažljivo , jer pretpostavljam da je rezultat po svoj prilici pogrešan .

Naime , u vreme dok sam zbrajao , moje misli su lutale i boravile na nekom drugom mestu . Sasvim zateen , ustvruje da je ceo postupak sabiranja tano izveden , da je , dakle , onaj drugi u meni , koji je zbrajao brojke , bio u potpunosti sposoban izvesti taan rezultat . Bez greške je , naime , ispisao konanu brojku sabiranja i to k tome uinio mojom sopstvenom rukom . Ono što zbunjuje u ovom primeru , sledee je zapažanje : dok sam molitvu koju sam ve od denjstva izgovorio nebrojeno puta , te sam je i sada samo mehaniki ponavljao , znao napamet, s nizom sam se pomenutih brojki u tom trenutku suoio po prvi put , te u tom smislu prilikom sabiranja nije nikako moglo biti rei samo o mehaniki provedenom postupku . Onaj drugi u meni , koji je zbrajao i tako rešio zadatak , ceo jepostupak

morao izves sa potpunim razumevanjem problema , sabirajui svaku brojku , posebno sa svima drugima kako bi naposletku došao do ispravnog rezultata . Ko je , meutim , on ? Oigledna je injenica da sam ja taj , samo toga nisam svestan . Ko je , meutim , bio onaj ko jetokom toga vremena razmišljao o sasvim drugim stvarima ?

Iznova ja , ali svestan samoga sebe . Nema , dakle , nikakvesumnje



da u meni postoji više takvih Ja , dok je svest samo jedna . Tu svesnost mogu povezati sa ovim ili onim Ja , zavisno o mojem trenutnom raspoloženju i pažnje koju usmjeravam prema jednoj ili drugoj oblasti .

Ne valja zaboraviti na još nekoga ko u meni živi , ali ne obitava na istoj ravni sa pomenutim Ja koje u meni djelatno živi , razmišlja , rauna , ita . Taj neko nalazi se ponad njega . On me posmatra , procenjuje , pouava , upuuje mi krike , savetuje me . Traži od mene da mu poverim svaki svoj postupak i svaku misao . U trenutku kada sam razdražljiv i neraspoložen , on ostaje potpuno spokojan jer mu je takvo stanje

duševnog nemira sasvim strano . On mi , me

utim , uvek pomaže kada sam u nevolji ili neprilici . U koliko smo navrata ve od drugih uli , ai sami se osvedoili sopstvenim iskustvom da smo kakvu veliku nevolju izbegli samo zato što smo u odgovarajuem trenutku preduzeli odgovarajuu akciju , a da nakon svega toga nismo niti bili svesni razloga zbog kojeg smo to uinili , gotovo kao da niti nismo bili mi sami . U tom je opasnom i neizvesnom trenutku " Neko " ispravno postupio namjesto nas samih , neko ko je sveznajui , te nas je , samo se služei nama , spasio opasnog dogaaja koji se tek kasnije odigrao . Sudei prema ovom sledu dogaaja , taj neko je poznavao celu budunost koja nas je oekivala . Jednom poznatom i uglednom hirurgu dogodio se naredni sluaj : dok je operisao , cela je njegova pažnju nepodeljeno

bila usredsreena na pacijenta i hirurški zahvat . Iznenada se nadnio nad otvoreni stomak pacijenta , te je u takvom položaju tela zakrilio celu ranu . U istom se trenutku stakleni štit svetiljke nad hirurškim stolom razneo u najsitnije komadie . Hiljade staklenih krhotina sruilo se na leda hirurga . Da se tog trenutka nije nadnio nad pacijenta , razbijeno staklo bi zasulo otvorenu ranu . Uzalud su bila sva pitanja asistenata za razlog zbog kojeg

se hirurg upravo u tom trenutku nadnio nad pacijenta . Hirurg to nije znao objasniti . " Neko " u njemu delovao je posredstvom



njega samoga , a on ga je u trenutku opasnosti doživeo kao sopstveno Ja . Taj " neko " tano je znao zašto deluje i zbog ega deluje upravo na takav nain . Nakon svega što se dogodilo , mem , hirurg se više nije oseao istovetnim s njime .

Njegovo se trenutano , sadašnje Ja nije sjealo razloga koji ga je podstakao da naini upravo takvu , u tom trenutkuspasonosnu kretnju . Ko je bio taj " neko " u njemu ko je postupio tano u skladu sa onim što se tek kasnije dogodilo , ko je , dakle , ve unapred znao budunost ? Moja je majka u našoj porodinoj kui u Madrasu doživela

ovakav doga

aj : jednog je jutra ušla u kupatilo i tamo ugledala kobru . Pokušala je da pobegne , ali se u tom trenutku okliznula i pala . Tada je sasvim jasno zaula unutrašnji glas : " Ostani mirna i ne ini nijedan pokret ! " Sasvim se ukoila , zmija joj se popela na grudi i tamo sklupala , predajui se uživanju u toploti živoga ljudskog tela . Nakon dužeg vremena , po svoj prilici uznemirena šumovima što su dopirali spolja , zmija je otpuzala sa majinih grudi i išezla u bašti . Da je u tom trenutku moja majka uinila i najmanji pokret , kobra bi je sasvim sigurno ugrizla smrtonosnim ugrizom . Nakon svega , majka nije niti znala niti umela da objasni kako je za sve tovreme mogla ostati potpuno nepomina i sasvim ravnodušno mirna , a da se pritom nije ni najmanje bojala . Tek kada je bila sasvim sigurna i spašena zmije , obuzeo ju je smrtni strah od

svega što joj je neposredno pre predstavljalo smrtnu opasnost .Ko je u njoj u trenutku takve opasnosti mogao ostati potpunonepokretan i miran , bez imalo straha ? Ko je znao da je takav položaj jedini mogui spas od smrtonosnog ugriza kobre ? nema nikakve sumnje da je taj " neko " , ko u trenucima najveih

opasnosti stoji uz nas , naše sopstveno JA . Ono je , meutim ,deo





u tom smislu izražava u prvom licu : " Ja jesam " . Ako je život , dakle , Bog i ako se u ovekovoj svesti život oituje u obliku JA - oseanja , re je zasigurno o Ja kao izjašnjenju Božjeg postojanja u nama . Ovu postavku dokazuje i Biblija , jer na

Mojsijevo pitanje , koje je znaenje imena Bog , sam Bogodgovara : " Jahve " , što znai " Ja sam taj koji jesam " ( Mo 2,31 ) . Potpuno je znaenje Božjeg odgovora JA koje se nalazi u stanju vene sadašnjosti , jer se ne tvrdi niti " Ja koji sam bio " , niti , "Ja koji u bi " , ve " Ja jesam koji " , što je izraz neprekidnog ,

venog BITI : BOG ! ... Je li ovek svestan da je naše JA , život i postojanje , dakle ,

Bog u nama ? Ne ! Te injenice ovek nije svestan . Svest prosenog oveka previše je ograniena da bi se približila Božjem postojanju i sa njime sjedinila . Takva mogunost , meutim , postoji , što su dokazali veliki uitelji , božji izaslanici koji su u tvarnom ljudskom telu živeli u našoj okolini . Njihova je svest , meutim , bila istovetna božanskoj svesti : " JA i otac smo jedno " , kaže Isus u Bibliji ( Iv 10,30 ) . Svojim je sopstvenim životom Isus dokazao svoju istovetnost sa Bogom koja je mogua i u propadljivom ljudskom telu . Telo ne predstavlja nepremostivu prepreku , te je tako božanska svest dosežan cilj za svakog oveka . U svakom oveku nesvesno plamti želja za uzdizanjem nad prolaznim i propadljivim svetom , nalik neugasivoj žei koja

ga nagoni na traganje za putevima koji e ga doves dosjedinjenja s božanskom svesti . Ova neprestana težnja ka najvišoj svrsi ujedno je i ona osobina kojom se ovek razlikuje odživotinje . Životinja , naime , nikada ne teži višem obliku postojanja od onoga u kojem provodi svoj život . Pas je zadovoljan

injenicom da je pas , konj je zadovoljan time što je konj .Nijedna



se živonja nikada nee istaknu velikim i znatnim delima i ostvarenjima . Samo je ovek bie kojeg unutrašnji poriv neprestance navodi na postizavanje neeg višeg od pukog postojanja , jer je podstaknut nesvesnim osjeanjem mogunos

koje su u njemu samome skrivene . Taj nagon podse otkrie božanskog JA u nama koje nas neprestance ini nezadovoljnima onime što jesmo i šta smo postigli , te nas uvek podstie da zakoraimo na daljnje puteve kako bismo dostigli najviši cilj i krajnju svrhu . I planinar , meutim , sledi svoj nagon u trenutku kada se izlaže telesnim naporima i savladava sve teškoe u vrstoj nameri da osvoji planinski vrhunac . Mnogo štošta e

ga oara

na putu kojim prolazi . Radova

e se svim dražes

prirodnih lepota planina i dolina . Prelijepi pašnjaci i zeleni proplanci primamljiva e ga na spokojni odmor , a bistra voda potoka gasit e njegovu že . Sva ta udesnost prirode , mem , nee moi da ga zaustavi na putu ka osvajanju vrhunca . Predahnut e tek nakrako , te nastaviti put uz strminu planinske gole , jer se njegova duša nee uspokoji sve do trenutka dosega najviše take , cilja , arobnog vrhunca . ovek nije svestan da se isti takav nagon oituje iu svakodnevnoj žurbi i strci za postizavanje što veih uspeha , prestiža i osvajanja rekorda , što je uobiajeno i prihvaeno kao cilj u raznim sportovima . Svaki ovek teži za najvišim inajsavršenijim . Svako želi da postane sveznajue , svemono i savršeno bie . Savršenstvo je , meutim , samo jedno : Bog .

Ako ovek , dakle , uisnu stremi posta sveznajuim i svemonim biem , mora postati Bog . Meutim , može li svaki ovek posta Bog ? Ne ! Ipak , njegova se svest može uzdii iz prolaznog obli ja ljudskog postojanja kako bi se uzvisila i sje - dini s Božjim postojanjem . Takvu je mogunost dokazao Isus reima : " Ne stoji li zapisano u zakonu vašem : Ja rekoh : Bogovi ste ? " ( Iv 10,34 ; Ps 82,6 ) .

Zašto prosean ovek svoju svest ne može bez prepreka stopiti i sjediniti sa božanskom suštinom ? Kako bismo odgovorili



na ovo pitanje , pre svega moramo doznati :





kojem nailazimo na organske životne pojave . Potom sledi nivo živonjskog sveta u kojem se ve zatjee i insnk , nagoni i oseanja . ovek se , naposletku , nalazi na najvišoj razvojnom nivou jer mu je u sledu razvoja omogueno da

preraste stanje i životni oblik životinja , te zakorai na stepenicu novih mogunos koja ujedno vodi i ka najvišem cilju : svetu svih prethodnih nivoa. U njemu su , meutim , sadržane i tvarne , biljne ili vegetativne i životinjske osobine . Naprimitivnom je stepenu ovek još uvek previše blizak životinjama

da bi svoj razum mogao usmeriti višim radostima , te ga stoga koristi samo za zadovoljavanje podreenih nagona . prirodne se snage u njemu javljaju u obliku najsiroviji samoživosti . Odreene ovekove osobine ne nazivamo uzalud životinjskim , jer je naš životinjski život uistinu " životinja u nama " , kako je to rekao veliki uitelj Paracelzus . ovek je u svojoj biti velianstveno konstruisano orue za otkrivanje duhovnog plana u tvarnom svetu . Razvijeni mozak oveku omoguava da svojim razumom bude posrednik božanske suština, te da na zemaljskoj nivou bude izvodljiv u posveivanju službi nesebinog cilja . ovek je posrednik izmeu božanskog i zemaljskog , karika u lancu koja spaja duh i tvarni svet . dok njegovo telo pripada tvarnom svetu , njegova se posveena misija sastoji u zadržavanju svesti u najvišim duhovnimoblastima ,

te da spoznaju , koju tamo razotkrije , razumskim putem uoblii u misli , rei i dela , " ... koje ini po volji Oca mojega koji je na nebesima " , kaže Isus ( Mt 7,21 ) . Kako , meutim ,ovek može znati Oevu volju ? Samo uzdizanjem sopstvene svesti do NjEGA ! Telo je tek orue koje izvršava božansku volju i njen sveti nalog . U trenutku kada ovek izgubi iz vida viši cilj

vlastitoga postojanja , te se u svesti poistovjeti sa telom i razuma . ovekova sposobnost razmišljanja uzdiže ga ponad



njegovim tvarnu prohtevima , u tom trenutku zapoinje njegova neumitna propast . Telo pripada tvarnom svetu , ono zahteva ishranjivanje kako bi ostalo u stanju zdravlja . Njegova prolaznost i propadljivost nalaže raanje potomaka koji e ga

zameniti na kraju njegova životnog puta . U ovekovu telu djeluju dvije snažne i uticajne prirodne sile koje su spremne izvršiti ovaj zadatak : nagon za samoodržanjem i nagon za održanjem vrste . ovekova je svest , meutim , pozvana da stoji na višoj ravni od ovih snaga , te da njima sigurno upravlja svojom vlastitom voljom . No , ovek neprestance zaboravlja kako je njegova suština duhovna , besmrtna i deo božanske

prirode . Poistovjetivši se sa propadljivim telom ,ovek seokovao

u uze najtežeg ropstva . Telesni prohtjevi obremenjuju njegovu svest nalik teškim lancima . Životinjski nagoni potpuno zaokupljaju njegovu pažnju , ovladavaju njegovim biem , te ugušuju njegove sposobnosti i zamrauju duhovni vid . Takvo je stanje prvobitnog rajskog greha u kojem i danas živi najvei deo oveanstva . injenicu vlastitoga života i postojanja ovek nerazborito pripisuje samo vlastitoj zasluzi , te svojim pogrešnim uverenjem i verovanjem baca tamnu sjenku na nepomueni sjaj sopstvenog NAD - JA . Ljubav srozava na tako nizak nivo da postaje samoj sebi svrha , dok isto ovekovo bie postaje pokorni rob gramzljivos , kockarske strasti ,alkohola , duvana i raznih drugih narkotika , prohtjeva vlastite

udobnosti i hiljadu drugih oblika izjašnjavanja podreenih nagona . Prosean je ovek sklon takvim oblicima oitovanja vlastite telesnosti . Njegova je ljubav pre svega egoistina i usmerena na samu sebe . Neprestance stremi zadobiti nešto , a ako je u prilici da daje , uvek nešto traži zauzvrat . svojesposobnosti i darovitosti nastoji upotrebiti samo u svoju korist ,

zaboravljajui na zajednicu za ije dobro i postoje sve njegove sposobnosti kako bi joj što bolje služio . Ako je postigao uspeh



u životu , osea to samo kao zadovoljenje svoje taštine izadobijanje line slave , te tako u njemu kao u plodnom rasadište bujaju astohleplje i sujeta . Ponosi se svojom uspešnom

osobom , te linim svojstvima smatra sve moi , sposobnosti i darovitosti koje su mu darovane samo za ispunjavanjezemaljskih zadataka . Kada bi samo na trenutak razmislio o injenici kako niko ne postaje znameniti umetnik , kao što je npr Michelangello , samo inom ljudske ovozemaljske volje , jer

niko nadarenost ne može pokloniti ni sebi ni drugima , morao bi shvatiti da je sposobnosti , kojima je obdaren , odnekuda dobio , da su mu podarene , ali zasigurno ne zato da bi se njima hvalisao i iz njih izvlaio samo korist za sebe . zaslijepljen i ispunjen sopstvenom taštinom , ovek ne zna kako » svakasposobnost i svaka darovitost dolaze od Boga , te da je samo kanal kojim se božje osobine oituju u obliku darovitosti . Sposobnosti i darovitosti mogu biti i zaslužene , te ih ovek kao dar Božji donosi sa sobom u narednoj inkarnaciji . Sposobnosti ne možemo darovati samima sebi . Najviše što u tom pogledu možemo uiniti njihov je razvoj posredstvom vežbi kojima emo zasluži da nas u narednom životu Bog , kako kazuju rei Biblije , obdari sa više darovitosti . ovek , meutim , slepo sledi samo svoje telesne prohteve i nimalo

ne brine o svom duhovnom razvoju , jer je uenje i vežbanje zamorno i naporno , te zahteva i znatno strpljenje inepokolebljivu istrajnost . Obuzet je samo žurbom za gomilanjem užitaka i dobitaka , te nimalo ne obraa dužnu pažnju svojem duhovnom razvoju . Samo je po sebi razumljivo da je nain razmišljanja takvoga oveka na vrlo niskom nivou . Ne može biti

objektivan , te sve vidi io tome sudi samo sa gledišta svoganeznatnog



i u užitke ogrezlog Ja . Njegovu dušu potpuno ispunjavaju svi oblici linih užitaka . Stoga je njegov obzor sužen , samosvest zakržljala i ograniena , obremenjena njegovom skuenom linošu .

Svest slede žudnje ... " jer gde je vaše blago , tamo je i vaše srce " , kaže Isus ( Mt 6,21 ) . Sve dok nas slepe žudnje vezuju uz tvarni svet , ne možemo biti slobodni , te ostajemo robovi izarobljenici zemaljske nivoa postojanja . To je razlog zbog kojeg smo neprestance nezadovoljni , nesreni i uznemireni . U svojem se slepilu i nerazboritosti ovek izdvaja iz jedinstva ,

postaje pojedinano sopstvo , izolovano iz celine , te gubi svest o sebi kao delu velike i sveobuhvatne celovitosti , delu

apsolutnog i svojoj jednakosti apsolutnom . Kako slabi i popušta njegova vezanost sa Bogom , tako slabe i opadaju i njegove moi . U svojem slepom egoizmu postaje slab i subjektivan . Šta je vei jaz koji ga deli od Boga , sve vea postaje i njegova patnja što narasta usled usamljenosti i praznine , sve dok ga teskoba i nemir naposletku ne navedu da potraži pomo . I u tom trenutku , meutim , ovek esto podleže zabludi . Veruje kako osloboenje od ropstva mora potražiti u spoljnom svetu , te tako oekuje pomo od drugih . Uistinu je žalosno videti kako mnogi vredni i nadareni ljudi postaju robovi uživanja duvana , alkohola i brojnih niskih strasti , te im snaga volje više nije dovoljna da bi se od tih poroka odvikli . Kako bi se

oslobodili zavisnosti , posežu za svakakvim sredstvima iz spoljnog sveta . Oekuju osloboenje ak i od potpunog pokoravanja i potinjavanja svoje volje hipnozi , namjesto da snagu i istrajnost crpu iz sopstvenog nepresušnog izvora kako bi svoj život izgradili na sasvim novom , vrstom i trajnom osnovu . Prosean ovek svoju snagu ne može crpiti iz izvora što su skriveni u dubini njegove svesti jer niti ne sluti kakve

moi krije njegovo nesvesno bie . Zarobljenik je svoje skuene iu poroke ogrezle linosti , a vid mu je potpuno pomuen i



zamraen . " Oni imaju oi , ali ne vide " , kaže Isus . Takav ovek nije u stanju uzdii svoju svest u više nivoa sopstvenog bia . Na taj nain neizmerne moi , koje skrivene leže u svakompojedincu )

za prosenog oveka postaju nedostižne , jer ih sam nije svestan . Takvom se oveku dešava isto što i oveku na ijem je polju zakopan veliki sanduk sa zlatom , ali sam o tome ništa ne zna , te živi nalik prosjaku , dok u zbilji poseduje neizmerno blago . Valjalo bi samo da preore polje i tamo bi pronašao blago . Kada bi ljudi preorali polje vlastitoga Ja , ne bi u tolikoj meri zanemarivali veliko i prostrano podru je , što je obuhvaeno

pojmom suštine i naposletku bi zasigurno pronašli blagoneuporedive i neprocenjive vrednosti , o kojem Isus kaže : " ... gde ni moljac ni hrda ne kvari , i gde lopovi ne provaljuju i ne kradu " ( Mt 6,20 ) . Svoju pažnju usmerava ovek samo na spoljašnji svet , što je razlog zbog kojeg je svestan tek malog i neznatnog dela vlastoga bia . Mnogo je znaajniji , meutim , onaj drugi deo bia , " svet nesvesnog " koji je za zapadnjaka gotovo potpuno nepoznato podru je . Savremeni istraživai duše tragaju za tom " Terra incognita " , ali njihove razliite i ponekad sasvim oprene teorije predstavljaju tek slaba nagaanja u potrazi za putem u potpuno nepoznati i nerazotkriveni svet . ponad prosene i svakidašnje ljudske svesti uspeli su da otkriju niz nagona i instikata , od kojih i potie izraz " nesvesno " , ali je

znanje o slojevima natprosene svesti još uvek vrlo oskudno i neznatno . Tek nekolicina naunika traga za ovim slojevima svesti . Podreeni telesni nagoni nužno su potrebni za održanje tela i rase , ali je i ovladanje njima nužno potrebno , jer njihovo neobuzdano i slepo iživljavanje direktno je dopuštenje samim vragovima da ga se domognu i njime zavladaju . Satana nije

niko drugi nego telesni nagon koji je potinjen i podleže zakonitostima tvarnog sveta . Te su snage nalik neukrocenom



i udljivim konjima : ako smo slabi ili nas se boji , konj e nas iz sedla izbaciti u jarak . Ako ga , meutim , sami ukrotimovlastitom voljom , stei emo najvernijeg i najodanijeg slugu koji

e nas uvek pra , uvek biti uz nas i da postane najbolji inajsmjeliji trka . Brzinom strele nosie nas u susret željenom cilju .fizike nagone ne smemo jednostavno potisnuti u podsvest , jer nam tada mogu izazivati najrazliitije oblike zla i povreda . Naprotiv , sve tih podsvesnih nagona moramo biti u potpunosti svesni . Valja ih uvek tano prepoznavati

kako bismo ih uvek mogli po svojoj volji menjati i preoblikovati , ne samo zato da u nama ne bi izazivali boles , ve i zbog sopstvenog uzdizanja i duhovnog razvoja i napretka . Sve snage potiu iz višeg Ja . Ako smo sposobni i dovoljno snažni da te snage , koje su se sve do ovoga trenutka javljale u obliku nagona , vramo njihovu praizvoru , tada emo posredstvom tih promenjenih , u skladu sa Freudeom sublimiranih snaga , suprotnih podreenim i potisnutim nagonima koji u namaizazivaju boles , moi posi izleenja i isceljenja što se granie sa udima . Ugledni psiholozi ve govore i tumae to JA koje se nalazi duboko skriveno u nama . Osobe , koje su postupkom hipnoze dovedene u stanje transa , mogle su dosi " nadsvesno Ja " u kojem je za njih prestajalo postojati vreme i prostor i njihova ogranienja . Takve su hipnotisane osobe govorile o

ljudima i dogadajima koji se nalaze na sasvim drugom polu Zemlje , kao da se u tom trenutku nalaze u njihovoj neposrednoj blizini . Sve su videli i znali , a njihove su bolesti u tom trenutku bile izleene na upravo udesni i neobjašnjivi nain . Ljudi , mem , obino misle da se takva izleenja mogu posi samo hipnozom . Dok itamo studije iz oblasti psihologije koje raspravljaju o toj temi , i nehotice pomišljamo na Bibliju koja

govori o Mojsiju kao poslednjem Božjem slugi s kojim je Bog razgovarao neposrednoj Onima , koji su došli nakon njega ,



svoju je volju posredovao u stanjima sna , osobito u stanjusasvim dubokog sna , na isti nain na koji se u savremenom istraživanju duše u snu može približiti kolektivnom nesvesnom . U

ovekovom duboko skrivenom Ja psiholozi nastoje pronai izvor života , božansku suštine. Indijci se , s druge strane , od davnina bave skrivenim tajnama duše , te je za indijske drevne uitelje svest s one strane svesti , s njenim donjim i gornjim slojevima i nivoima , otvoreno podru je . Indijski uitelji svesni su i injenice da se božanska SUŠTINA može doživeti iu stanju potpune svesti , dakle , u budnom stanju .

Koliko god da je svest prosenog

oveka izobli

ena i degradirana , u njemu nepoznatim i skrivenim nesvesnim

slojevima njegova Ja caruje ŽIVOT , NAD - JA koji je potpuno netaknut , nedirnut i prožet sjajem koji zrai . NAD - JAneprestano podstie oveka na nezadovoljstvo tvarnu svetom u kojem se osea nesrenim i nespokojnim , te se tako nastoji što pre oslobodi ropstva . Pocajna i pobuujui delatnost našega NAD - JA ogleda se u ovekovoj težnji za dometom stanja savršenstva , kao iu neprestanoj potrazi za slobodom i oslobaanjem okova ropstva ovozemaljskog , prolaznog sveta . Prisutna iu oveka na najprimitivnijem stupnju razvoja , želja za slobodom postoji iu oveka iji je razum na najvišem nivou razvojnog puta , u obliku jasne svesti ili skrivene podsvesti . ovek nagonski teži za proširenjem svoje moc'i ,

ovladavanjem silama prirode koja ga okružuje , životinjama i ljudima kako bi bio slobodan sve initi prema svojoj slobodnoj volji , a da pritom niime i nimalo ne bude vezan . Drugim reima , ovek teži potpunoj i savršenoj slobodi . kobna se zabluda krije u tome što razumevanje slobode ovek u pravilu svodi na neogranieno i nesputano zadovoljavanje svojih sebinih i egoistinih želja . Krajnji je ishod takvog stremljenja

upravo obrnut onome što se na poetku želelo : ovek postaje rob sopstvenih prohtjeva . Od praoveka, koji je izradio prvu



toljagu kako bi uveao i proširio svoju mo , sve do savremenog oveka koji sva tehnika dosgnua nastoji iskoris za što veu udobnost i raskoš , za line sebine svrhe , svi su ljudi uvek težili slobodi . Budui da je nisu tražili tamo gde ona

zaista jeste , što n dan - danas ne ine , u sve veoj meripostaju robovima . Žurba za nagomilavanjem novca i bogatstva ukazuje kako težnja za dostizanjem slobode , svesno ili ne , potie ljude da uvek idu napred . Smatraju kako bi im imetak , posed , sjaj i bogatstvo mogli doneti tu željenu slobodu , ali u takvom

stremljenju postaju robovima svojih želja i ceo im život protekne u žudnji za nagomilavanjem novca . Sve snage vlastitoga duha troše nemilice na mudrovanje i izmišljanje svih moguih naina domaganja novca . Onaj , kome to naposletku pode za rukom , postaje robom sopstvenog poseda i nagomilanog bogatstva , te robuje želji da se uvek domogne što veeg imetka , uvek nastojei ostvari što više , dok ga kolebanjavrednosti i stalna neizvesnost ine teskobnim , uznemirenim i zabrinutim . Postoje i oni koji slobodu ne vide u gomilanju imetka , ve u scanju moi . Veruju da je najviša sloboda u vladanju nad drugima . Veliki deo svoga života utroše naosvajanje sve uticajnijih položaja , koristei se pritom svim raspoloživim sredstvima i ne zazirui ni od jednog od njih , ponajmanje

se obazirui hoe li pritom povredi i nekoga od bližnjih . Kada konano postignu željeni cilj , postajuzarobljenicima vlastite moi , te ne mogu uiniti nijedan slobodni pokret od silnih okova titula , uticajnih položaja i obaveza . Na taj nain samo pokopavaju svoje sopstveno postojanje . Mnogo jesluajeva

ljudi koji sa sebe bezuspešno pokušavaju strgnuti lance i okove



koji su sami iskovali . Iako sve što ine , preduzimaju samopodstai željom za slobodom , me sebi nameu samo nove i nove okove , kako o tome slikovito kaže Rabindranat Tagore : " Reci

mi , robe , ko ti je tako brižljivo skovao lanac ? Rob : Ja sam ovaj lanac tako brižljivo iskovao . Mislio sam da e moja nevidljiva mo porobi svet , a mene prepustiti neometanoj ineogranienoj slobodi . Stoga sam dan i no kovao ovaj ropski lanac s velikim žarom i nemilosrdnim i snažnim udarcima . Kada je posao bio završen , a karike lanca savršene i nesalomljive ,

shvatio sam da sam okovan . " Postoji li ikakva mogunost da ovek postane slobodan ? Svakako ! Isus nauava : " Ko svoj život izgubi u ovom svetu ... " Moramo se osloboditi svoje sopstvene linosti ! Naše nas želje neprestance ine robovima . Ako ih se uspijemoosloboditi , postaemo potpuno i savršeno slobodni ! • Jedina je istinska sloboda ODSUTNOST ŽELJE ! PUT IZ ROPSTVA U SLOBODU PUT JE JOGE !• " Povedi me iz nestvarnog u stvarno , iz tame u svetlost , iz smrti u život . "

Neka nam ova drevna indijska molitva bude vodiem u traganju za ispravnim putem i neka ga nikada ne izgubimo i ne zalutamo . Odsustvo želje oslobaa nas varljive obmane i privida tvarnog sveta , ona širi naše poglede i iz temelja menja naše ukorenjene svjetonazore . Pomaže nam da izgradimo svoj put do stvarnos koja nam omoguava da svaku stvar procenjujemo

u skladu sa isnskim vrednosma i tako nas proišava i oslobaa zla , jer u tom trenutku podreeni nagoni više ne



mogu vlada našim biem * Odsustvo želje oslobaa nasbremena zemaljskog , prolaznog života , te duša postaje osloboena okova i može se slobodno vinuti put Božjega trona . oslobaa

nas smrtnosti i same smrti , jer u trenutku kada nas želje i požuda prestanu odvlaiti u tvarni i pojavni svet , prestaje i kružni tok života i smrti , te tako postajemo sposobni da uživaju u venoj i neometanoj slobodi duha , osloboeni okova prostora i vremena . Takvo se stanje može doživeti i ostvari ve

iu ovom zemaljskom , poronom i prolaznom telu . Bez obzira ŠTAzemaljsko telo pripada tvarnom svetu , naša je svest u

moi uzdi

i se i poistove

, stopiti s univerzalnom , božanskom Suštine. Oslobodi se svake žudnje i ono što e tada

od tebe preostati zasigurno je BOG ! " , tako je rekao Eckhart , znameniti mistik nemakog srednjeg veka . Kako se , meutim , osloboditi želja i neprestano prisutnih žudnji ? Lako je rei , ali vrlo teško sprovesti u delo . Kako se osloboditi raznih žudnji kada ih sami uvek iznova želimo imati ? U tome je velika ovekova zabluda . Naše JA , naša SUŠTINA lišena je žudnji . Žudnje su uvek iskonske , prirodne snage što su neprestance aktivne u našem telu , te se ovek sužene i ograniene sves s njima stalno poistoveuje . Na taj nain stalno stvara nova prividna JA u sebi koja nepokolebljivo i ustrajno , uvek iznova neguje i pothranjuje zadovoljavanjem telesnih prohteva , podstaknutih snagom naizgled

neiskorjenjivih navika , te ne može uoiti razliku izmeu lažnog i prividnog Ja koje je sam stvorio i njegovog zbiljskog božanskog bia , njegove besmrtne i istinske suštine . Ukupnost prividnih i obmanjivih Ja ini osobu . Posmatrajui sebe same lako je uoiti kako ta prividna Ja neprestance iznova nastaju i stalno se menjaju i poprimaju druga obli ja . Jedno

nestaje , ali na njegovo mesto uvek iskrsava drugo . Danas smo



potpuno zaokupljeni i obuzeti nekim predmetom koji naszaokuplja , da bi ve sutradan naše zanimanje potpuno nestalo . je li se , možda , promenilo vreme ili je u vazduhu povean prisak ,

vlažnost , elektricitet ? Nikako nam nije jasno kako smo mogli požele nešto emu više nimalo ne posveujemo pažnju . Naše sadašnje Ja nimalo ne razume ono juerašnje , dok mu je Ja iz proteklih godina potpuno nerazumljivo . Pod snažnimuticajem trenutnih utisaka , u nama se uvek iznova raaju nove linos . Onoga ko se vlastom samosviješu vrsto i trajno

veže samo za nepromenljivu i venu suština, skrivenu u tajanstvenim dubinama vlastoga bia , ne mogu zavesti na

krivi put sva obli ja prividnog i promenljivog JA , niti ga mogu nagna da uvek iznova menja izabrani put . Spokojno e ih posmatrati , nadgledati i po želji koristiti kao vlastite sluge . Neprekidno valja bdeti nad njima kako ona ne bi stekla prevlast nad nama samima . Takav stalni , postojani i istrajni nadzor iz dana u dan snažit e mo naše volje i uvek uva našu duševnu ravnotežu . Ko to propusti da uini na vreme , teprividnim i nepostojanim JA dopusti da se otmu njegovom nadzoru , dospjet e naposletku na pogrešnu nivo . Takav e se ovek neprestano , iz dana u dan , nepostojano menjati usled starenja tela , promene klimatskih prilika , promena u nainu ishrane i stonu drugih inilaca . Takav je ovek nesrea

i teskoba i za samoga sebe i za sve one sa kojima je u bilo kakvoj vezi i dodiru . Pod uticajem prolaznog i nestalnog raspoloženja ini sve važne odluke u životu - sklapa brak , bira životni poziv , daje obeanja koja kasnije ne može održa , preduzima raznorazne korake da bi ga za jedan krakotrajni trenutak oduševile sasvim druge stvari . A on sam postao je potpuno drugaiji ovek - juri za drugom ženom , traži novi posao , krši

zadata obeanja , a sve to na veliku i ponekad nepopravljivu štetu sebi samome , svojoj porodici i svemu ega se dotakne .



Takav je ovek potpuno lišen oseanja odgovornos , jer je iskliznuo iz središta u kojem vlada NAD - JA u svojom iskonskoj trajnosti i nepromenljivosti . On jednostavno ne poseduje vrst temelj na kojem bi mogao da gradi .

Nedostaje mu snaga koja fokusira , volja mu je zakržljala i oslabila , a samosvest je u stanju skrušenosti i suženosti . Izrazit se stepen takvoga stanja naziva duševnom bolešu . Gde je , meutim , pouzdana granica ? ... ovek koji se ne može odviknu pia , duvana i drugih poroka , u podjednakoj meri pa od nedostatka volje i istrajnos . Veina se ljudi ni ne nastoji savladati i obuzdati svoje porive i nagone , promeniti

navike . Sreom , sudbina svakoga prisili na takvo obuzdavanje i samosvladivanje do odreene granice iu odreenoj meri .

Onaj ko je postao svestan samoga sebe , primeuje svu opasnost koja proizlazi iz prirode oveka koji je uhvaen u mrežu prividnoga Ja . Kada ovek konano prepozna prividna i obmanjivi , nepostojana Ja , odnjegovana u njemu samome , te ih snagom volje stane strogo nadzira , shvat e kako požude nastaju samo iz trenutnih i promenjivih Ja , a ne iz istinske Suštine . Cele obmane prividnih Ja može se osloboditi samo suprotnim delovanjem od onih koja mu nalažu želje prividnih Ja . Prividna Ja u tom trenutku postaju nezadovoljna , spremna na bunt , napadaju neslenom žesnom i estoizazivaju gorke i teške patnje . Onome , ko je vežbao asketske vežbe , ovakva je unutrašnja borba vrlo dobro poznata . Ako

smo , meutim , snažni i izdržimo sve kušnje , nepokolebljivo se držei samo vlaste Sušne , postaemo osloboeni igospodari u vlastoj kui . Uspijemo li pobijedi , oslobodiemo i riznicu nesluenih snaga kojih nismo ni bili svesni . Razne vežbe askeze uisnu su vredne truda jer snaže mo naše volje iu velikoj meri nam pomažu da dobijemo željenu bitku . Prvi

je korak kojeg nam valja uiniti otkrivanje porekla i izvora naših žudnji . Razmotrimo , dakle , koje su od njih najistrajnije i



najjae . Neprestano smo uhvaeni u zamku prirode , te se uvek iznova poistoveujemo s dvije najjae i najmonije prirodne snage - nagonom za samoodržanjem i nagonom za produženjem vrste .

Malo dete voli šeer koji mu godi i nikada ga se ne zasi . Zreo ovek nema takvu potrebu za slatkim , ve ga smatra otužnim i suvišnim . Starci iznova rado jedu slatkiše i uglavnom im gode zaslaena jela . Je li to unutrašnje Ja želi šeer kada su i dete i starac u tolikoj meri opsednuti njime ? Da li ga unutrašnje Ja u odraslog oveka odbija kao otužnog ? Ne ! Unutrašnje Ja nema nikakve potrebe za jelom i uživanjem u

jestvina , ono je potpuno netvarnom .

ovek je dopustio prirodi i njenim snagama da ga zavedu , te se tako poistovetio sanagonom za samoodržanjem koji u de jem uzrastu traži šeer za zadovoljavanje potrebe za samoodržanjem posredstvom jaanja kostiju , dok to u starosti ini zbog jaanja srca . Zreo ovek odvraa potrebu za šeerom jer mu nije potreban u toliko izraženoj meri . oveku e uvek godi samo ono što je potrebno njegovu organizmu , pod uslovom da vlastite zdrave telesne nagone ne ugrozi i dovede u opasnost raznim opojnim sredstvima i lošim i pogubnim navikama . Iskustvo je pokazalo kako ljudi , koji pate od nedostatka želudane kiseline , uvek radije jedu kisela jela , a malokrvni jela , pripravljena od jetre . Takvu ishranu ne zahteva njihova SUŠTINA , ve prirodni nagoni . Naredni primer : zdravim se muškarcima u pravilu

sviaju žene lepo oblikovanih grudi i punih bokova . veruju da ih na takvo svianje podstie neka naroita sklonost ilisopstveni ukus . Priroda ih je , meutim , obmanula i zavela . Ona upravlja njihovim sklonostima i željenim , te ih navodi da lijepomsmatraju i odaberu onu ženu koja je pogodna za ulogu budue

majke i izvršenje majinske funkcije održanja vrste , jer su lepo oblikovani bokovi i dobro graena karlica potrebni za



trudnou i raanje , a razvijene grudi za osiguravanje hrane detetu . Razmišlja li imalo muškarac , kojem se svia lepo graena žena , o razlozima vlastitog odabira namerno promišljajui o njenoj pogodnos za majku njegovog deteta ?

Ne , on potpuno nesvesno sledi samo prirodni nagon zaodržanjem vrste . Valja biti svestan injenice kako nam naša vlastita priroda neprestance postavlja nove zahteve i kako se s njima nikada ne smemo poistove jer emo istoga trenutka izgubiti svoju sopstvenu , dragocenu slobodu . samosvjestan ovek nikada nije rob h snažnih i svevladajuih nagona .

Uveke ih na vreme prepozna

i slobodno izabra

ho

e li ih u danom trenutku slediti njihov zov ili se od nagona radije

odvra . Te silne snage pokreu ceo svet , au sluaju da ih uspemo savladati i svesno usmeriti u željenom pravcu , uzmoi emo ih preobrazi i preoblikova u magine snage kako bismo njima sami pokretali svetove prema vlastitoj volji . Biemo iznenaeni u trenutku kada neprestanim i pomnjiv nadzorom i analizom vlastitoga Ja otkrijemo kako postepeno ne spoznajemo samo skrivene tajne naše suština, ve stalno proširujemo i naše vidike , te naše znanje i spoznaja postepeno narastaju u svim pravcima . Sokrat je nauavao temeljnu isnu : " ovee , spoznaj samoga sebe i znaeš sve . " U trenutku kada spoznam nešto što ranije nisam znao , u meni iznenada stane plamtje svetlost u ijem u sjaju naposletku ugledati ono što dotad , u posvemašnjoj tami sopstvene duše ,

nisam video . To je nešto uvek bilo prisutno u meni i zasigurno je oduvek bilo tamo , jer od spoljašnjeg sveta nisam ni sitnicu uneo u sebe . Takvo bi nešto bilo sasvim nemogue , te sam taj deo istine , dakle , zasigurno pronašao u skrivenim dubinama vlastitoga Ja . Svako zapažanje posredstvom ula vida , sluha , mirisa , ukusa , dodira postepeno podiže koprenu s neeg što je ve i ranije u meni moralo postoja , jer ga u suprotnom ne bih

mogao otkriti . Kada je Edison došao do svojih epohalnih otkria , sve se to



dogodilo tako šta mu taj deo istine , koju je otkrio , nije postao svestan i poznat spolja , iz spoljašnjeg sveta , sa nekog mesta u njegovoj radnoj sobi , ve u njemu i iz njega samoga , u njegovoj vlastitoj svesti . Otkrivena je istina , dakle , i ranije morala

biti u njemu samome , ali pohranjena u nesvesnom i latentnom stanju . " makrokosmos je u potpunosti i celosti sadržan i u mikrokosmosu : U OVEKU . Svaki zakon koji vlada svemirom , vlada iu nama , ljudskim biima , te stoga ne valja traga u spoljnom svetu , ve u dubinama nas samih . Neznanje znai , dakle , da se u meni nešto nalazi u prikrivenom ,

uspavanom i skrivenom stanju , s onu stranu granica prostiranja moje sopstvene svesti ! U istoj meri u kojoj ovek širi svoju svest , rasprostire se u daljinu i ona prvobitna granica , a shodno tome narasta i ovekovo opšte znanje , spoznaja i upuenost ! Potpuna i celovita istina nalazi se u podjednakoj meri u svakome od nas , s tom razlikom što je u nekima od nas njen vei deo u jasno osvetljenom i akvnom stanju , dok je u drugih sluaj obrnut , usled ega i proizilaze razliiti stepeni našega znanja i naše spoznaje . Želimo li istinu otkriti do kraja , najpre nam valja u potpunosti upoznati same sebe i tako posta posvema svjesnima ! I uza sve svoje zadivljujue znanje u svim oblastima i svim smerovima , ovek gotovo potpuno zanemaruje istraživanje svog sopstvenog bia , te višeniti nije sposoban da analizira ponajpre sebe sama .

Ugledni dobitnik Nobelove nagrade , Carrell , upravo o tome opširno raspravlja u svom delu " Nepoznati ovek " , te takvu nemarnost , kojom se oveanstvo odnosi prema pitanjusamospoznaje , smatra ujedno i temeljnim uzrokom opšte nesree i teskobe . " Nauka o životu razvijala se sporije od skupljanja i postepenog širenja znanja o mrtvoj tvari . Oigledna je injenica

da sami sebe nimalo ne poznajemo . " » Ugledni lekarstatistikim



podacima dokazuje kako je broj duševno obolelih u celom svetu u stalnom porastu . Sve dok oveanstvo ne dosegne jasnu spoznaju suština, izleenje one grupe duševnih bolesti , iji uzrok ne leži u organskom promenama i

koje su jednostavno obuhvaene re ju " shizofrenija " , nee bi mogue . Na nemakom jeziku " shizofrenija " znai " Raspolovljivanje ovekovog ] a " * To je u potpunosti tano . U skupini pomenutih duševnih bolesti nešto nije kako valja sa ovekovim Ja . Kada bi ovek poznavao tajnu suština, znao bi unapred nain na koji valja preduhitriti tlo nastanka bolesti , kao i nain na koji je treba leiti .

Isus poduava : " Ja sam put , is

na i život . Niko ne

e do

i Ocu osim kroza me . " ( Iv 14,6 ) . To je zaista istina ! ovjekovo

Ja , njegova je SUŠTINA put Ocu , jer je SUŠTINA život u nama . SUŠTINA je nalik užetu koje visi sa neba , iji je gornji uzao Bog , a donji ovek . Svest se mora uspeti uza to uže , iji gornji deo predstavlja potpuno iu celini razvijenu , savršenu , besprijekornu , božansku samosvesnost , dok njegov donji deo predstavlja tamu nesvesnosti .

PUT IZ nesvesnosti U BOŽANSKU SVESNOST PUT JE JOGE !

Onaj ko se uspne uz pomenuto uže , iznenadie se uvidevši kako to uže sviju JA polazi iz samo jedne jedine take i kako se svi oni , ija se svest uzdigla , utapaju u jednoj jedinoj , univerzalnoj samosvesti .

Istinsko ovekovo bie nije njegova pojedinana linost . Njegova je zemaljska linost tek odraz njegove istinske , iste i nepomuene sušne. Budui da je naša linost nesavršena , i njen je odraz iskrivljen i maglovit , te se tako savršenstvo , u svoj svojoj istoi kojom zrai , kakvom se oituje u korenu svojeg božanskog izvorišta , gotovo ne može prepoznati . Kroz uprljan i mraan prozor Sunce ne može sija svim svojim

zaslepljujuim , blistavim sjajem . Ako , meutim , preduzmem



odlune korake i oistim prozore svoga JA , zraci koji u tomtrenutku poinju sija kroz okno , pomoi e mi da pronaem put do isnskog i nepomuenog , sjajnog Sunca koje obilato daruje

život . Nalik nebrojenim Sunevim zracima sjajnim , što proistiu iz samo jednog Sunca , tako i mnogobrojna trenutana i prolazna Ja proistiu iz samo 1 božanske suštine. Zakoraimo li u dug hodnik sa bezbroj prozora , videemo kako Sunce sija kroz svaki od njih i kako na kamenim ploama koje obasjava poigravaju nebrojene sjenke . Ima li svaki prozor svoje sopstveno Sunce koje svojim blijeskom i sjajem podstie

takvu promenu na kamenim plohama u igrama svetlosti i senki ? Ne ! Znamo da kroz sve prozore sija samo jedno jedinstveno Sunce , te su sve raznobojne senke tek igra Suneve svetlosti . Samo Sunce nije raznobojno , ve je to supstanca , kamen kojiono obasjava svojom svetlošu i sjajem . Nalik Suncu , jedna jedina božanska SUŠTINA osvetljava svaku pojedinanu svest . Naš je razum obasjan sjajem jedne jedine suština, dok su linosti razliite samo zbog razliitosti grade površine na kojoj iznie odsjaj . Onaj kome je uspelo da svoje lino Ja izdigne do božanske suština, zasigurno zna kako nije re ni o kakvoj praznoj legendi , ve isnitoj PSIHOLOŠKOJ injenici ! Shvae i simboliki smisao tajne veere : - Isus uzima hleb , blagosivlje ga i kaže : " ... ovo je telo moje " ( Mt 26,26 ) . Potom

lomi hleb i svakome za stolom daje komad . Budui da je hleb bio telo 1 JA , u svakom je komadu hleba sadržan deo toga JA . Nalik komadima koji su delovi 1 hleba , tako su i prividna razliita JA delovi 01:00 JA . Ova je univerzalna božanska SUŠTINA prema Bibliji RE , LOGOS , POETAK I KRAJ SVEGA : ISUS ! " Ja sam loza , a vi ste mladice " ( Iv 15,5 ) , kaže Isus u Bibliji .

Kako je jasan taj izreku onima koji prisno poznaju duboku tajnu Suštine. Univerzalna je SUŠTINA stablo , loza , dok su pojedine



razliite osobe njegove mladice . " Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe " ( Mk 12,31 ) , jer i ti i on i svi ljudi tek sumladice koje su nikle sa iste loze , delovi jedne jedinstvene suštine.

Ako drugome uiniš nažao , uinio si zlo i samome sebi , a oseanje duboke griže saves glas je unutrašnje sušne koju si povredio inei nažao bližnjemu svome . " Jer kao ŠTAje telo jedno , a ima mnogo udova i svi udovi 01:00 tela , iako su mnogi , jedno su telo , tako je is Isusom " ( l.Kor.12 , 12 ) . Svaka re Jevanelja bie kristalno jasna onome ko iz sopstvenog , prisnog linog iskustva zna da one svedoe o životu ,

is

nitom Isusu koji je bio , jeste i uveke bi

sa nama sve do poslednjeg smaka sveta . Jer , Isus je SUŠTINA , ŽIVOT I

ISTINA i ko u njega veruje , živee i nakon smr . Onaj ko uistinu razume re i duh Biblije , zna kako se obeanja Bogoovjeka zasnivaju na dubokom poznavanju psiholoških injenica . Zna da Isus koji je rekao : " ... JA sam život" ( Iv 14,6 ) nije tek udaljena i možda neostvariva idealna zamisao , ve oigledna injenica i potpuna isna . " Biu u vama u sve dane do smaka sveta " ( Mt 28,20 ) obeao je m reima i On je uistinu s nama , jer sve dok bude i najsitnijeg znaka života na Zemlji , Isus e osta sa nama , jer je on ŽIVOT , istinska i stvarna SUŠTINA . Kada bi nas život iznenada napustio , dogodio bi se tajproreknuto

" Smak sveta " . Bez života nema postojanja sveta . Život , iji je pojavni oblik u našoj svesti SUŠTINA , nikada se ne može ugasiti , utrnuti , nikada umreti . Menjaju se samo osobe , pojavni oblici , nalik menjaju prolazne odore zemaljskog života . Onaj ko se ne poistove s linošu u njenoj pojedinanos i prolaznos , nikada ne umire , ve nastavlja živeti u besmrtnoj , venoj , božanskoj suštini. Ako živi u

svetlosti , i sam je svetlost . Kako tama i pomuenos mogu njime ovlada ? Život mogu pronai samo u sebi samome ,





svakome biu . Ako neko postigne jedinstvo sa samim ŽIVOTOM , postae jedno i sa svime što živi . Osee se jedno sa svakim živim biem , njegovo e samoljublje nesta i pretopi se u bezlino . Celo njegovo bie u svim skrivenim

dubinama ispunie univerzalna ljubav . Ta je ljubav istinska Isusova ljubav koja je strana svakoj otužnoj sentimentalnosti , koja nije podredena i pokorena linom iskustvu i linim sklonostima , jer je osobito stanje i koja , bez obzira da li jespoljašnji oblik lep i privlaan ili mrzak i odbojan , nesebino voli sve bez i najmanje razlike , te živi u svemu što je živo .

U osnovi ne postoji nikakva razlika izme

u sebine i nesebine ljubavi . Ljubav je samo jedna , ali se ovek , privržen

i zarobljen linom ljubavi , izdvojio iz velike i sveobuhvatne celine , te ljubav osea i neguje samo prema vlastoj linos

i onima koji su toj linosti bliski . Oni , meutim , koji su unutar sušnama doživeli išeznue i nestajanje svih tvarnih granica i koji sebe oseaju kao jedno s celim svetom živim , svoju ljubav šire na veliku celinu . Njihova ljubav nije sebina , niti to više ikako može biti , jer je sve u njima samima . Takav ovek sve voli podjednakom ljubavi , kako zle , tako i dobre , nalik Suncu koje sve obasjava svojim zracima koje život znae , na podjednak nain korov kao i plemenite biljke , ubicu kao i sveca . Na slikovit nain opisuje Carrell razliite stepene ljubavi : " ... anatomska granica samo je prividna granica pojedinanog

postojanja . U njoj nije sadržana cela duhovna linost . ljubav i mržnja su stvarnost . Osjeanja su koja na pozivan nain povezuju ljude , bez obzira na njihovu stvarnu meusobnu rastojanje . Gubitak deteta majku boli više od gubitka vlastite noge . Kidanje veze , zasnovane na oseanjima , može dovesti do smrti . Kada bi se takve netvarne veze mogle otjelotvoriti , ljudska bia bi poprimila sasvim nov i neobian izgled . Neki

bi tek s mukom prekoraili vlastitu anatomsku granicu , dok bi se drugi protezali do trezora kakve velike banke , polnog



organa drugog oveka , dok bi bilo i takvih koji bi se širili prema hrani ili piu , psu , komadu nakita ili umetnikompredmetu . Pojedini bi nalikovali divovima snažnih ruku za hvatanje

što ih povezuju s porodicom , krugom prijatelja , starim domom , nebom i brdima domovine . Vode naroda i sveci nalikovali bi nam divovima iz de jih bajki koji svoje mnogostruke ruke šire nad zemljom , kontinentom , celim svetom ... " Za one koji su se u božanskoj suštini sjedinili u jedno , jedinstvo je živa stvarnost , živua zbilja , njima nije potreban nikakav zemaljski oblik kako bi ih meusobno povezao . Takvi

ljudi ne osnivaju udruženja i redove koji bratstvo postavljaju za cilj kojem valja stremiti iz jednostavnog razloga što im to ni najmanje nije potrebno . Oni su povezani identitetom vlastitoga NAD - JA . Jedinstvo doživljavaju na duhovnom nivou , te nanjega ne može uticati , snažiti ga ili sasvim uništi zemaljskakonstrukcija u bilo kojem obliku postojala . To ne može da uradi ni smrt . Smrt za njih ne postoji . Hrišanski credo takvog jedinstva glasi : " Zajednica svetih " .



PUT IZ izdvojenosti U JEDINSTVO PUT JE JOGE !

Duboko sakrivena i usnula tajna ovekove duše , taneograniena

i bezgranina mogunost , skrivena u ovekovoj suštini , poznata je oduvek u svakom kutku zemlje . Tu injenicu dokazuju iskopine na mestima drevnih kultura , simbolike slike tajnog znaenja koje su tamo pronaene , a koje su potpuno iste u celom svetu i dobro poznate upuenima . Drevni spomenici Maja , Inka ili starog Egipta svedoe o istom drevnom znanju . Zasigurno je utvreno kako i danas medu

nama žive prosvetljeni koji poseduju to tajnovito i skrovito znanje , kao ŠTAsu to , na primer , indijski jogini . U Indiji i naTibetu i danas žive na skrovim mesma , zašenim prirodom , veliki uitelji i mudraci koji svoje uenike sistematski upuuju u duboke tajne . Šest milenijuma pogodovalo je uvanju tajni ovekove duše , a takve su okolnosti povoljne i danas . Milioni godina su protekli od doba kada su jednostanina živa bia prošla stadijume razvoja repla , ptica i sisara kako bi se naposletku razvila u današnjeg oveka . Tokom svih faza toga razvoja ovekov embrion prolazi u skraenom vremenu od devet meseci , od trenutka zaa do roenja . Ustanovljeni i pravilni redosled razvoja mora postojati , jer u prirodi nikada nema skokovitog razvoja . Uprkos toj injenici , vreme se može i skratiti . Duh se nalazi iznad prostornih i vremenskih

ogranienja , jer je beskrajan i poreklom od Božjeg postojanja . Veliki su duhovi istrajnim istraživanjem otkrili kako , poev od današnjeg stepena prosene ovekove svesti sve do božanske nivoa svesnosti , oveanstvo nije prinueno da proe dug proces zajednikog razvoja u trajanju od nekoliko miliona godina , ve se ceo taj razvoj može odigra u skraenomvremenskom

periodu , u okviru jednog ove jeg života . Postoje posebne metode posredstvom kojih se mogu probudi i podstai



na delovanje skrivene sposobnosti ovekove duše iz uspavanog i prikrivenog stanja kako bi se razvile nalik raskošnim cvetovima i naposletku donele najudesniji plod : sjedinjenje s božanskom suštine. Sve pomenute metode zahtevaju

postepeni razvoj i korake ka proširivanju svesti . Metode , koje su razvrstane i ustrojene prema razliitim sistemima , razliiti su oblici joge . Gotovo bi se moglo rei da metoda ima onoliko koliko je i ljudi , jer se pojedini sistemi joga menjaju i preoblikuju u skladu sa razliitim individualnim crtama linosti . Koliko je ljudi , toliko je i puteva . Mem , budui da medu ljudima nailazimo i na sline vrste , za razliite su se grupe

ljudi razvili i za njih prikladni i odgovarajui sistemi joge . Re joga u sanskritu ima dva korena , te je tako i smisao

rei dvostruk . Jedno je znaenje sadržano u rei : " utonuti " u smislu utonuo a u Božje postojanje . Drugo znaenje odgovara rei " jaram " , " povezati " , što ukazuje na svezivanje ovekova NAD - JA sa linim Ja koje je pod - jarmljeno . Re joga srodna je engleskoj rei " ioke " , nemakoj " Joch " , latinskoj " jugum " , maarskoj " iga " . I Isusove rei upuuju na razmišljanje u tom smeru : " Uzmite jaram moj na sebe ... jer je jaram moj blag i breme je moje lako " ( Mt 11,29-30 ) . I zemaljski je svakidašnji život svojevrsni put joge , jer svake minute stiemo iskustva koja neprestance i trajno proširuju našu svest . Re je , meutim , io najdužem putu univerzalnog razvoja , jer je u takvom razvoju potreban beskonaan lanac života koji se ulanavaju jedan za drugim kako bi ovek

na taj nain dospeo do budnog stanja isnske i nepomuene samosvesti . Put joge predstavlja svako zanimanje za koje je potrebna koncentracija , usredsreivanje pažnje . Putem joge sigurno koraa svaki umetnik jer je nadahnue nagoveštaj njegova NAD - JA . Usmerivši punu i nepodeljenu pažnju na svoj posao , sve e se više i dublje usredsredi , te na taj nain

prokriti sebi put od osobnoga ogranienog Ja do sve viših duhovnih nivoa. Putem joge sigurno kroi i naunik



koji je u laboratoriji usredsreen na rešavanje naunih problema , a istim putem koraa i artist koji neprestance obuzdava i savladava snage što su aktivne u njegovu telu . Putem joge , dakle , koraa svako ija je delatnost povezana sa

koncentracijom , jer produbljena pažnja širi svest . Kao što muziar , ak i kada je re o najizrazitijem talentu , sistemskim školovanjem i vežbanjem može dosi najsavršeniji stepen u muzici i muzikoj umetnosti u poreenju sa samoukim vežbanjem na instrumentu , tako iu svakojuobiajenoj i svakidašnjoj delatnosti znatno brže i efikasnije našu

svest možemo razviti do sve viših stepena i napredovanja , pod uslovom da svesno i istrajno primenjujemo sisteme joge koji su se prenosili iz naraštaja u naraštaj i tako sve više razvijali i usavršavali . ovek probuene sves , koji stremi osloboenju , brže e i sigurnije napredovati na putu razvoja , ako u vežbama sledi uputstva i uenja Jogija i uitelja koji su ve sgli na svoj cilj i postigli svoju željenu svrhu . Svest upravlja vibracijama tela . Svest oveka na niskoj nivou razvoja pretežno je usmerena na tvarne , niskog nivoa postojanja , usmeravajui svoja strujanja nižih nivoaposredstvom nervnog sistema u telo . Šta su nivoi prema kojima se uzdiže ovekova svest više , vee su i vibracije strujanja . Otpor nervnog sistema zdravog oveka tano odgovara snazi

strujanja koja su ukljuena u svesti i iz nje usmeravana . Nervni sistem je , dakle , u potpunosti potinjen frekvenciji svesti koja mu pripada . Nivo ovekove svesti , meutim , nije uvek ista . Unutar pojedinanog oblika postojanja ista svest oscilira izmeu gornje i donje granice . U trenucima predanosti i uzvišene radosti , nivo se svesnosti uzdiže , dok se pod uticajima nižih vrednosti spušta i opada ispod normalnog

stanja . Nervni sistem u dovoljnoj meri je prilagodljiv , te može pratiti kolebanja unutar odreenih granica , a da pritom ostane



neošteen . Ako , meutim , neki nenadani dogaaj izbaci svest van h granica , nervni sistem e obole od strujanja koja su za njega isuviše jaka . I iznenadna radosna vijest , kao i sasvim neoekivani strah ili nagla srdžba mogu izazvati jaki

duševni potres ili nervni stres , jer u oba sluaja nervni sistem prima strujanja koja ne odgovaraju njegovu otporu . Akopomeranja i odstupanja od normalnog nisu prekomerna , nervni sistem bez velike štete može pretrpeti i savladati takveprenapregnutosti . Ako je , meutim , razlika u jaini struje previše

velika , mogu se s pravom oekiva

teška ošte

enja , oduzetosti , moždani ili srani udar i duševne bolesti . nalik elektrinom

vodu u kojem dolazi do krakog spoja , te ureaj postaje sasvim neupotrebljiv kada se iznova ukljui protjek struje koja je prejaka za otpor , a tako propada ovekov nervni sjistav , kao i njegovo telo , ako pritjek strujanja nije odmerenom . Svest se , dakle , nikada ne sme razvijati nepromišljeno i odviše naglo i skokovito . Ako svest naglo uzdignemo i nervni sistem primi strujanja isuviše visoke frekvencije u nepripremljenom stanju , organizam e bi razoren . To je ujedno i objašnjenje i razlog zbog kojeg se u Bibliji Bog svojim slugama , koji su došli nakon Mojsija , ne obraa direktno . Nedovoljno pripremljeni , ne bi mogli podneti visoki napon Božjih strujanja . Mojsije je bio u stanju primiti Božju poruku . Njegov je nervni sistem bio dorastao i strujanjima najvišeg napona .

U Bibliji stoji da je Mojsijevo lice , nakon razgovora sa Svemonim , te nakon što se u svojoj svesti do njega uzdigao i sa njima poistovjetio , sijalo i zrailo u tolikoj meri da su Zidovi u strahu bježali od njega . Od tog trenutka , nakon "razgovora s Bogom " , Mojsije je prekrivao lice maramom kako ne bi izazivao strah . Strujanja Božanske nivoa mogla bi potpuno

razoriti nervni sistem oveka nerazvijene svesti . Stoga nas je mudra providnost tako sazdala da svoju svest svako može



uzdii samo onoliko koliko mu to dopušta otpor i prilagodljivost njegova nervnog sistema . Ako se na ramena oveka slabe telesne grade natovari teret koji nadaleko premašuje snagu njegovih neotpornih mišia ,

sigurno e se odmah sruši . Meutim , ako taj slabi ovek sistematskim vežbanjem osnaži svoje mišie u dovoljnoj meri i tek potom ponese teški teret ili , pak , ako isprva bude nosio tek mali teret , iz dana u dan ga poveavajui u skladu sa razvojem mišia , is teret , pod kojim se isprva srušio , moi e da nose sa lakoom . Isto važi i za nervni sistem . Razvijamo li svest postepeno i oprezno , u sledu polaganih koraka , nervni sistem

imae dovoljno vremena da se osnaži za nova strujanja viših frekvencija . U tom sluaju takva strujanja nee delova štetno .

Dogodie se upravo suprotno . Nalik telesnoj vežbi u oveka slabe grade koja mu je donela dobit u obliku osnaženih mišia , i jaanje odbrambenih snaga nervnog sistema predstavlja neprocenjivu dobit kako na duhovnom , tako i na psihikom planu . Razliiti sistemi joge osnažuju nervni sistem posredstvom razliitih metoda , kako bi ovek mogao da podnese pojaana strujanja svesti u njenu uzdizanju , a da pritom ne oboli . Postoje metode joge koje izuzetno oprezno i postepeno elie nervni sistem , te je njihova primena potpuno bezopasna zasvakoga . Ima , meutim , i takvih metoda iji je cilj savladavanje celoga puta u što je mogue kraem vremenu . Deo je takvih vežbi

i nadraživanje spolja , ime se osnažuju nervni spletovi i centri kako bi se što pre podstakli na najveu akvnost . Takve sisteme joge mogu primenjivati samo oni iji je nervni sistem izuzetno snažan i otporan . Uitelji takvih joga - metoda sami biraju svoje uenike nakon vrlo strogih provera , jer za one , koji ne ispunjavaju sve potrebne preduslove , takve vežbe mogu imati najteže posledice , kao što je slom živaca ili duševni

poremeaj . I ova , kao i sve ostale joge mogu se vežbati samo pod strogim nadzorom uitelja . Nema svrhe da na ovom mestu



raspravljamo o svakom od sistema joga pojedinano . Tek letimian pregled najvažnijih vrsta joge sasvim je dovoljan i dostatno koristan kako bi se stekla predstava o razliitosti puteva .

Od mnogih oblika joga postoje i takve koje su meusobno vrlo sline , te se tek uslovno mogu razdvojiti . Nazivi se menjaju prema mestu na kojem su joge Pouavana , a tokom vremena sistemi su se prilagodili razliitim tipovima ljudi , pa tako jedna joga može imati bezbroj verzija . U tom smislu su , npr , samadhi - joga i kundalini - joga varijacije radža - joge . Ono što je krajnja svrha u svim sistemima je joge isto : potpuni

nestanak osobnoga ogranienog Ja i njegovo sjedinjenje s božanskom suština, kako bi se namjesto linog ,

sebinog i prolaznog života postigla VENOST , te tako obistinile i rei Isusove : " Ko svoj život izgubi , dobit e ga . " Takav je i neposredni cilj puta koji se naziva radža - joga : uski , mukotrpni , strmi put , bliblijski put Isusa . Sve su ostale joge tek priprema za radža - jogu .

Hatha - joga polazi od telesne nivoa . Re Hatha sastoji se od dva sloga . Slog " HA " na indijskom prajezika znai Sunce , a , , THA " Mesec . Hatha , dakle , oznaava povezanost pozitivne Suneve i negativne Meseeve energije što znai posvemašnju uravnovješenost i sklad . Hatha - joga telo ini potpuno zdravim , te skladno razvija nervni sistem . Svest ovladava svim telesnim funkcijama , te niske želje i pobude više ne mogu

ometati hatha - Jogija u njegovu duhovnom usponu . Njegovo telo postaje ista posuda , dostojna naziva " Božji hram " kako ga je nazvao apostol Pavle .

Laja - joga predstavlja put ovladavanja snagom volje . , , Laja " znai vladanje samim sobom . Laja - joga je zajedniko ime za više sistema joge , a svaka se od njih posveuje

istraživanju i razvoju skrivenih sposobnosti duše . Ovoj skupini pripada



i bhakti - joga , joga božanske ljubavi . Bhakti - Jogija se u dubokoj predanosti i ljubavi sjedinjuje s Bogom . U potpunosti žrtvuje svoju sebinost , te usredotoenjem na nesebinu ljubav ovladava snagama koje su u njoj .

Šakti - joga predstavlja put ovladavanja snažnim silama prirode . " Šakti " je naziv za žensko , negativno naelo božanskih snaga . Naziv približno odgovara smislu pojma " Majka priroda " .

Mantra - joga je joga magijskih formula i arobnih tonova .

jantra - joga je put mistikog doživljaja geometrijskih oblika , a jedna je od njenih varijacija mudra - joga koja je posveena objašnjenju i korišenju miskih slika i simbola .

Djana - joga je metod obuzdavanja misli .

Duhovnom putu pripadaju :

Karma - joga kao joga delatnosti u kojoj se ovek odrie nagrade za sve šta je uinio . Re je o putu delatnosti na kojem sve šta se ini mora biti uinjeno nesebino , za opšte dobro u smislu obavljanja dužnosti bezlinog orua .

Džnana - joga znai " joga mudrosti " . Nauava sagledavanje

smisla stvari unutrašnjim duhovnim posmatranjem . Re je o putu spoznaje .

Kundalini - joga predstavlja put sjedinjenja božanskih snaga koje se nalaze u oveku . Naziv " kundalini " oznaava negativnu magnetsku snagu koja miruje , uspavana u najnižem psihikom centru , poslednjem kralješnjak u kimi , koji

se na sanskritu naziva " mooladhara - chakra " . Nakon buenja i



podsticanja na delatnost , ta se energija postepeno uzdiže svedok , prošavši kroz sve psihike centre , akre , ne dospe do temena . Taj se centar na sanskritu naziva " chakra sahasrarapadma " ili

" Lotos sa hiljadu latica " . U tom se centru nalazi sedištepozitivne duhovne energije , božanske snage koja , sjedinjena sa kundalini- energijom , donosi posvemašnje ispunjenje i savršeno prosvetljenje . Svi ovi sistemi joga i mnogi drugi , ije bi nabrajanje bilo

previše zamorno , pripremajuoveka za bolju i svestraniju primenu radža - joge , kao i za uklanjanje svih prepreka koje bi

ga mogle ometati tokom napredovanja . Vežbe hatha - joge , inei telo svesnim , pripremit e nervni sistem za prihvatanje strujanja više svesti . Bhakti - jogiji usredotouju svu pažnju na sveprožimajuu ljubav , te se višoj svesti približavaju posredstvom oseajnog života . Jnana - Jogija besprekorno ovladava mislima posredstvom njihove stroge discipline . Na taj nain ih treba uspeva iskljuiti i celokupnupažnju usmeriti na unutrašnju suštine. Joge magijskih moi rešavaju tajne podsvijesnog sveta , te tako usavršavaju iunapreuju samospoznaju . Polazište i put svakog sistema joge drugaiji su , ali svi vode neposrednom , istom cilju radža - joge .

radža - joga je krunski vrhunac svih puteva joga , te se stoga naziva radža , " kraljevska joga " . Ovaj naziv podrazumeva sve ono šta su srednjovekovni mistici nazivali " kraljevskom umetnošu " . Vežbe radža - joge u tolikoj meri su jednostavne i bezopasne da ih svako može vežbati sam , bez obzira da li je muškarac , žena ili dete , zdrav ili bolestan .



KAKO SE VEŽBA RADŽA - JOGA ?

Želimo li krenuti putem joge i potom nastaviti sa napredovanjem , tada ponajpre valja ponešto rei io

svakidašnjem nainu života kojeg se treba pridržavati . Kako valja živeti ? Odgovor je dan u jednoj jedinoj rei : umereno ! Ako neko misli kako bavljenje jogom iziskuje asketski nain života i asketsko odricanje , svakako je u zabludi . asketsko pregnue koje podrazumeva potpuno odricanje i povlaenje iz života u odredenim okolnostima , može biti izuzetna metoda

oslobodanja prividnog Ja i nadvladavanja telesnih prohteva , ali takvo pregnue nije ujedno i samo sebi cilj . Isus kaže : , , A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom . " ( Mt 17,21 ) . I Isusove rei ukazuju na potrebu odricanja kako bi se proistilo i prosvijetlilo naše najunutrašnjije bie . U trenutku kada smo prosvetljeni i osloboeni " demona " lažnog i prividnoga Ja , asketsko pregnue prestaje bi nužnim uslovom za napredovanje u RADŽA - jogi . Naprotiv , Krishna kaže u Bhagavad - giti : " Joga nije za onoga ko je proždrljiv ili onoga ko mui svoje telo prekomernim postom , za onoga ko je isuviše uspavan ili previše bdije ... " Preterani post ili bdenje slabi telo i ini ga bolesnim ! Pritom uglavnom razara nervni sistem . Joga , naprotiv , snaži i razvija nervni sistem , ŠTAje mogue i ostvarivo samo pod uslovom da je organizam zdrav i otporan . Želimo li napredovati u jogi , naše telo mora stei vrstu i trajnu

uvežbanost . Buda nauava : " Dve stvari valja izbegavati , o putnie : beskorisne želje i preterano trapljenje tela . " Preterivanje iu jednom iu drugom pravcu pogrešno je i štetno . Neumerenost u jelu , piu i spavanju ometa napredovanje u jogi jer svaka neodmjerena prevaga telesnog , kao šta je poveana životna energija usled sagorevanja svakog viška ,ozbiljna

je prepreka duhovnom razvoju . Jedimo i pijmo uz dobar i zdrav apetit , ali pre svega sa vedrim mirom u srcu , te uvek



upravo onoliko koliko je potrebno da naše telo ostane zdravo . Hrana mora bi jednostavna , te se sastoja pre svega od voa , zelenog povra i mlenih proizvoda . Meso , koliko je to mogue , valja izbegavati . Ishrana mesom ne predstavlja

prepreku , ali je injenica da se strasti mogu lakše iskoreniti iz duha i savlada unutar bia , ako se iz ishrane sasvim ukloni hrana životinjskog porekla . Onaj ko vežba jogu , pre ili kasnije prestae da uživaju u mesu , te se njime hraniti samo u sluaju da je na to prisiljen . Fanatizam je i u ovom primeru štetan i nepoželjan . Fanatizam uvek sa sobom donosi raspad namjesto

jedinstva i uravnoteženos

. Hrana je samo pomono sredstvo , ali pritom nije i sama cilj ili suština . Poznavao sam

znamenite Jogija koji su , prinueni posebnim okolnostima , jeli meso . Video sam , meutim , i vrlo primitivne i neiste duše u redovima fanatinih biljojeda . Ishrana je veoma esto uizrazitoj meri uslovljena klimatskim prilikama i drugim iniocima . Postizanje blaženstva i blaženog stanja duha nije povezano s klimatskim prilikama . Kada bi postizanje blaženstva zavisilo samo o dijeti bez mesa , uzvišeni duhovni doživljaj mogao bi se posi vrlo lako i jednostavno . Nastojmo , stoga , u svimoblastima izbegavati nepromišljeno zakljuivanje i predrasude kojima bismo prekomerno mogli istaknuti ono što je uzgredno , nevažno i nisko , te na taj nain zapustiti i zaboraviti ono što je

jedino bitno i važno , " unutrašnji duh " u kojem se nešto mora uiniti . Umerenost i srednji put moraju postojati u svemu , pa tako i u ljubavnom životu . Isus kaže : " ... a ima evnuha koji su sami sebe kastrirali radi kraljevstva nebeskog . Ko može shvatiti , neka shvati . " ( Mt 19,12 ) . Tim je reima sasvim jasno inedvosmisleno

kazao kako postoje i takvi ljudi koji žrtvuju svoj intimni ljubavni život kako bi zaslužili kraljevstvo božje . Onaj ko je



potpuno sazrio za održavanje potpune suzdržanosti i na taj nain dosledno živi , brže e si do cilja . Za onoga , meutim , ko seksualnu energiju ne može usmeriti u više nervne centre , nema nikavog smisla da iznuuje takvo odricanje . seksualne

želje ne smeju se potiskivati , jer takvo nasilno suzdržavanje može izazva samo znatna ošteenja . Takve se želje moraju preoblikovati , sublimirati , kako o tome kažu istraživai duše na Zapadu . Ako možemo voditi ist život , ali nam pritom uzdržavanje izaziva samo teskobu i uznemirenost , preporuljivo je da se postojea energija prazni umerenim branim životom . Mnogi mistici srednjeg veka živeli su u

uobiajenoj bra

noj vezi , ali im to nije nimalo smetalo da dospeju do željenog cilja .

Bitno je da svoje misli i oseanja uspemo svesno usmeri na duhovne stvari , te da se u mislima ne zapliemo u erotske fantazije . Tada e naše telo sledi ono ŠTAje predmet naše svesti , te je nee povla u niske požude i uznemirava

erotskim željama . Želje se , dakle , ne smeju potiskivati samoprimitivnom i grubom voljom . Odevenim duhom i telom valja posi išeznue erotskih požuda . ulnosti nije sedište u telu i ulima , ve u mislima . Ako njima nauimo ovladavati , telo e u svemu bi poslušno !radža - joga se vežba u svesti i svesnom protjeku , te ne poseduje nikakvih posebnih spoljnih obeležja . Po našem izgledu i spoljnom držanju niko nee prime šta se u nama zbiva .

radža - jogu , dakle , možemo vežbati u bilo koje vreme i na bilo kojem mestu , tokom vožnje vozom , na putu , brodu , uekaonici , u prirodi , na obali jezera ili u šumi , u inostranstvu ili kod kue , u tišini ili usred buke . Svakako da je vežbati jogu znatno lakše u odgovorajuem okruženju , kao , npr , u prohladnom zelenilu sjenovitog šumarka ili tihoj i istoj sobici . buna okolina

ne predstavlja nesavladivu prepreku , ve samo poteškou koja se može otkloni i savlada poveanim usredotoenjem ,



šta je ujedno i izuzetnim znaajna vežba ovladavanja sopstvenim biem . Svaki korak koji nas vodi u dalji razvoj i napredovanje , kao i svaki radža - jogom postignuti rezultat vredi zauvek , te se nikada ne može izgubiti . Ako neko prekine sa vežbanjem ,

te tek nakon nekoliko godina stane iznova vežbati , nastavie upravo na onom stepenu na kojem je ranije stao . Povratka nema . Svest se neprestance širi i u svakidašnjem životu , dok radža - joga tek izuzetno ubrzava taj proces . Sasvim je razumljivo da e neko ko je , udaljen od buke i povuen na kakvo usamljeno mesto , ceo svoj život posvetio radža - jogi , po svoj prilici brže si do cilja od onoga ko vežba usred

grozniave užurbanosti gradskog života . Pa ipak , u svemu i svuda vladaju unutrašnji zakoni . civiliziranim nainom

života iu velikim gradovima se može posi željeni cilj , ako je želja za osloboenjem i blaženstvom u dovoljnoj meri izrazita i snažna . Uzalud je povlaenje iz sveta u samotne peine Himalaja i posveivanje žaru meditavnog napora , ako je sebinost i želja za radostima i uživanjima u prolaznom tvarnom svetu kao bremen ponesena sa sobom . Takva je prepreka znatno teža za napredovanje od otežanih spoljnih okolnosti . ovek , kojeg više ništa ne vezuje za spoljni svet , može posi stanje blaženstva i najvišeg prosvetljenja i usred grada živog saobraaja i neprestane užurbanos , u iznajmljenomneprikladnom stanu , okružen modernim nameštajem , usred buke koja uvek dopire iz drugog stana , uz bune zvuke radija , i to u celom

okruženju kao da se nalazi sasvim sam u dubinama prašume . Ovaj trenutak svakako valja posebno istaknuti jer mnogi pogrešno misle kako je gradski život ozbiljna i neotklonjiva prepreka na putu napredovanja ka blaženstvu . Ko je takvog verovanja , stalno e bi ometan upravo svojim pogrešnim uverenjem , a ne samom injenicom života u gradskoj buci i vrevi . Ponavljam , dakle : prepreke se uvek nalaze iznutra , u

samom oveku , a nikada spolja , u spoljašnjem svetu ! radža joga



donosi obilne plodove samo onima koji veruju da e vežbanjem brže i sigurnije posi svoj cilj . Cilj može posi svako . Svako mora da ga i naposletku e ga i posi , a pritom je samo pitanje : kada ? To u potpunosti zavisi o nama samima . Vreme

i prostor mogu se pobediti i nadvladati . Svako može potpuno mirno verova da e mu svakako uspe da posgne željeni cilj . Takva mogunost postoji u svakom oveku . Ponekad se , meutim , dešava da zbog samog nevjerovanja i nepoverenja ovek sam sebi zatvori put . Re je , dakle , o psihološkoj injenici. Neverovanje proizlazi iz neznanja , a može se nadvladati

vežbanjem radža - joge . Takvae nam istrajnost pomo

i na putu samospoznaje koja e nam pruži i potrebno samopouzdanje

i veru u sebe . Iako se ponekad kaže kako je put radža - joge najjednostavniji , te kako njime može kroiti svako , taj je put ujedno i najteži i prepun iskušenja . Put radža - joge uistinu je " Uski , strmi put " . ovek je u tolikoj meri rastrzan , u tolikoj meri zarobljen hiljadama pojedinosti i sitnica da , u trenutku kada se nade u situaciji da ne mora initi ništa drugo dolipostojati , više nije sposoban da uradi taj najjednostavniji korak . jedan je znameniti Jogi ovako rekao jednom od svojih studenata : " Sedi udobno nasuprot meni , tako da ti telo ne smeta i ne sputava te ni na koji nain . Zatvori oi . Premjesti svest iz glave u srce , jer se tamo nalazi SUŠTINA . Ne misli ni na šta . misli samo na svoju vlastitu suštini sve dok ne postaneš ta

SUŠTINA . " I to je bilo sve , cela pouka . U tih je nekoliko reenica sadržana cela radža - joga . Onaj kojem takvo neštopoe za rukom , može s punim pravom smatra kako se ve nalazi na cilju . Uitelj nije više objašnjavao niti jednu pojedinost . Tek u treucima kada su se u ueniku pojavljivali posebni unutrašnji doživljaji , ponekad bi mu davao nužne uputstva koje su naješe

svodile na sledee : " Ako nešto u svome biu vidiš , uješ ili doživiš , ne obraaj na to pažnju , re je samo o uzgrednim i



propratnim pojavama . Svu svoju pažnju usredsredi neprestance na SRCE , na svoju sopstvenu suštini. " Kada u Indiji nastavnik kaže : " Sedi " , to znai da se valja spustiti na pod i zauzeti položaj lotosa . I za Evropljanina je najbolje i

najpogodnije da radža - jogu vežba u tom položaju , jer se u njemu najlakše postiže savršena unutrašnja ravnoteža i sklad . Snage i strujanja u ovekovu telu u tom e položaju bi u besprekornoj ravnoteži , a rad srca znatno olakšan smanjenom koliinom krvi koju otprema u noge . Taj je položaj pre svega pogodan za kimu , tako važan instrument na putu u nadsvijest . Ako je ovaj položaj nekome ipak neudoban , ne mora

silom nastojati da se u njemu zadržava duže vreme . Izuzev toga , noge se ne moraju niti prekrstiti . Nalik položaju lotosa , padmasana , vežbe se mogu izvoditi iu položaju koji se naziva sidhasana , au kojem se jedna noga nalazi gore , dok druga poiva na donjem položaju . Ako nismo navikli ni na takav položaj , slobodno možemo vežbati u udobnom naslonjau . U svakom od položaja izuzetno je važno da kralješnica bude uspravna i nikada ukruene . Ruke bi trebale , ako je to mogue , poivati na kolenima , oi bi valjalo držati zatvorenima , te svu pažnju usmeriti prema unutrašnjosti , na sopstvenu suštine. Pokušajmo u ovom trenutku krenuti na put traganja zasopstvenom suštinom . Svaki ovek , pa i onaj najprimivniji , osea da se njegova suština nalazi u srcu . Kada neko o sebi govori kao " ja " , i to nastoji izrazito naglasi i istaknu , nehoce e

rukom pokaza na sredinu grudi . Nesvesno , naime , osea da je sedište suština, izvorište svih snaga , upravo u srcu . Ako se ne zadovoljimo samo približnim osjeanje sušni i mesta njenog sjedišta , ve nastojimo potpuno tano istražitinjeno središte i koren , iznenadit emo se kada nam u poetku ne pode za rukom da ih pobliže odredimo . U središte suštinama

nije lako dospeti . Ako svu svoju pažnju usmerimo na sopstveno JA , te silom pokušamo prodre u svoju sušnu , iskusie



emo njenu obavijenost mnogim koprenama . Tek nakon istrajne i intenzivne koncentracije i usmeravanja pažnje , postepeno se podiže koprena za koprenom . Tom jedinstvenom oseanju valja pripisa injenicu da su misci svih vremena

SUŠTINU uporeivali sa cvijetom sa bezbroj latica koji se sasvim polako i postepeno razvija , rastvarajui lacu za lacom kako bi naposletku , sasvim se rascvjetavši , pokazao svojuunutrašnjost , a tragaoci u njemu pronašli suštinu koja obasjava svojom svetlošu i zrai snagom i pouzdanjem . U Indiji seslikovito

predstavlja u obliku lotosa , dok se muški lik , koji se nalazi u sredini i simbolizuje božansku suština, naziva Ishvara ili Krishna . Mistici srednjega vijeka u Evropi zorno su prikazivali SUŠTINU kao ružu , dok su muški lik , koji se nalazi u njenoj sredini i zrai svetlošu , nazivali Isusom . Kineski su mistici BOŽANSKIM SUŠTINU nazivali Tao . U oba je simbolai naziva re o istoj psihološkoj injenici . Ne klonimo duhom , ako središte naše suštini ne naemo sasvim lako i ve na prvom koraku . Nepokolebljiva volja , istrajnost i strpljenje sigurno e nas doves do cilja . SUŠTINA koja u nama svetli i eka da se do nje probijemo , nalik mnogim drugima , istrajnom borbom i marljivim trudom , zahteva da uklonimo sve one nametljive misli koje nas obuzimaju , te da ih naposletku savladamo i odstranimo . Razmišljanje je biblijska zmija koja nas zavodi i mami da

skrenemo s puta kojim smo krenuli . Obratimo li pažnju samoposmatranju , primeemo da smo u neprestani vrtlog misli upleteni od vremena progonstva iz raja . misli neprekidno odvlae pažnju s unutrašnje usredsreenosti , te je usmeravaju na razne predmete u spoljnom svetu . Ne obraajmo na to pažnju ! Zapitajmo se radije : " Ko " je onaj ko neprestance

misli ? Odgovor " Ja " vre nas na put koji vodi direktno u središte . Kada nam nakon detaljnog vežbanja naposletku



pode za rukom približiti se vlastitoj iskonskoj suštini , bar na kratak tren , naša e svest sta prodira u sve dublje i dublje slojeve bia . Dubina do koje smo sgli ukazae nam se tek nakon prestanka vežbi i povrakom u sopstveno lino Ja . Tek

tada emo posta svesni i jasno prime iz kojih smo se daljina vrali . U trenu kada utonemo u san , ne oseamo trenutak kada se to zaista dogodilo , jer svest sasvim neprimetno sklizne sa zemaljske ravni , te se dogada kao da smo poneseni vožnjom tokom koje nam se ini kao da stojimo na jednom mjestu dok se spoljni svet kree mimo nas . Obuzima nas oseaj da naša svest stoji , dok se zemaljska nivo gubi i

nestaje . Tek u trenutku bu

enja postajemo svesni da smospavali . Tokom vežbi radža - joge svest nikada ne spava . Naprotiv ! Što dublje prodire u suštini, sve je budnija . Božanska nadsvijest savršeno je budno stanje . Lini je život u poreenju sa svesti tek neka vrsta sna . Zemaljski doživljaji line svesti nisu ništa drugo doli puke opsjene snova ! Sjedinjenje s božanskom suština, tim savršeno budnim stanjem , povezano je sa osjeanjem blažene i savršene sree . ovek prestaje postojati kao nešto što je stvoreno , ve sam postaje sopstvenistvoritelj . Sve dok je obuzet mislima , svešu se nalazi van sušne , te se neprestance poistoveuje sa sopstvenimprotjekom misli . Cilj je postizavanje stanja biti : ni o emu ne razmišlja ,

ve nešto BITI ! Kako bismo podrobnije razumeli stanje bi , objasniemo ga narednim primerom : sedim na obali jezera , zagledan u bistru vodu , te samo na nju usmjeravam svu svoju pažnju . O njoj mogu razmišljati na razne naine : da je tenost , da se sastoji od 2 gasova , da je njena hemijska formula H2O . Termometrom mogu izmeriti stepen njene toplote itd , ali

o svemu tome samo razmišljam , sve se to zbiva samo u mojim mislima , a da pritom sam nisam voda . To , dakle , nije stanje



bi . Potom mogu i ose vodu : kroim u nju , oseam da je tenost , oseam i njenu toplinu , ali još uvek nisam voda . Naposletku , u trenutku kada bih prestao biti odvojen od vode , ako bih se s njome stopio , dakle , i sam postao voda , mogao bih

rei : JA SAM VODA ! Takvo bi bilo stanje biti . Pokušajmo stanje bi posi sopstvenom sušnom . Sve dok sam obuzet razmišljanjima o sebi samome , nisam svoja vlastita suština . U takvom sam stanju samo ono o emu razmišljam jer se uvek poistoveujem sa svojim mislima . Iskliznuo sam iz samoga sebe , iz samog mišljenja , te dospeo u ono o emu sam razmišljao . Ja sam linost koja postoji samo zato što suština ,

stvoritelj , o njoj neprestance misli . Valja nam se dubokozamisliti : moje isnsko bie ustvari je moj stvoritelj , jer sam sam mislilac koji svoju linost neprestano stvara . Pritom sam vlastom sviješu iskliznuo iz isnske sušne , iz stvoritelja , te se poistoveo sa stvorenim , s linošu . Mislim da sam linost , namjesto da znam da sam mislilac , tvorac ! Takav je izgon iz raja . Kako se u raj mogu vratiti ? Ako su misli bile moji progonitelji iz raja , prestanak razmišljanja zasigurno je put povratka . Ako više ne budem obuzet razmišljanjima , moje me misli nee moi izbaci , te u tako osta sam u sebi i neu više moi bi ono o emu sam razmišljao jer uopšte ne mislim , ve

u posta onaj koji jesam , drugim reima , ja sam . U tom emo trenutku razume zašto je BOG na Mojsijevo pitanje : " Ko si ? " Izgovorio tako esto pogrešno shvaene rei : " Ja

sam onaj koji jesam " . Misao je zmija , iskušenje , mogunost da ovek isklizne iz božanskog stanja biti , te dospe u ono o emu misli , u stvoreno . Kušati plodove sa " drveta spoznaje dobra i zla " znai poistoveivanje sa sopstvenim mislima . U trenutkukada sam se poistovetio sa sopstvenim mislima , " jeo sam od toga " ,što

znai prognao sebe sama iz sopstvenog stanja biti : postao sam ono o emu sam mislio . Prognao sam samoga sebe iz svoje



istinske suštine , iz besmrtnosti u prolazno , prostor i vreme , carstvo smr . Put nazad bie zatvoren sve dok svoju svest iznova ne sjedini sa svojim iskonskim biem , sve dok se konano ne probudim iz sna o tome da sam ono o emu mislim ,

da sam stvoreno ! Kada to jasno shvam , bit e mi od koris kao spoznaja da se neprekidno nalaze u stanju koje Biblija naziva " progonom iz raja " . Znau da , ma koliko razmišljao o povratku u rajske vrtove , neu nai put povratka sve dok budem upleten u tok mišljenja . Misli su me prognale iz raja , te samo ako obustavim protjek misli , moi u se vra u sebe i poistovetiti sa

božanskim biem ! Ne smijem , dakle , misliti o svojoj božanskoj suštini , jer mi to nije ni od kakve koristi . Moram biti svoja vlastita božanska SUŠTINA ! Kako , meutim , mogu biti nešto što ne poznajem ? Kako bi svoj BIE kada mi je takvo stanje nepoznato ? Ve znam da je put , koji vodi povratku , odustajanje od razmišljanja , stanje nemišljenja . Onaj ko je pokušao da obustavi protjek svojih misli , veruje ipak da je to sasvim nemogue . pa ipak , mogue je ! Uzmimo za vežbu pojmove koje poznajemo , te se vježbajmo poistovetiti s njima , biti oni . Znamo kako razmišljati znai kretati se . Suprotno je kretanju stanjemirovanja . Ako , dakle , ne mogu presta misli , prvi e korak ka obustavljanju mišljenja biti smirenje i usporavanje misli .

Pokušajmo vežba stanje bi . Ponajprije u , dakle , misliti na mir . To je prvi korak . Nastavim li vežba , primeemo u daviše ne mislim na mir jer se nema o emu misliti . Dospeo sam , dakle, u stanje koje reima mogu opisati kao : JA SAM MIR . Takvo je stanje biti !

Izmeu misliti na mir , biti miran i biti mir velika je razlika . Mislimo na oveka koji je po prirodi besprekorno miran .



Njemu nije potrebno da misli na mir , on na njega niti ne misli , jer je on sam - mir . Sve što misli , kaže , ini , sve to proizlazi iz mira . Nikada ne isklizava iz mira jer je sam mir , te se tako , u odnosu na mir , nalazi u rajskome biti - stanju . Uzmimo drugi

primer : svi ljudi žele bi sreni . Sve dok sreu oekuju spolja , nikada je nee posi i dožive . Ako je ponekad ipak i dožive , trajae to tek kratki tren . Bi " srean " znai da smo ja i srea jedan od drugoga odvojeni . Kada sreu imam , taj posed - srea i ja - posjednik još uvek su dvije neistovjetne stvari . U takvom obliku posedovanja uvek postoji mogunost da sreu pre ili kasnije izgubim . Moram " bi srea " , a ne " srean " ako

sreu želim dožive kao stanje bi . Ako sam sama srea , nikada se

više ne mogu ose nesrenim , jer se nesrea srei ili tama svetlosti nikada ne može približiti . I svi oni koji su sa mnom , koji žive u mojoj blizini , osee se srenima ! Tek kada u celos shvam smisao vežbi , znau i ispravan put vežbanja radža - joge . radža znai kralj . Ko je kralj kraljeva ? Viša sušna , BOG . Put kroz sopstveno " JA " vrae me u rajski bašta , u okrilje Boga . " Ja sam put , isna i život , niko nee doi Ocu do kroza me . " ( Iv 14,6 ) .



ŠTA JE BOG ?

Ovim nas reima u Upanishadama pouava mudri Iajnavalka :

" Onaj ko živi u zemlji , a ipak se od nje razlikuje , kojeg zemlja ne poznaje , ije je telo zemlja , koji iz unutrašnjosti vlada zemljom . ON je tvoja SUŠTINA , TVOJ UNUTRAŠNJI VODI , tvoje besmrtno bie . Onaj ko živi na nebu , a ipak se od njega razlikuje , kojeg nebo ne poznaje , ije je telo nebo , koji iz unutrašnjosti vlada nebom , ON je tvoja SUŠTINA , tvoj unutrašnji vodi , tvoje

besmrtno bie . Onaj ko živi u svetlosti , a ipak se od nje razlikuje , kojeg

svetlost ne poznaje , ije je telo svetlost , koji iz unutrašnjosti vlada svetlošu , ON je tvoja SUŠTINA , tvoj unutrašnji vodi , tvoje besmrtno bie . Onaj ko živi u dahu , a ipak se od njega razlikuje , kojeg dah ne poznaje , ije je telo dah , koji iz unutrašnjosti vlada dahom , ON je tvoja SUŠTINA , tvoj unutrašnji vodi, tvoje besmrtno bie . Onaj ko živi u misli , a ipak se od nje razlikuje , kojeg misao ne poznaje , ije je telo misao , koji iz unutrašnjosti vlada mišlju , ON je tvoja SUŠTINA , tvoj unutrašnji vodi, tvoje besmrtno bie . Onaj ko živi u spoznaji , a ipak se od nje razlikuje , kojeg spoznaja ne poznaje , ije je telo spoznaja , koji iz unutrašnjosti

vlada spoznajom , ON je tvoja SUŠTINA , tvoj unutrašnji vodi ,tvoje besmrtno bie . ON vidi , a nije vien , uje a ne uje se , shvata a nije shvaen , spoznaje a nije spoznat . Izvan njega ne postoji onaj ko vidi , uje , shvata , spoznaje , ON je tvoja SUŠTINA , tvoj unutrašnjivodi , tvoje besmrtno bie ! " - OM -

Sve što je stvoreno i što je u toku stvaranja , nije ON , ve





iz kojega je nastalo sve stvoreno . To NIŠTA u kojem je sadržano SVE , stanje je NIRVANE . Onaj ko pod pojmom NIRVANE podrazumijeva uništenja , shvata ga potpuno pogrešno . Nepostoji

prikladni izraz za takvo stanje , ali emo se smislu ponajbolje približiti ako upotrebimo re " SVEPOSTANJE " . Onaj ko želi zakoraiti u takvo stanje , mora se kloniti svake misli koja ga vezuje za stvoreni svet , što se odnosi i na JA - misao iJAosjeanje . Jer , JA je život , re , logos , te iako jedno sa Bogom , ipak je naelo stvaranja , smisao koji u sebe neprestance

preuzima zakon života i smrti . Onaj ko želi da bude potpuno slobodan , mora se odrei i poslednje konkretne stvari , line svesti o vlastitome JA . Ja je prva misao koja se rada sa nastankomovekove svesti , te ujedno i poslednja misao koja ga prati do vrata kroz koja ponire u Boga . " Ja sam poetak , sredina i kraj svega ", kaže logos u Bhagavad - gi . Ovakvo Ja - oseanje valja napus

kako bi se vrata otvorila i svest posvema utonula u Oca , te se S njim stopila , s apsolutnim , veni.

Ovakvo se stanje ne može opisati . Može se samo doživeti . Indijski ga jogiji nazivaju " nirvikalpa - samadhi " , a hrišanski mistici " sveta ekstaza " ili " unio mistica " .

Imena mogu biti razliiti , ali je doživljaj isti . U Bhagavadgiti Krishna daje narednu uputu onome ko je u potrazi za Bogom : " treba da sedi u osami , izdvojen , u svetoj predanosti i utonuo u BOGA , vladajui ulima i mislima , lišen želja i , na istom mestu ,

ni suviše niskom , ni suviše visokom . Tamo treba da sedi na travi i u srneoj koži ,



a marama , koja mu obavija bedra , neka mu bude posed , duše i srca okrenutog samo jednom , gospodar svojih ula i misli , mirujui u svojem sedištu , neoptereen ,

tako treba vežbati jogu , kako bi posgao istou duše , privržene Bogu . Neka njegovo telo , glava i vrat budu nepokretni , a pogled vrsto uperen u vrh nosa . Treba se potpuno osamiti i ne brinuti ni o emu . Ispunjen duševnim mirom , bez ikakva straha

i nepokolebljiv u veri , mislei samo na mene i utonuo u MENE ,

predae MI se svim svojim biem . I mirujui tako postojan u meni , moni vladar u vlastome carstvu , pronai e mir i posi nirvanu . Iskonsko blaženstvo ispunie dušu kada se u bezgrešnom srcu , koje vezuje uz BOGA , nijedna želja više ne pojavi . Onaj ko se tako postojano sjedini s Bogom i žrtvuje samoga sebe , osee beskrajno blaženstvo kojim e ga ispuni stalna prisutnost BOGA . Sjedinjen sa BOGOM , vodie život BOGA , njegov duh bie DUH BOŽJI u svim stvarima

i stvarno postojanje svih stvari u njemu . Onoga , KO ME U SVIM stvarima spozna kao JEDNOG I NAJVIŠEG i svaku stvar u MENI , zadržau i on me nee napustiti , ma kako se odvijao njegov spoljašnji život . U onome , ko ME spozna kao sveprisutnog

koji živi unutar svih bia , živeu JA i on u MENI ,



ma kakva bila njegova sudbina na zemlji . " ( Bhagavad - gita , 6. pevanje )



DRUGO POGLAVLJE

PUT ISTOKA

" Nalik majci koja pali svetiljku kako bi osvetlila sobu , neka tako tvoje rei , o uitelju , svetlošu isne osvetle moje srce . "

Put je orijentalnog oveka put poniranja u samoga sebe ,

traganja za sopstvenim biem , poistovjeenja sa iskonskim božanskim biem . To je put kojim u dubinama vlastoga bia svako koraa sam za sebe . Put je Istoka individualni put . Istina neprestano menja svoje telo , reinkarnira i preoblikuje svoja obli ja , upravo kao i sam ovek . Život , besmrtni , veni prauzrok , nikada se ne menja , ali tvar posredstvom koje se oituje , podleže neumitnom zakonu kruženja roenja i smrti . ŽIVOT traje , te se samo telo u kojem je nastanjen i koje u ovozemaljskom životu ima ulogu njegova orua , vremenom troši i propada kako bi ustupilo svoje mesto novom i upotrebljivom telu . Tako ŽIVOT , koji je ISTINA , postepeno razvija i preoblikuje materiju sve dok seposredstvom nje , prikladno oblikovano svojoj svrsi , ne pokaže u

svom svojem sjaju blistavom . Sve dok ovek dolazi na ovu zemlju nesvestan svoga bia , njegov e život bi neokonani niz razoarenja , tuge i boli . Primitivan ovek veruje kakosvojom sudbinom može upravljati prema vlastitoj volji , te da se sve mora dogoditi upravo onako kako on to sam želi . uskoro je , meutim , prisiljen uvideti kako se mnogo viša i nedokuiva

sila uplie u njegov život , te je tu silu prinuen da sledi , jer bi u suprotnom mogao biti strogo kažnjen . Kako u svojoj oholosti



uspehe pripisuje samo sebi samome , veruje da se nevidljiva sila javlja tek u onom trenutku kada je srdita na njega i njime nezadovoljna , kada se zbog neega želi osvetiti ili ga kazniti . Strah i poniznost ovladat e njime , njegova gord ost i taština

bit e ozbiljno poljuljani , te e tu silu , nakon priznanja njezine nadmoi , nazvati BOGOM ! Tim putem ovek upoznaje pojam Boga . U predodžbi primitivnog oveka Bog je uvek ona sila koja u njemu izaziva strašan strah , te koja se mora umilostiviti žrtvama , esto krvnim i ljudskim , kako bi ceo narod bio pošteen kazne . S uzdizanjem i napredovanjem oveka postepeno se razvijao i usavršavao i pojam Boga . ovek poinje

verovati kako uspesi , a ne samo neuspjesi , dolaze od Boga , te da Bog , ne samo što kažnjava , ve i blagoslovlja dobra dela . Tako se Bog deli na dobrog i zlog , te ovek i nadalje nastoji obuzdati svoj strah prinošenjem žrtvi i molitvama . Vreme neumitno prolazi , a ovek neprestance stie nova iskustva , donosei ih sobom u svakom novom roenju . tako se postepeno razvija njegovo unutrašnje lice i sluh . Naposletku i progleda , te poinje spoznavati beskrajnu mudrost koja u prirodi nalazi svoj izraz . Kiša koja rominja s nebesa naveše ga na pomisao o obitavalištu Božijem na nebu , te e se onamo okrenu i rei : " Bog je naš stvoritelj ! " ovek polako uvia kako su sva otkrivenja prepuna blagoslova , te da su mnogi neuspesi , patnje i udarci sudbine sto ga uvek iznova snalaze , posledica njegova neznanja i nerazvijenosti , a ne kaznanemilosrdnog

Boga . Uvia naposletku kako su mnogi sudbinski preokreti , što ih je doživljavao kao kaznu , ustvari istinskiblagoslov , te da ih je samo iz pukog neznanja i zbog predrasuda doživljavao kao udarce sudbine . Kako kaže Epiktet : " Stvari nikada nisu loše , loš je samo nain na koji o njima razmišljaš . " ovek postepeno poinje osluškivati svoj unutrašnji glas koji ga

pouava da je Bog , otac ispunjen ljubavlju koji i okorelog grešnika prihvata , ako se iskreno pokajao . Njemu se uvek



valja obra s puno poverenja u svim nevoljama i jadu što nas snalaze . Bog pruža utehu , pomaže i uklanja svaki naš strah jer , bojati se valja samo vlastitoga straha , a ne Boga ! Bog nije Bog osvete , ve BogJjubavi , a - jjubav - je - uvek spremna na

praštanje . Bog ne želi da patimo , te svoju ruku , koja je uvek spremna pomoi , drži pripravnu da nas oslobodi patnji što smo ih izazvali vlastom zaslijepljenošu . Tako se s našega bia razotkrivaju koprene , naše znanje napreduje i narasta , sve dok naposletku ne shvatimo kako naše zemaljsko postojanje nimalo nije sluajnost . Postoji namera , postoji cilj kojeg ovek mora posi . On mora da pronae istinu

, spoznati životodavni odnos stvoritelja i oveka . Hiljade su godina minule dok se ovek , nakon što je ovladao materijalnim nivoom , nije razvio u tolikoj meri da može zapitati : " Ko sam ja ? " Odgovor treba pronai . Bog je istinu usadio u samoga oveka , te on nikada nee moi da odoli zovu vlaste isne jer e mu skrovito šaputa sve dok naposletku ne shva kako je svrha njegovog života pronalaženje SEBE SAMOGA , BOGA ! Kada u spoznaji dopre do tog stepena , nee se više unerazborito strahu zatvara pred Bogom , ve e mu se nastoja

što više približi , okrenu mu se svom svojom dušom . Osee e neutoljivu želju i ežnju za Bogom , te se svim srcem žudeti sjediniti s njima , sve dok Bog ne usliši njegovu molitvu i mranu dušu ne obasja svetlošu ISTINE , te se tako ljudska

svest sjedini s Božjom . Tako prosvetljen i izbavljen , nakon što je spoznao bit svojeg istinskog poslanstva , obuzet ljubavlju spram bližnjih , ovek e sta širi isnu u želji da sve izbavi patnji i neznanja . Oni koji vape za isnom , sledie ga i posta njegovim vjernim i odanim uenicima . Uitelj e svoje uenike poduava istoj isni . Prenosie im vlasta iskustva o nainu na koji se posže

željeni cilj , pomažui im na putu unutrašnjeg prosvetljenja . Seme , koje tako poseje u njihovim srcima , uhvae duboki



koren iz kojeg e potom nii snažno drvo života . Uenici , koji posgnu cilj , napuse svog uitelja kako bi , obuzeti i ispunjeni istinom , život posvetili mudrosti , ljubavi i odanom služenju . Pouava e narod , ali uho nesavršenog iu neznanje

ogrezlog oveka nee bi spremno da uje iskonsku isnu . Pojmovi su magloviti i nejasni i na putu od uha do razuma i svesti istina se iskrivljava , postaje nejasnom i neprepoznatljivom. Mase još nisu sposobne za shvatanje suštine istine , te se ona mora zaodjenuti svima razumljivim reima , valja postaviti jasne teze , doneti stroge propise i zabraniti svaku njihovu

izmenu i tumaenje prema sopstvenom naho

enju . u

enjekojeg

izlaže nastavnik sama je suština , dok je zadatak uenika daistinu približi svima , te je uini razumljivom . Primitivan se ovek ne može vinu do vrhunaca duhovnih visina , ve se svome Bogu uvek želi da se moli samo u vidljivom i opipljivom obliku . Stoga uenici zaodijevaju istinu simbolikim formama koje odgovaraju stepenu razvijenosti i duhovne uznapredovalosti naroda . Svete se tajne unutrašnjeg puta ljudske dušesimbolikim govorom i obredima prilagoavaju postojeim duhovnim zahtevima . Tako su nastale religije , dogme i obredi koje sadrže uenje , ISTINU nalik kutiji koja sadrži dragoceni nakit .



Religija je telo istine .

Sve što se rodi , mora umreti . Religija je telo , a svako je telo prolazno i propadljivo . Dogme se sastoje od rei koje se

vremenom troše i gube svu svoju snagu . Dogme , koje u poetku svoju snagu crpu iz nepromenljivosti , vremenom postaju krute upravo zbog prvobitne nepromenljivosti . Jezik je živa materija i neprestance stvara nove rei , odbacujui stare , istrošene i naposletku potpuno nekorisne i neupotrbljiv . dogme, koje vremenom postaju krute , nimalo nisu pogodne za izraz

živog duha istine . Nedostaje im potrebna prilagodljivost kako bi odgovarale promenjenim vremenima , razvoju , duhovnom napretku , nauke i promenjenim duhovnim potrebama naroda . Rei postaju isprazne i oni koji na putu traganja za istinom , ne mogu više da otkrije njen duh u obredima . Rituali više nisu dovoljni . Utemeljitelji religija , koji su istinu zaodijevali u ruho obreda , odavno su mrtvi , dok su simboli tokom veka prošli mnogim umovima i aktivnim rukama . Njihov se pravi smisao izgubio . Doslovno je tumaenje simbolikog govora postalo nemogue usled burnog razvoja naunih spoznaja i ljudskog razuma . Naposletku , od religija nije preostalo ništa izuzev praznog omota , posude koja je nekad sadržavala istinu . Omot lišen duha preobraa se u mrtvo telo . I tako ljudi iznova tragaju u mraku , željni istine i ruke koja im je spremna pomoi . I Bog se uvek sažali nad narodom i šalje

im uitelje kako bi njegovu unutrašnju svetlost preneli onima koji su za to duhovno sazreli , kako bi ih izveo na putprosvetljenja , put koji vodi Bogu . I uenici iznova napuštaju svojeg uitelja , ponovo poduavaju narod istini , uoblienoj onako kako je to prikladno vremenu , te nastaje nova vera , novareligija .

Istina , upravo kao i sami ljudi , stalno menja svoje telo , sve dok telo , oblik , ne postane savršeno i besprekorno



sredstvo ispoljavanja duha koji u njemu obitava . Tako su roene religije drevnih Maja , Asiraca , Sumera , Haldejaca , Egipana , kao i mitologije drevne Grke i Rima . Doživele su procvat , a potom potpuno išezle . Upueni u simbole , obrede i rituale u

svim religijama prepoznaju istu istinu . Istina je samo jedna , tek se sredstva izraza menjaju u skladu sa zahtevima vremena i naroda . Kada bismo se osvrnuli na istoriju sveta , uvideli bismo kako su sve velike kulture uvek i svuda nastajale , doživljavale procvat , a potom potpuno išezavale . Postoji , meutim , 01:00 zakutak sveta u kojem geografske okolnosti iskljuuju mogunost istorijskih zbivanja i previranja istorijskih

prilika . Re je o Himalajima ! Ta planina ogromnog masiva , gotovo potpuno nepristupana , klimatski teških uslova

i razloga koji zadiru u oblast duhovnog , ne dopušta da se nanjenim vrhuncima zbivaju istorijske promene . Stoga je taj zakutak sveta pogodan da se posvema zaštiti od vreve svetskih zbivanja , nasrtljivih gomila doseljenika i Jogija koji su se tamo povukli na putu meditativnog zadubljenja . Oni , koji su hiljadama godina nastavali te doline i planine , odluno odbacuju sve ŠTAih vezuje za spoljni svet , te žive samo za ono što je suštinsko , iskonsko i istinito . Nemaju nikakve potrebe da istinu zaodijevaju oblicima i reima . Znaju iskonsku istinu i svojim je životom ozbiljuju . Oni , koji tragaju za ovim svetim ljudima , Jogija , te se nastanjuju u njihovoj blizini , deo su

svih onih koji nastoje spoznati istinu , ali su im još uvekneophodne uputstva kako bi mogli napredovati na toj uskoj i strmoj stazi . Traže savet od onih koji su ve došli na cilj traganja kako bi pre ili kasnije i sami dostigli vrhunce istine i spoznali stapanje ljudske svesti sa Bogom . Niti u njih nema potrebe zapreobliavanje

i preodijevanjem istine simbolima , obredima i dogmama . Žive zajedno , ali svako sam koraa istim putem .





Indija se od drevnih vremena napajala sa izvora mudrosti i znanja . Svaki kamen , svaka gruda zemlje odišu hiljadugodišnje predajom . Indijci , koji se još uvek nalaze na nerazvijenom duhovnom stepenu i nisu sazreli za istinu , žive u dubokoj

pobožnosti , privrženi i odani religiji kojoj pripadaju . bilo koji oblik poprimio pojam Boga , koji živi u njihovoj duši , duboka vera i nepokolebljivo poverenje u Boga , tople molitve koje mu upuuju , sigurno e dospe do JEDINOG Nebeskog Oca , jer on zna da se s onu stranu Boga njihovog primitivnog razbora krije ON sam , da je ON taj za kojim žude sve duše .

Indija je obilovala brojnim religijama u minulim vremenima . Mnoge od njih i danas žive na tom ogromnom i nesagledivom prostranstvu . U srcima svoje dece tokom hiljada godina sauvala je duboku pobožnost i unutrašnju sriku religioznosti , najplodniju osnovu za kristalizaciju istine . Svako se u Indiji prema svojoj veri i nainu njenog izjašnjavanja odnosi s pomnjiv obzirnošu i dubokim i odanim štovanjem jer je svestan da se uvek obraa istome Bogu , da postoji samo jedan Bog , te da se samo oblik , ali ne i suština , neprestance menja . Imena mogu biti razliita , ali je istinski , živi Bog samo jedan i svaka e molitva , koja se predano i iskrena srca izgovori , dospeti do NJEGA . U Indiji se niko ne stidi svoje pobožnosti i privrženosti vjeri . Ona pobuuje samo poštovanje , a nikada podsmjeh ili zaziranje ! Obiaji , koji i danas vladaju Indijom , dokaz su da je narod

koji je privržen dubokoj pobožnosti , gotovo predodreen za uvanje ISTINE za sva vremena . Takva je predodreenost uslovljena ve i samim geografskim položajem . U dužini od 3000 kilometara Indija je obrubljena žalom zlaasto - žutog peska . plavetnilo mora i neba u zoru , pri izlasku Sunca , sliva se u jedno , dok u suton oštra graninici deli morsku puinu od nebeskog svoda . Na istonoj granici je zemlja

tek pomalo brdovita i prošarana retkim renim tokovima . Ima ih ipak dovoljno da navodne i tako ishrane i bilje i životinjski



svet ove tropske oblasti . Na zapadnoj strani se uzdiže planinski lanac u najstarijem središtu Dravida , te vijuga nalik ogromnoj zmiji sve do Bombajia . Na jugu se rasprostire rajski Ceilon , dok se na severu proteže najvei planinski masiv sveta ,

Himalaji . Indiju u svim smerovima štiti sama priroda kao da su bogovi na nebesima predvideli sve što joj je potrebno kako bi izvršila i obistinila svoje poslanstvo . More , brda , reke i vrhunci svedoe o darežljivosti bogova . Nekad je i sloboda svakog graanina bila njegovo roenjem steeno pravo . U ovoj su zemlji kraljevi bili filozofi , a filozofi kraljevi . Kada stranac dospe u Indiju sa namerom da je temeljno

upozna i tamo provede nekoliko godina , stei

e , uprkos svom dugom boravku i svim nastojanjima , tek vrlo površne utiske .

Koliko god se oduševljavao Istokom , najviše što e posi bie upoznavanje nekolicine od brojnih rasa , te možda uoiti razliku izmeu severnih i južnih . Bie ipak zadovoljan jer e ima oseaj da je sve vidio i tako upoznao Indiju , iako e ustvari biti vrlo daleko od stvarnog poznavanja i razumevanja ove zemlje . Naunici , istraživai , arheolozi , umetnici , muziari i pisci , svi su nastojali da prodru u pojedinosti tog jedinstvenog dijela zemlje . Njihovi su utisci i doživljaji svakako bili vrlo duboki i svako je od njih sigurno nastojao da unutar svoje struke i životnog poziva donese jasan i neprijeporan sud . Ono što je , godinama boravei u Indiji i pažljivo je istražujui , naposletku uspeo dokuiti intelektualnim naporom , svetu je Zapada preneo u obliku znanja o Indiji .

Dobronamjerni i samoprijegornom rad , kojem su estožrtvovani ceo ljudski živo , mogao je bi i sve vojske kakvoe , ali bez obzira na pokoje savršenstvo pojedinih opisa i besprekornost osvetljenja pojedinosti , takav rad ipak nikada nije nudio više od zbira velikih koliina skupljenih pojedinanih utisaka . Istraživanje Indije , istinsko upoznavanje njene jedinstvenosti

i celovitosti , kao i ispravno i valjano razumevanje njene suštine , i za Indijca predstavlja uzvišen i vrlo zahtevan zadatak ,



jer i sami Indijci sa poteškoama uspevaju u potpunos

sagleda punou i velianstvenost istorijske lepote drevnih vremena i svu veliinu Majke Indije se može istinski poznavati samo ako se pravilno poznaje njena prošlost . To je ,

mem gotovo sasvim nemogue jer za Indiju vreme i prostor nikada nisu predstavljali važne i odluujue inioce , te su se stoga godine beležile tek u vrlo retkim sluajevima . tako ne postoji gotovo nijedno vrsto uporište koje bi moglopredstavljati pouzdano polazište za istraživanje indijske prošlosti i istoriji . Sve nestaje u legendama , te samo obilje i raznovrsnost

dobro sauvanih ,

udesnih , veli

anstvenih arhitektonskih i umetnikih dela svedoi da su sve nebrojene legende

nekad bile živua zbilja . Prošlost Indije , kao i znaenje rei " Indija " ne može se shvatiti jednostavnim intelektualnim postupkom . Nju valja osetiti i doživeti ! Jedan je naunik na Zapadu rekao : " Sto više vidim u indijskome svetu , tim više sagledavam njenu prošlost . Sto više vidim njene prošlosti , postaje mi sve jasnije kako ta prošlost i danas živi . maglovitom mi se priinja put kojim moram kroiti , hiljadu godina bilo bi premalo da se sve vidi . " Indijsko oko vidi jer je cela prošlost roena s Indijcem , te je i nesvesno nosi u svim svojim kostima , srži , živcima i krvi . Svaki je Indijac deo Indije , zajedno sanjenom prošlošu , sadašnjošu i budunošu . Kada novoroeno dete Indijac po prvi put otvori sjajne , crne oi , u njima se može

zamije ežnja za velikom i uzvišenom prošlošu . Takav melanholini izraz poiva na licu svakog odraslog Indijca , a da možda niti nije svestan pravoga razloga svojoj eznutljivosti . U njegovoj duši još uvek živi prošlost i ona ga neprestano podstie na traganje za višim ciljevima , za osloboenjem svakog zemaljskog ropstva , za ežnjom za Božjim biem . Indija je za njega velika majka koja mu sigurno pokazuje put kojim mu

valja kora . Napajajui se na izvorišma predaje , istine i strpljenja , svim snagama nastoji da pronae BOGA !



Indija je nekad pripadala Dravidima ija je prošlost prožeta hiljadugodišnje razvojem . Nalik zlatu koje se proišava , tako su se i Dravidi postepeno uzdizali ponad drugih rasa , te im je pripalo u deo da uvek pomažu onima na nižim stepenima

razvoja , da ih podržavaju sve dok ne dosegnu visine Dravidska kulture . Brižno su uvali i tajno znanje koje se prenosilo iz pokoljenja u pokoljenje , sa oca na sina . Novi je naraštajnasledio ono što su preci sauvali tokom milenijuma : drevnu mudrost , obredne tajne i uenja , tajne magije , medicinsketajne

Ajurveda , a pre svega rešenje zagonetke življenja . Njihova je prosvetljena duhovnost pokazala indijskom svetu veliku ovekovu tajnu : rešenje zagonetke njegove vlastite suštine . " Narod koji je odabran da sauva predaju i istinu " , tako gaopisuje star , ali vrlo mudar ovek koji i sam obavlja taj zadatak , pouavajui brojne pobožne uenike koji mu dolaze iz svih krajeva sveta . Glas o neizmernom bogatstvu Indije , o njenim dragocenostima , blagu , zlatnim i srebrnim palatama , širio se preko mora , podstrekavajui maštu osvajakih naroda . Poev od Aleksandra Velikog , osvajai su esto napadali Indiju iz želje za moi i bogatstva . Indijci su hrabro branili svoju zemlju , ali nisu mogli podneti sve uestalije napade , te su Indiju postepeno nastanila razliita plemena naroda stranog porekla .

Tokom stalnih napada potiskivali su Dravide sve više u smeru juga . Ostaci crkava i ruševina u svim delovima zemlje i danas svedoe o visoko razvijenoj kulturi i nekadašnjem obitavanja Dravida . Turisti i putnici namjernici - dive se Indiji i odaju joj priznanje : " To je moan svet , ali njegova blistava slava pripada prošlos . " Zemaljska slava i zemaljska mo

svakako pripadaju prošlosti . Veliko iskušenje koje je za dugo

vreme koilo Indiju , bilo je njena sudbina . Sve je , meutim , dobro i onako kako jest . Bog zna bolje od našeg



ogranienog uma šta je za nas dobro . Indija je postala bogatijom za jedno veliko iskustvo nakon što je zlatno doba unepovrat izgubljeno , a na njegovo mesto nastupilo siromaštvo naroda . Indija je nauila da su zemaljska dobra prolazna i da za sreom

ne valja tragati u bogatstvu . Strani posetioci u Indiji danas vide propast namjesto nekadašnjeg sjaja . Onde gde se dele duhovna blaga sigurno e pronai i neuporedivo buran i zanimljiv život . Svako ko u Indiji traga za istinom , od najprimitivnijeg do duhovno najrazvijenijeg , nai e prikladnu duhovnu hranu . Otkrie vere u ljudi na niskom stepenu razvoja razlikuje se od

onog na višem stepenu . Velika masa ne poseduje sposobnost samostalnog rasuivanja i duhovnog posmatranja kako bi istinu , Boga , videla u svim pojavama i oblicima života . masi je još uvek potrebno vostvo , stoga svoje verovanje pronalazi u religijama . Kroimo u crkvu u suton u trenutku kada zapoinju veernji obredi , kada se oglase bakarni gongovi i vrata crkve otvore za hiljade vernika . Ovde je život ! Život u veri , usmeren na istinu . Mistika svetlost uljnih svetiljki obasjava oltare i vjernici jasno i prisno oseaju Božju prisutnost . Sveštenici i uitelji vrše svoju dužnost , srce vjernika obuzeto je pobožnim plamom . narod pobožno sluša i prati pouke , te se predaje molitvi koju udubokoj privrženos upuuje Bogu . U trenutku završetka obreda , žrtveno se cvee i plodovi

polažu na oltar . Nakon veernje molitve , pobožna se gomila vraa kuama s Božjim blagoslovom i mirom u srcima . Za Indijca život bi bio potpuno besmislen kada bi propustio svoju svakidašnju molitvu . Smatra svojom dužnošu da o svojim duhovnim potrebama brine kao io svakodnevnoj hrani za telo . Vera je nasušni hleb kako za najsiromašnijeg , tako i za vodee i ugledne linos zemlje . Crkva pruža utoište gladnome

, ugroženom poplavom ili požarom . Ona je njegov dom



od trenutka kada je primio blagoslov . Vera ispunja najvei deo njegova života , te iz nje crpi utehu , snagu i duševni mir . Osvetljava mu put u godinama koje su mu dosuene da ih na zemlji provede u ovozemaljskom životu .

Od trenutka kada prvi put ugleda svetlost dana , Indijac se susree sa hiljadostrukom objavom vere oko sebe . U Indiji je nezamislivo da ljudi žive ne ispovjedajui veru , što je u Evropi uobiajeno . Indijac je od detinjstva naviknut da živi u svojoj veri , te posmatra ispovedanje vere drugih religija . Tome se ne udi jer su ga roditelji zarana nauili poštovanju obrednih obiaja drugih vera . Stoga e mladi Indijac , kada na ulici

ugleda religioznu povorku , namjesto da je ismije is prezirom se od nje odvrati , njenim molitvama pridružiti i svoju jer zna da e svako obraanje Bogu , bez obzira na oblik u kojem se oituje , zasigurno dospe do istog Boga , te e ga on prihva . Jer BOG JE SAMO JEDAN .I sam sam odrastao okružen razliitim verama i veroispovestima . O detinjstva sam posmatrao hiljade fanatinih sledbenika raznih vera koji su se okupljali prilikom neke od svetkovina i tako izražavali odanost svojoj veri u središtu Madrasa . Posmatrao sam njihove religiozne povorke , muškarce , žene , decu , od drhtavog i zgrbljenog starca do najmanjeg deteta živahnih , krupnih i zaenih oiju . Na ulicama su se okupljali vjernici svih uzrasta kako bi molitvom iskazali svoju duboku veru . Dok povorka koraa , nosei kipove od bronze , srebra i zlata , pogled je vernika usmeren na njih , usredsreujui svu

svoju pažnju , te tako rasplamsavajui u svojim srcima vatru ljubavi i istinske pobožnosti . Stranci o tome pogrešno sude , slike pogrešno smatrajui idolima . One su potpuno isto što islike Svete Trojice , Isusa , Device Marije i raznih svetaca u hrišanskim crkvama . Kao što se obrazovani hrišanin ne moli kipu , slici , ve ideji koju ona simbolizuje , tako se i obrazovani

Indijac svojom molitvom obraa ideji , duhu iji je simbol slika .



Masi je još uvek potreban vidljivi oblik , jer nije dovoljnoproduhovljena da bi Boga doživela i bez posredovanja takvih simbolikih izraza . Religije svih vremena i razdoblja koristile su

sredstva koja deluju na ula , kao što su oblik , boja , ton iprijatan miris , kako bi posredstvom njih izrazile ideju i podstakle pobožnost . Svaka religija koristi kipove , slike , muziku i tamjan za uzdizanje duše . Duhovni vode vrlo dobro poznaju skrovitosti ljudske duše , te znaju sredstva kojima se na nju može delovati kako bi se uzdigla na višu duhovnu razinu . Sve su to

ipak samo pomona sredstva , a ne i sam cilj . Vratimo se , meutim , vjernicima u Madrasu . Popratna muzika i zvuk truba

potresa duše vjernika , te se povorka uz glasno pevanje njiše na talasima pobožnosti . Duhovni doživljaj i zanos ne išezavaju , bez obzira da li je 12:00 ili 00:00 . Gomila ne obraa pažnju na podnevno žarko Sunce koje cažiže , jer je oganj vere u njoj jai od Sunevih zraka koje prže . Obnaženi muškarci i deaci s praporcima na runim i nožnim zglobovima i žianim instrumentima pjevaju hvalospjeve i pjesme - zahvalnice nebeskom princu radža - Kumari , sinu kralja Dasar ili boginji Parva , boginji boga Šive ili Lakami , boginji lepote i sree , ženi boga Vishua . Svi su ti bogovi simboliki likovi indijske mitologije . Njihovo nabrajanje i opisivanje ne pripada , meutim , zamisli i obimu ove knjige . Kako bi se bolje razumeo indijski nain mišljenja , važno je

spomenuti da su bogovi i boginje razliitih osobinapersonifikacija raznih verzija božanske stvaralake moi . primitivan narod u njima sigurno traži duhovne snage koje se personifikuju, jer ih sopstvenim intelektom ne može shvatiti . One za narod zaodijevaju bogatim i šarolikim simbolima , jer filozofsku

istinu priprosti puk može shvatiti samo posredstvom bajki



i slika . Indijci se slepo i smerno pridržavaju propisa svoje religije, te svoju ežnju za Bogom iskazuju pobožnim pjevanjem kojeg upuuju nebu . Boga ne slave samo pjesmom , ve i svem

plesom . Plesa je u religioznoj povorci svakodnevni prizor . S malim praporcima na nožnim i runim zglobovima kree se polako , inei plesne korake napred i nazad manje . uz svaki pokret zazvei praporcima i tako pojaava ritam muzike pratnje . Njegove se kretnje gotovo mogu nazvati estetskim .... ; pa ipak ... iz njegovih ukoenih i polaganih pokreta i krutih gesti zrai blaženstvo , takva snaga doživljene vere da

se gomila , ukazujui mu po

ast , klanja pred njime i sklapa ruke na molitvu . Nije re ni o kakvom idolopoklonstvu , niti

obožavanju jednog oveka jer se gomila ne moli plesau , ve posredstvom plesaa BOŽJEM DUHU . Sve je to za zapadnjaka , kao i mnoge Indijce , odrasle i vaspitane u hrišanskoj veri neobino , ali takvo izjašnjavanje pobožnos neemo krikova , ve emo je radije pošva kao izraz iskrene i isnske vere koja i masi nudi sreu i duhovno zadovoljstvo kako bi pobožno iu miru mogla poneti svoje teško životno breme . Religioznost i vera u Indiji su injenice koje duboko zadiru u život i održavaju ga . Na njima se zasniva svaki važan dogadaj ovekova postojanja . I u branom životu vladaju takvi obiaji koji verno održavaju stav orijentalnog oveka . Postoji , npr , obiaj u skladu sa kojim mladi par odmah nakon venanja kree na

Hodoaše . Na taj nain supružnici daju do znanja da ceo zajedniki život nameravaju posvetiti Bogu . Za tu priliku , kako propisi nalažu , odevaju haljine , izraene od lana žute boje šafrana , te koraaju , ho pevušei , kroz selo ili grad u pratnji Božjeg sluge koji njihovo monotono pevušenje prati udaranjem u gong ili bubanj . Dubokim osjeanjem prožeta muzika svojom neizrecivom snagom dira dušu , te e i evropski

odeven i obrazovan Indijac , bez obzira da li se nalazi uz put ili na nekom drugom mestu , na zvuk poznate melodije sklopiti



ruke i zatvorenih oiju izgovoriti molitvu , te mladome paru tako upu svoj blagoslov . Iz kua e izai ljudi , a žene e u ast tek venanog para izneti posude s kokosovim orasima , cveem i zapaljenim kamforom . See se vremena kada su

i sami hodoastili , te se pomoliti za blagoslov mladome paru koji je još tako neiskvaren i ist , a njegova duša ispunjena Bogom . Mladi se supružnici nee sde što ih posmatraju na svakome mestu na koje stignu . Naprotiv , svesni svogreligioznog ina , dostojanstveno e prihva takvo opšte zanimanje . Kada stignu na kraj puta , u znak poniznosti , blagosti ,

poslušnos

i odanos

služenju ponudie Bogu ukras svoje glave , svoju kosu . Obrijae je . I najljepši par takvim inom ui

i potvruje da ljepota življenja nije u izvanjskome svetu , ve

tamo gdje se nalaze Bog i ljubav , u tajnom pregratku srca . U ovakvoj se ulozi teško može zamisli par sa Zapada . Ve

i sama pomisao da e lepa Evropljanka ili Amerikanka i njen mladi suprug obrijati glavu kako bi dokazali svoje uverenje , izaziva smešak . Koja bi mlada dama na Zapadu žrtvovala svoju brižljivo ureenu kosu ? Ne valja uporeivati obiaje . Razli su putevi Istoka i Zapada , ali e se , i uprkos svim razlikama , sresti na kraju puta , na cilju . injenica je , meutim , da takav obiaj brijanja glave ljubav tek venanog branog para nemilice izlaže iskušenju . Ako nitada ne zamre njihova uzajamna naklonost , isnski e bi vezani

stvarnim duhovnim vezama , a ne prolaznom lepotom spoljnog izgleda . Obrijanih glava , vrae se ism putem kui , dok e se mnoštvo u prolazu moliti za njihov blagoslov . kada naposletku sgnu kui , zapoet e nov život u istoj i uzvišenoj atmosferi , ispunjenoj ljubavlju . Delei sveta oseanja , sjedinit e se i dušom i telom . Religijski su obiaji takve vrsti potreba miliona ljudi što su

na putu ka stremljenja dosizanja više duhovne ravni . od najranije mladosti do zrelosti i starake dobi Indijce opsjeda



oseanje o neophodnos polaganja rauna za sve zemaljskeradosti života koje su im dosuene . Kada brani parovi u starakoj dobi svedu životne raune , te im se tada uini da su im dugovi

nadmašili kamate što je za njih plaena , upue se još jednom do svetog mesta iz mlados , ali sada onemoalih nogu i sustalog koraka . Na svetom e se mestu zaustavi i pomoli Bogu za oprost i milost prije no što napuste ovaj svet . U hodoašu Indijci vide spoljni simbol unutrašnjeg , tajnog puta duše koji sigurno vodi Bogu , što može objasniti i ovaj obiaj opšte kulturne vrednosti . Od Ceilona do Himalaja ova

vera pokree mnoštva na hodo

aš

e do svete reke Gang , ili kako je nazivaju Indijci , Gang - Nadi kako bi se okupali u

njenoj vodi koja isti i ispira grehe . Svaki Hind koji je iskreno privržen svojoj veri , bar jednom u životu hodoasti do mesta koje je za njega sveto kako bi telo zaronio u svete talase . Takvo masovno kretanje prema religijskim centrima , što se redovno ponavlja iz godine u godinu , pruža vrlo upeatljivu sliku o snažnoj i ustrajnoj veri Indijaca . Ništa ne može poljuljati temelje njihove pobožnosti , ništa ih oslabiti , jer su nalik vrstoj i postojanoj steni , neprobojnom zaštitnom bedemu . Od vjeroispovijesti Indijaca sigurno ima i takvih koje deluju odbojno . Poneke svete sljedbe i danas neguju obiaj prinošenja žrtve krvave iu tu svrhu koristei živonje . Takve i sline izopaenosti kulture ostavljaju neprijatan utisak ne

samo na kulturne ljude Zapada , ve i na same Indijce . Takvo je oitovanje religioznosti pogrešno kao in njenog dokaza što je usmeren u pogrešnom pravcu . Na tako ogromnom telu kakvo je Indija ponekad se , dakle , izrazi i poneki nedostatak . kada bismo u ovako krakom osvrtu , kakvo je ovo poglavlje , o takvim sljedbama opširnije govorili , samo bismo pokvarili utisak jer su takvi nedostaci u poreenju sa veliinom Indije uistinu

zanemarivi . Kako se ne bi inilo da kao Indijac govorim s gledišta predrasuda i ukorenjenih uverenja , re u da jednom



Evropejcu koji je vlastita indijska iskustva preneo potpuno istinito . Bilo je , naime , i posetilaca sa Zapada koji su bili nerealni u svojim putopisima , te pisali gotovo iskljuivo o nedostacima , te tako iskrivljali pravu predstavu o Indiji .

Poznati je indolog dr Ervin Baktai doživeo Indiju nepristrasno i bez predrasuda , te stoga iz njegove knjige navodim sledee rei : " Tokom godina koje sam proveo u Indiji , pored mnogih uzvišenih doživljaja stekao sam i mnoge neprijatne utiske . Kada sam , meutim , iz perspektive potrebne sagledao ukupnost svih svojih doživljaja , izblijedili su samo neprijatni

utisci , izgubivši se u sjaju doživljene lepote i istine . Univerzalna , sveobuhvatna vizija obuzima sve . nesklonost i neprihvatanje sve razdeljuje prema sebinim porivima , te živu organsku celinu secira nalik mrtvom telu . To je ujedno i razlog što je srdani zagrljaj ljubavi i susjeanja uvek mudriji i pravedniji od gledišta analitike kritike koja samo sitniavo rašlanjuje . Doživeo sam celokupnost Indije , sažetost njena života i injenica ljudskih življenja , jednom re ju , organsku celinu i istinu u ijoj su se sveobuhvatnosti izgubili nedostaci pojedinos koji smetaju . I najlepša e katedrala izgubi svu lepotu i smisao , što su uslovljeni organskom celinom , u trenutku kada povealom stanemo istraživa napukline , istrošeno i ošteeno kamenje . Je li prava slika samo ona koja fotografski tano prikazuje svaki nedostatak i svaku neist ? Sažimaji pogled obuhvata

sve elemente kako bi pružio živu celinu . Analitika kritika narušava celinu . Nalik je nekome ko je , u želji da otkrije suštinu Notre Dame , spreman da sruši crkvu , te potomnarednim reima ukazati na gomilu ruševina : " Gle , to je stvarnost ! " Pokajnici koje možemo susresti na svim ulicama i svakom kutku, opšte poznati kao " fakiri " , na strance sigurno ostavljaju

neprijatan usak . Veina ih je uverena da su u ovom ili



prethodnom životu zgrešili suzbijanjem telesne požude iživljenjem u velikim odricanjima i muenjima . Svoje telo lišavaju , stoga , svake udobnosti , te izmišljaju najbolnije muke kako bi

što surovije kaznili same sebe , te u potpunosti zagospodarili telom . Taj cilj uistinu i postižu . Ravnodušno podnose telesna muenja koja u prosenog oveka izazivaju zgražanje . U stanju su iz dana u dan , posuti pepelom , nepomino sedeti na nepodnošljivoj tropskoj žezi , bez zaštite izloženi Suncu . Pritom ih nikada ne zadesi ni glavobolja , ni toplotni udar . Fakir , koji sedi na dasci sa ekserima , dobro je poznat iz putopisa . Jednom

sam zgodom vidio fakira koji je nosio stotinu limunova . Svaki je limun bio privršen za posebnu žicu koja je završavala kukom , a stotinu je takvih kuka bilo zabodeno u kožu pokajnika . I kroz oba je kraja usana bila provuena žica na kojoj je visio limun . Bio je to prizor koji je izazivao i zgražanje i jezu . Na stotine je verzija takvog muenja vlastitoga tela , te stoga nije nimalo udno što takve pojave stranac smatra neobinima i ponekad i znakom prave duševne bolesti . Ne zaboravimo , meutim , da takva neobinost nikome nije na štetu , te je potpuno bezopasna za zajednicu , ŠTAse ve i za veinu pijanaca, koji se smatraju " normalnim ljudima " ne može tvrditi . Za same pokajnike posledice mogu biti samo korisni , jer takvimsamosvladanjem stiu nivo vladanja sobom koja je za prosenog

oveka gotovo nezamisliva . Vladanje samim sobom u direktnoj je suprotnos sa duševnom bolešu ! Fakire ne valja zameniti sa sanjasijem , sadhuima i Jogija ! Oni su sveti i mudri ljudi koji poseduju ogromno znanje , te žive u najvišim duhovnim sferama . Ne valja ih uporeivati sa fakirima koji borave na ulicama iu blizini crkava . Jogija se

može videti tek vrlo reko . Jogiji žive u potpunoj osami ili vrlo reko u krugu svojih odanih studenata . Jogiji reko zalaze



u društvo , a kada se takvo nešto i dogodi , obino niko , izuzev onih koji ga poznaju , niti ne zna da je re o Jogiju i da možda I u tramvaju sedi pored njega , jer duhovne visine nemaju spoljne znake prepoznavanja . Mudrac ili nastavnik nikada nee

mu sebe , te nikada nee sede na ulici kako bi ga svakiprolaznik mogao radoznalo posmatrati i sažalijevati . Takvo što ine samo oni nerazvijene inteligencije . Svako glasno izražavanje vere osobina je primitivnog oveka , mnoštva na niskoj nivou duhovnog razvoja . I takvo je oitovanje , meutim ,potrebno

jer vera povezuje ljude u veliku celinu . Jedinstvo je nalik gigantskom stubu koji na okupu obdržava mnoge ljudskesudbine , ono je najvea i najmonija snaga na svetu . U Indiji velika mnoštva ljudi žive u bedi neizrecivoj . Kako bi takva nesrena mnoštva mogla podneti surove životne kazne , ako im vera za to ne bi ulivala snagu ? Indijac zna da je teška ovozemaljska sudbina i sve patnje tek posledica greha što su poinjeni u prethodnom životu . Ako je u prethodnom životu bio sebian , u ovom e mu životu nevolja otvoriti oi . Uvidjet e sve svoje zablude i greške , te e mu sadašnji život pružiti priliku da ih ispravi . Takva je njegova sudbina , karma i niko je ne može izbei . Veliki duhovi koji su hiljadama godina tumaili zakone duše , neprestance su ukazivali na istovetnost snaga , koje deluju

unutar nje , i snaga koje deluju u svemiru . Snage , koje u nama deluju , istovetne su snagama koje su prividno van nas . Ako pokrenem snage u vlastoj duši one e , u skladu sazakonom rezonancije , pokrenu i snage u spoljnom svetu , te e se tako moja sudbina promeniti . Važi i obrnuto . Pokrenem li snage

u spoljnom svetu , pokrenut e se istovetne snage u meni samome , te e , zavisno o pozitivnoj ili negativnoj usmerenosti ,



u meni zavlada prijatno oseanje ili , pak , bolni oseaj koji e duboko uznemiri moju savest . Nisam slobodan uiniti nijedan jedini pokret , nijedan udah , a da time ne pokrenem ceo niz posledica van i unutar vlastite duše . Zemaljski je

život složeni lanac aktivnosti i postupaka što se povezuju iz prethodnog i sadašnjeg života , te potpuno odreduju mojusudbinu koja je neumoljiva . Sudbina je veran odraz snaga koje sam doveo u pokret . Zakon povezanosti unutrašnje psihikestrukture i line sudbine na sanskritu se naziva " karma " . Indijac

je svestan da ne može izbei zakon karme jer je sam posejao seme svoje sudbine , te sam mora i ubirati plodove , bili oni

slatki ili gorki . Ako mu ide loše , krivicu svali na drugoga nee , ve se snosi svoju sudbinu potpuno se mirei s njome . Svestan je kako svaka nevolja i svaka kazna umanjuje karmiki dug , te ništa nije sluajno , ve nužna i neminovna posledica . Svestan je kako nije sluajno što se rada na odredenom mestu , u odreenoj porodici , u odreenoj kasti . Iz svih tih okolnosti proizlaze i njegove životne mogunos . Stranac ne može lako razumeti niti kastinski sistem . Ustvari , nimalo ga ne odobrava iu pogledu mnogih stvari po svoj je prilici u pravu . Pokušajmo , meutim , kastinski sistemrazmotriti sa zemaljskog stanovišta . U treem veku pre Hrista Indijom je vladao mudar vladar

po imenu Ašoka koji pripada najveim linosma oveanstva . U vreme njegove vladavine Indija je doživela procvat , zlatno doba u kojem su nastala velianstvenaarhitektonska i književna dela . Ta umetnika blaga i danas pobuuju divljenje . Tokom njegove vladavine vrhunac su svojeg razvoja dostigle ne samo arhitektura , likovne umetnosti i

pjesništvo , ve i sva podr ja nauke . Za dobro svojeg naroda Asoka je unapreivao i medicinu . Nauka o medicini u



Indiji se naziva " ajurveda " . Postoje i medicinski spisi stari do 5000 godina . Iz njih se može vide kako se ve tada znalo za bacile kao uzronike bolesti , za sistem žlezda sa unutrašnjim izluivanjem , poznavale su se tajne mozga i kimene moždine ,

krvotoka , srca i još mnogo ega . Dijelom je re o predmetima koje medicinska nauka Zapada uopšte ne poznaje ili se njima poela baviti tek tokom poslednjih 50-100 godina . Ovi se spisi u Indiji prenose sa oca na sina , a njihove se tajne strogo uvaju . Tek se u vrlo retkim sluajevima može zadobiti uvid u njih , u sluaju da je to u interesu zajednice , a ne tek iz puke radoznalosti . Iz spisa ajurveda Asoka je upoznao zakone

prirode , te je znao kako može ovlada

duhovnim moima . Poznavao je zakon o nasleu i kako se selekcijom mogu

usavršiti telesne osobine kako bi telo postalo bolje sredstvo oitovanja suštinama što u njemu obitava . Znao je zaprenošenje zanimanja sa oca i sina , te kako se svaki novi naraštaj , uopšte uzevši , raa sa poveanom sklonošu i veom telesnomsposobnošu za taj poziv . Podjednako tako , ako ljudi iz iste grupe zanimanja neprestano meusobno sklapaju brakove mogu se namerno i sistematski odgojiti tipovi ljudi u jednom odreenom smeru , ljudi kakvi se inae uopšte ne raaju ili se raaju vrlo reko .Na ovom mestu u naves jedan evropski primer koji govori o prilagoavanju tela zanimanju koje se prenosilo iz

naraštaja u naraštaj . Re je o Nijinski , plesakom fenomenu poljskog porekla . Njegovi su se preci po oevoj lozi plesom bavili tokom pet generacija . I njegova je majka bila vrlo nadarena i poznata plesaica . U Nijinski su se stekli svi uslovi kako bi najviši duhovni stepen napretka bio izražen posredstvom pokreta . Njegov je nervni sistem mogao proslediti najdublje duševne doživljaje u sve niti njegova tela , dok je

telo poslušno , poput najprilagodljivijeg instrumenta , sledilo stvaralake snage koje su se mogle izraziti pokretom . Nije ,



meutim , samo nervni sistem i muskulatura , vredna divljenja , dostigla taj stepen razvoja . ak su se i kosti prilagodile umetnosti koju je sin nasledio od oca : Nijinski je roen sa promenom na nozi do koje je došlo sistematskom selekcijom . Ta

mu je promena omoguavala skokove koje niko nije mogao podražavati , a koji su osposobili da doslovce lebdi . Na ovom u mestu naves nekoliko redova iz knjige koju je o njemu napisala njegova supruga , Romola Pulszki :

" Doktor Abbe mi je pokazao rentgensku snimku i na osnovi nje objasnio zapanjujuu injenicu da Vaslav noga nije anatomski

gra

ena kao noga bilo kojeg drugogoveka , ve

predstavljaprelaz

izmeu oveka i ptice ... - Kako to objašnjavate , doktore ? -Naslijea . Petim naraštajem plesaa . To nije posledica samo njegovaodgoja i upornog vežbanja , ve i naina života njegovih predaka . U tome je i tajna njegova neuporedivo visokog skoka . Nije udo ŠTAse inida leti . Nijinski je ovek - ptica . - Zamolio me da mu ostavimsnimku jer ju je želeo darovati 1 medicinskom muzeju . "

Asoka i veliki vladari nakon njega , koji su krenuli njegovim

stopama , u svim oblastima su nastojali obrazovati ljude do savršenstva , te je postepeno zakonom postalo da svako sledi poziv svog oca , a sme se ženiti samo u krugu onih koji su mu ravni po zanimanju , unutar " kaste " . U poetku sestanovištvo delilo na samo etiri kaste : više duhovno zanimanje kojem su pripadali vladari , sveštenici , naunici i lekari ,

na sanskritu " Bramani " . Sledila je kasta ratnika , na sanskritu " Kšatrije " , kasta trgovaca , na sanskritu " vajšija " i naposletku



kaste radnika , na sanskritu " šudra " . Postepeno su se oveglavne kaste sve više granale i raslojavale sve dok napokon nisu stale postojati nebrojene potku i sporedne kaste . Nazivale su se

kastama , na sanskritu " dahtao " . U opštoj se jezikoj upotrebiuvrežila re " kasta " . Tako je nastao kastinski sistem . Osnivai kasta dobro su poznavali usmerenost na telesnu , psihiku ili duhovnu delatnost , te znali da je re o istoj stvari . Suštinu predstavlja samo usredotoenje koje širi svest , pre ili kasnije otvara oveku oi te on , osposobljen da vidi , stupa

na put duše . Ovu nivo može pos

i pripadnik svake kaste , ako svoj posao obavlja srcem i dušom . Zakon kastinskog sistema za svakoga predvida isto : kada postigne spomenutu nivo može napustiti svetovni život i posvetiti se jogi . U tom trenutku više nee pripada nijednoj kas , bit e ponadnjih i svi e ga , bez izuzetka , poštovati kao oveka koji je krenuo putem svetosti . U poetku je izuzetna nadarenost omoguavala prelaz iz jedne kaste u drugu što je donosilo plodove . Istorijski spomenici i injenice svedoe kakve je snažne duhovne veliine Indija u istoriji iznedrila . ovek se bavio svim oblastima : psihologijom , umetnošu , književnošu , naukom , trgovinom , zanatima i drugim granama ljudske delatnosti i to sistematski i temeljno , što je za posledicu imalo razvoj do najveeg

savršenstva . Mnoga su podru ja nažalost sauvala tek prazno seanje na takvo savršenstvo . Zato su nam velianstveni sistemi istraživanja duše u celosti preneseni posredstvom joge , te i danas žive . Vremenom je kastinsku sistem postao krut kao svaka ideja , postao je beživotno slovo na papiru , anjegova velika zamisao o oplemenjivanju rasa izrodila se u nezgrapnu

dogmu . Danas više ne odgovara prvobitnoj svrsi , kao ni zahtevima modernog društva . Reforma kastinskog sistema



samo je pitanje vremena . Ova je reforma bila jedna od zamisli kojoj su svoj život posvetili Rama - Krishna , Svami Vivekananda , a u novije doba Gandi . Ako se njihove ideje u Indiji budu širile kao što su se rasprostranjivale poslednjih

decenija , ovo e se pitanje reši samo po sebi . svoju pripadnost kas savremeni Indijac ne osea kao nekada . Širenje savremenih pogleda doprinee da se zakon o kasnskom sistemu ukine . Sistem e , meutim , ostati . On postoji u celom svetu , samo ŠTAnije oblikovan u nepremostivo krutom obliku kao u Indiji . Bio sam veoma iznenaen injenicom da se i u Evropi , gde je svojom dužnošu najprei svako smatrao

da od mene zatraži polaganje rauna zbog kastinskog sistema u Indiji , javlja ista zaprepaštenost i razoaranje , isto prolivanje

suza i ružno ogovaranje u krugu roaka i poznanika , kada lan otmene i bogate porodice odlui vjenati se saosobom " Ispod svoga staleža " . tamo gde ima ljudi uvek emo nailazi na ponešto što je previše ljudsko . Pokušajmo , stoga razumeti jedni druge ... Kastinski sistem za Indijca ne predstavlja teški teret , kako se to obino ini strancu . Indijac ne veruje u sluaj , te ako se rodi u nižoj kasti , zna da su mu za dalji razvoj njegove duše nužna odredena iskustva koja može stei kao pripadnik te kaste . Zato e nastoja da iskoris svoj položaj za prosvetljenje duše . Pripadnici nižih kasta žive u neizrecivom siromaštvu . Od roenja do smrti nikada se do sita ne najedu i život im prolazi u neprestanom gladovanju . slabi ,

kakvi jesu , doimaju se jadno i pobuuju sažaljenje , ali se ipak na svoju sudbinu nikada ne žale . Gandi je želeo , a to žele injegovi sledbenici , da te jadne ljude spase užasne sudbine . Siromaštvo je sudbina i veina uenih , obrazovanih Indijaca , iako ne u spomenutom stepenu . I njihovo se shvatanje verno odražava u Hristovim reima : " Šta ovek ima od toga ako

osvoji itav svet , a pritom izgubi dušu . " ( Mt 16,26 ) . Odsvetovnih



dobara našeg zemaljskog života , ogranienog vremenom , ništa ne možemo poneti sa sobom u trenutku kada istekne naše zemaljsko vreme . Duhovna blaga , meutim , koja su rezultat duhovnog razvoja , i nakon telesne smrti ostaju naša .

Svaki pojedinac u Indiji , od najsiromašnijeg i najjednostavnijeg do onog iz najviših društvenih staleža nastoji stei duhovna blaga . Pred tom najvažnijom životnom svrhom postaje zanemarljivim pitanje od ega e žive ovde , na zemlji . Indijac , u stvari , ini sve kako bi dobro živeo , te uglavnom nastoji dobro osigurati svoju decu . Njegove misli , meutim , nee bi ispunjene samo težnjom za materijalnim dobrima .

Boge da

upravo onoliko koliko je potrebno da se preživi , kao i ono što je nužno kako bi se unapredio duhovni razvoj

koji je najvažniji . Posmatrajmo samo Indijca koji svu utehu i snagu crpi u pridržavanju religijskih propisa koje mu je preneo njegov stari , ueni sveštenik . Tokom celoga života njegova e vera osta nepoljuljana , te e i umre uveren da e se u narednom životu uzdii na viši nivo . Razume se da su njegova nastojanja usmerena ka njegovom životnom cilju kako bi zaslužio i postigao viši nivo . Ta " viši nivo " lebdi poput nagrade pred njegovim oima . U buduem životu sudbina e nagradi njegov sadašnji trud i vrstu veru , te e se zatei bliže na putu ka osloboenju . Dosgnua su u zemaljskom životu manje važna . hoe li biti kralj ili prosjak ? Za njega je to samo utoliko važno šta e ga približi ISTINI , SLOBODI , BOGU ! Cilj može posi bez

obzira na to da li je siromašan ili bogat . Vrednost se života ne meri prema onome što nam je dosueno , ve prema tome kako obavljamo poslove koji su nam stavljeni u zadatak . uini korak prema sudbini i primeemo eš kako i ona tebi izlazi u susret . Ako si velikodušan , i sudbina e prema tebi bi velikodušna . Ako si zao , i sudbina e bi neumoljiva i eš sigurno pa . Sve nam se vraa ! Ovu istinu ue sveti spisi svih religija ,

bez izuzetka jer je karma zakon prirode i deluje neumoljivo . " Svi koji posegnu za maem od njega e strada " ,



pouava Hrist u Bibliji ( Mt 26,52 ) . Ovaj nam zakon objašnjava i to zašto se ljudi ne raaju sa istim sklonostima . Efekti koji su sa sobom doneseni iz prethodnog života , uslovljavaju sadašnjutelesnu

i duhovnu razinu . Spoljna oitovanja i kruta pravila religija potrebni su kao duhovni voe naroda . Nalik biseru koji se skriva u dubinama školjke , tako je i istina skrivena duboko u ljudskom srcu . ovek mora samo zna kako je pronai . Oni koji razmišljaju nastoje joj se približiti posredstvom razuma . Danju se na ulicama Madrasa odvija živ saobraaj . Uveer , meutim , im buka zamre i ljudi se zažele mira , uobiajena je

pojava da se male poslastiarnice zatvaraju i na nekoliko sati pretvaraju u mesta religijske svrhe . Plonik se ispred njih isti ,

prostiru se hasure za uesnike , terasa ukrašava jasminom , palmama , granama banana i svežim vencima . Na sredinu se postavlja slika velikog živog sveca iji prizor ispunja srca pobožnih ljudi dobrotom , mirom , ljubavlju i istinom . U 11 sati , nakon krakog pjeva , na podijum se uspinje brahmanski sveštenik . Na vratu nosi venac žutog cvea kao znak svetos , te zapoinje svoje religijsko izlaganje . U pravilu pjevnim glasom ita iz svetih spisa , dok ga mala muzika pratnja gudakih instrumenata i udaraljki prati . Takvim skupovima esto su prisutne i poznate i vrlo ugledne osobe . slušaju iste rei kao i drugi , ali u pripovestima sagledavaju personificirane snage , te otkrivaju duboku i skrivenu mudrost . Tako se posredstvom svetih legendi sve više približavaju jasnoj suštini

sve dok ne dosegnu stepen na kojem slike svakidašnjih dogaaja i doživljaja više nisu potrebne , kada e , u želji da vide i dožive istinu , nastojati okriti neokrnjenu istinu . Zemaljsko postojanje sa raznovrsnim radostima i mnogim patnjama tek je povod da otvorimo oi i sagledamo suštinu koja se , nalik dubokom smislu , nalazi u pozadini stvari i dogaaja . Naše je zemaljsko postojanje nalik pripovijesti koja je napisana kako

bismo izvukli pouku , ali emu pripovijest za zrelog oveka ije su oi otvorene ? oveku koji je sagledao suštinu i samo se



njoj želi posvetiti , više nisu potrebna iskustva svakodnevnog života . Tako se dešava , što je u Indiji uobiajena stvar , da se otac porodice oprosti od svojih bližnjih , na prikladan nainpreodjene

i krene da živi kao isposnik ili Jogija kako bi svoj život posvetio višem cilju . Na zemaljski život Indijac gleda kao na obavezu koja ga drži okovanim sve dok je verno ne ispuni . Taj život svakako pruža radosti i uživanja , ali su sve zemaljske udobnosti , kao i slava tek vrlo prolazni , te im stoga ne valja pridavati preveliko znaenje . U zemaljskom životu se Indijac osea poput roba , njegovo je NAD - JA zarobljenik nalik ptici

u kavezu . Ovaj je svet tamnica .

ovek u njemu tek izvršava svoje zadatke koje mu život namee kako najbolje ume i zna , a kada ih izvrši veruje da je zaslužio slobodu za kojom je eznuo celog svog života . Nije u pravu onaj ko misli da u porodinom životu oveka , kojeg se na taj nain oslobodio , nije bilo sklada i da je želja za unutrašnjim životom samo izgovor kako bi pobegao odnesrenog porodinog života . Upravo je obrnuto . Što više volimo nekoga i što je naša radost zbog zajednikog života vea , tim je teže naše robovanje , jer nas oseanja vezuju za zemaljsko . Kada napusmo telo , naša oseanja i želja iznova e nas vratiti na zemlju , u konanost , te neemo moi dosegnu

beskonano . Indijac , pak , štuje slobodu , slobodu duše ponad svega . U Indiji , gde osnovu ovekove prirode ini strpljenje ,

brakovi su uglavnom skladni . To nije tako samo zato što su Indijci po prirodi pomirljivi , ve uglavnom zato što se sklapanje tih brakova ne zasniva na materijalnim dobrima i izvanjskim vrednosma , ve na duševnom stanju branih partnera . Ova se unutrašnja , duševna konstelacija može vide ve u horoskopu svakog novoroenog deteta . Horoskope sastavljaju vrlo mudri i iskusni astrolozi , upueni u drevne nauke .

Odgoj svoje dece i stvaranje sigurne osnove za njihovu budunost roditelji smatraju najsve jom dužnošu . Dete se



doživljava kao poklon božji . Svojim roenjem roditeljima otkriva život . U njegovim je oima poruka Božja o njegovoj ljubavi prema njima . Mali život želi biti pažljivo voen sve dok se ne osposobi stati na vlastite noge i spoznati smisao života . Slika

o položaju zvezda putokaz je za sve važne trenutke detinjeg života do sklapanja braka . Astrologija je oslonac toj velikoj odgovornosti . Stara je više od hiljadu godina iu Indiji se pažljivo neguje . Astrološka se nauka prenosila sa oca na sina i visoko se ravila , te predstavlja sigurnu osnovu za odgoj , izborzanimanja i sklapanje braka . Životni saputnici se biraju na osnovu

unutrašnjih zakonitos

. Iz toga proizlazi njihov zadivljujui brani sklad , uprkos injenici da se u pravilu upoznaju tek

nakon sklapanja braka . vrsto verujui da ih je Bog predodredio za zajedniki život , supružnici e teži da zahvale Bogu na radosma branog života , dok e teškoe i nevolje zajedno podnosi , nastojei da uine koliko mogu kako bi olakšali teški teret . Brani par je od detinjstva rastao u uvjerenju kako verno ispunjavanje obaveza donosi osloboenje . Takva im vera daje snagu da bez roptanja i sa spokojstvom u srcu izdrže i najteža iskušenja . U tome se sastoji " škola " , razmišlja Indijac , tenastoji uiniti sve ŠTAmože kako bi postao dostojan više nivoa . Najbolji prijatelj mojeg oca bio je svima poznati , ugledni sudija u južnoj Indiji . Bio je nadaleko glasovit po svojojvelikodušnosti

i istinoljubivosti , kao što je bio i osniva brojnih dobrotvornih ustanova . Sa svojom je porodice živeo u srei i miru , te istovremeno vrlo jednostavno i skromno , iako je imao znatna primanja i bio vrlo bogat . Vrata njegove kue uvek su bila otvorena za siromašne , dok je sam bio hvaljen iblagoslovljivan kao ovek dobra srca . Bio je est gost mojeg oca koji mu

nije bio samo prijatelj , ve i kuni lekar . Na vrhuncu uspešnog života napustio je svoje zvanje sudije , svojoj porodici



ostavio ogroman imutak , te pešice krenuo na put bez novca , praznih ruku kako bi stupio na unutrašnji put duše . skinuo je zapadnjako odelo engleskog kroja , te ga zamenio dronjcima . Od mojeg se oca oprostio narednim reima : " Bog te blagoslovio

, prijatelju , svoju sam dužnost na zemlji izvršio kao est lan ljudskog društva . Sada kreem u potragu za kruhom ŽIVOTA . " Potpuno je okrenuo leda prividu zemaljskih i telesnih radosti , oprostio se od svoje neizmerno voljene porodice , te krenuo putem duše kako bi pronašao istinu . prividi sveta nisu ga zadovoljavali , jer je sve bilo prolazno i smrtno . eznuo

je za beskrajnim , besmrtnim i venim . Posijao je sjeme koje je od Boga primio , ubrao plodove za one koje je voleo , te

krenuo putem slobode . Takav postupak u Indiji ne zauje . Ostavljena se porodica ne osea napuštenom . Ne plae za voljenim ocem koji je otišao , jer zna da se udaljilo samo njegovo zemaljsko telo . Njegov duh ostaje u nerazorive jedinstvu sa onima koje je voleo . Takav duševni stav Indijca nikako ne znai i njegovu bezosjeajnost i ravnodušnost . Naprov ! Njegova ga oseanja ne vezuju za spoljašnje stvari , za smrtno telo , ve za duh koji oživljava telo . Zna da zemaljska ljubav nije ništa drugo negoli ežnja za postizanjem duhovnog jedinstva , ežnja zasjedinjavanjem s božanskom sustinom !

U indijskoj legendi Iainavalka ovako pouava svoju suprugu Maitreii : " Žena ne voli supruga zbog supruga ve zbog atmana jer voli suštinu . ovek ne voli ženu zbog žene ve zato što voli suštinu .ne voli ovek decu zbog dece ve ih voli zato što voli suštinu . ovek ne voli bogatstvo bogatstva radi ve bogatstvo voli zato što voli

sušnu . Niko ne voli bramana zbog bramana ve zato što voli



sušnu . Niko ne voli kšatrije zbog kšatrije ve zato što volisuštinu . I niko ne voli svet sveta radi ve ga voli zato što voli suštinu . Niko ne voli bogove bogova radi ve ih voli zato što voli suštinu . Niko

ne voli stvar stvari radi ve je voli zato što voli suštinu . Zato se tasuština mora uti kako bi se o njoj razmislilo i meditiralo . Oh , mojaMaitreii , kada se ta suština zauje , kada se ta suština sagleda , kada se ta SUŠTINA ostvari , u tom se trenutku sve to zna . "

Telo je pre prepreka negoli instrument u postizanju toga cilja . Ni odlazak ni smrt ne mogu razdvoji ljude koji su ve

na zemlji bili duševno povezani . Telesna rastojanje ili smrt ne mogu uticati na takvo jedinstvo . Duševne su povezanosti van prostora i vremena . Vieno oima Zapada moglo bi se initi da Indijac spram svojih srodnika ne gaji onako topla oseanja kao Evropljanin , jer nikada ne oplakuje gubitak onako oajno kako to ine u Evropi , emu sam bio svedok . Indijac bi svoje voljene takoe oplakivao kada bi ih izgubio , ali on nikada ne osea da ih gubi . U svojoj duši ostaje vezan s njima , te osea da je jedno sa onim koga je volio i zato nema razloga da ga oplakuje . Znaenje smrti , udaljenosti i vremena u Indiji je veoma malen . Pokušajmo slediti put oveka koji je krenuo u potragu za ISTINOM . Sa štapom u ruci , sandalama na nogama i maramom oko bedara otiskuje se u svet ... , odluan i spreman

na svako odricanje . Izašavši iz bezbednosti svakidašnjeg života na koji je naviknut i koji ga je okruživao poput zaštitnog bedema , smelo e zakora u veliku prazninu , veliko ništavilo što stoji ispred njega u želji da nadvlada mo vremena i prostora . Njegov je cilj samosvesno savladavanje tvarnog sveta i domaganje snaga koje vladaju svemirom . Putovae od sela do sela , odmarajui se na stepenicama hramova sa onima

koji su mu nalik . Ue od sveštenika hramova , duhovnih voda i tako sticati iskustva . Ako pripada inteligentnijima , u



svojoj e osami prouava svete spise Indije , Vede , Upanishada i Sutre . U osami šume susretat e pusnjake ili , kako ih u Indiji nazivaju , sadhuima i saniasine koji su zbog venosti takoe napusli zemaljske rados , slavu i lepotu . Ue od h

mudraca , te upozna tajne šine i usamljenos . Sve e dublje zalazi u netaknutu prirodu . Pješait e u planine južne Indije , do prekrasnog Nilagaria i Kdsikanala , udaljenih tek nekihstotinjak milja od Madrasa , prekrivenih prašumom i prepunih divljih zveri . Imuni se ljudi za velikih vruina suvog godišnjeg doba sklanjaju u brežuljkaste predjele toga gorja , jer

je klima tamo ugodnija negoli u ravnici . Naseobina u kojoj u krugu uitelja živi više studenata , naziva se ashram . Život je u ashramu izuzetno jednostavan .Snabdevanje se sastoji od darova ljudi koji iz sela i gradova hodoaste isvetom oveku daruju voe , rižu , kokosove orahe i mleko . Izuzev toga , isposnici se razumeju u blago šume u kojoj ima dovoljno biljaka , korenja , gljiva i divljeg meda . svjetovna je udobnost ovde nepoznata . Ti ljudi nikada ne obolevaju i ne eznu za udobnostima civilizacije koju su napustili . Zvui udno , ali je isnito i da je najvea kultura i duhovna civilizacija ona u kojoj žive . Za te bi ljude povratak uobiajenom nainu života zemaljskog sveta predstavljalo znatno nazadovanje . Cela je okolina sveana i sveta . Hipnotiko zraenje visoke

duhovnosti tih ljudi drži nametljivce i one koji dolaze u nameri da bez milosti ubijaju šumske životinje na kilometarskoj udaljenosti . Izuzetno senzibilni jogiji ve na udaljenos od nekoliko milja oseaju kada se neko približava njihovomprebivalištu . Taj se iskonski nagon razvija redovnim vežbanjem . U životinja se to razume samo po sebi . Majmun sa neverovatne

udaljenos osea približavanje zmije , dok e žedna živonja na udaljenosti od nekoliko milja osetiti vodu i pohrliti koliko



je noge nose u tom pravcu kako bi utažila žed . I jogiji oseaju kada se neko približava , kao i to da li je odredena posetepoželjna ili ne . Ako je nepoželjna , hipnotikom snagom odbijaju

takvog posetilaca koji usled pomenutog delovanja ne vidi put koji vodi u ashram ili ima tek predstavu kako se tamo nalazi visoka stena , te mu ni nee pas na pamet da krene u tom pravcu . U svojoj zaslepljenos nee ima pojma da je stena opsena , a ne stvarnost . Na taj nain ashram uva svoj mir i istou atmosfere . Ljudi i životinje ovde žive u savršenom skladu i svako se

strogo pridržava zakona džungle . Novi uenik najpre mora nauiti jezik životinja , zmija tigrova , leoparda , geparda i drugih

, zam arobne izreke i ovladavanje magijskim moima koje i najkrvoloniju zver ine pitomom i poslušnom , kako uneznanju ne bi bio napadnut i rastrgnut . Svaka stopa zemlje , svaka travka i sve biljke , cela majka priroda živi u duši tih miroljubivih ljudi . Oseaju se jedinstvenima sa celim svemirom . Posmatrao sam " bogomoljku " , mantis religiosa kako miruje nalikujui na zelenu travku ili korov . Njene sklopljene prednje noge ostavljaju utisak kao da se moli , po emu je i dobila ime . Nepomina , cele sate provodi na istom mestu . Pritom krajnje budno prati žrtvu koja se približava . Sama priroda pruža primer novom ueniku . Jedan je od njegovih prvih

zadataka da od gurua naui mir i tišinu , svetu šutnju . S istom nepominom budnošu sa kojom " bogomoljka " vreba plen , novi uenik mora da sedi u budnom i nepominom motrenju svojega plena : samoga sebe ! Samo savršeni mir vodi potpunom Usredotoenje . Otuda i njegov prvi zadatak : savršeno ovladanje samim sobom .

Stavimo se u položaj pridošlice koji je upravo napustiocivilizovani



život , njegovu užurbanost i porodini krug . Tek što se pokuša usredsredi na mir , stae navira na hiljade usaka i seanja iz upravo napuštenog života . Kako njegovasamosvesnost

bude rasla , stanje se nee poboljšava ve upravo suprotno samo pogoršavati . Sto se više njegova svest bude širila , sve e bi prisutniji nesvesni svet i svi usci od roenja , kao i oni koje je davno zaboravio i pokopao , sve e to oživeti i opsedati ga takvom snagom kao da u stvarnosti mora sve iznova proživeti . Re je o teškom vremenskomperiodu

u kojem mora prekinu

sa svim seanjima i preradi

sve uske kako prošli život više ne bi oseao kao lanac linih doživljaja . Sve doživljaje , bez obzira jesu li dobri ili zli , u sebi mora rasvetliti i iskristalisati u ISKUSTVO . Obrte u svojem životu , kad god se na njih osvrne , mora smatrati prilikom da iz njih izvue pouke . Mora prepoznati uzroke i snage koji su delovali u pozadini pojedinih doživljaja i koji su ga sve više približavali cilju . Ovi su uzroci i snage razvili njegovu sposobnost razlikovanja , podsi ga da se oslobodi robovanja i konanosti , te postigne slobodu u venom , u BOGU ! U trenutku kada uspe vlasta seanja posmatra kao nešto što se dogodilo nekom drugome , više ga nee sputava . To e zna da je njihova meusobna povezanost prestala . Sjeanja se odvajaju od njegove svesti , on ih je preradio , preoblikovao i ona ga više nee uznemirava . Jogi - uenik mora dobro

nauiti vrlo važnu stvar : on mora biti u stanju da sprovodirazliku izmeu poskivanja i preoblikovanja oseanja , želja , strasti ili seanja . Sve dok nešto nastojimo zaboraviti , neprestance se kolebamo izmeu želja i stremljenja za i protiv . Ništa ne valja poskiva . Šta je posnuto , nastavie na nas uca a da toga nismo ni svesni . Upravljae našim koracima i delima . može

izazvati oboljenja i muiti nas na nebrojeno mnogo naina .



Stoga iz pod vijes sve valja izvui na površinu , suoiti se ,preraditi , a to znai : preoblikova . Tada više nee ima mo nad nama . Zagospodari emo silom koja nas je dotad muila ,

zauzdati je i poput konja usmeriti na pravi put , te koristiti u službi dobra . Jer : nema loših snaga , ve samo onih loše upotrebljenih. Na taj nain jogi - uenik postiže unutrašnji mir . Velianstvenim i svetim mirom postiže ravnotežu sa prirodom koja ga okružuje . Poinje razumeva jezik potoka , drvea ,

cvea , buba i drugih životinja i ne samo da ih razume , ve

se njima i služi . Postepeno postaje nalik saputnicima koji ve

žive u unutrašnjem miru . Njegova progonjena duša nalazi svoj mir i on , osvežen i ispunjen novim snagama može zapoeti sa usredotoenjem na energetske centre , na sanskritu akre , te s njihovim svesnim ovladavanjem . Ta energetska središta , akre , nalaze se u ovekovom psihikom telu , dok su njihova sedišta u ovekovom telu materijalnom nervni centri . Sve dok se akra ne aktivira i nervni je centar , koji joj odgovara , van upotrebe . Zavisno o stepenu do kojeg smo svešu ovladali akrom , akvirae se i nervni centar koji je sa njome povezan , te e po zajedno delova , poet e saraiva . Pomislimo samo na vrhunski automobil koji spreman eka da ga voza pokrene . Sve dok voza ne sedne za volan auto e , iako osposobljen za vožnju , ostati nepokretan . Voza koji je

uspavan mora se probuditi kako bi seo u automobil i izvršio svoj posao . Voza predstavlja akru , psihiko središte , dok je automobil njeno sedište u telu , nervni centar . Na sadašnjem stepenu razvoja oveanstva veina akri , posebno onih koje pokreu magijske moi , nalazi se u latentnom , uspavanom stanju , te su i nervni centri , sa njima povezani , neaktivni . Najnovija otrkia medicinske nauke na Zapadu delimino

poznaju takva nervna središta koja se , iako bi mogla , ne koriste , jer se još ne zna emu služe i kako se mogu aktivirati .



Jogi - uenik posebnim vežbama budi akre , te ui kako ih može da potini svojoj volji . Na taj se nain podstiu i postepeno aktiviraju nervni centri koji su povezani sa akrama . Zavisno o stepenu u kojem uenik napreduje , snaži se i njegov

unutrašnji vid , unutrašnji sluh , te se poinju razvijati one sposobnosti koje se nalaze u uspavanom stanju . Sve su to , meutim , samo propratne okolnosti , a ne i cilj . Ono što je bitno , to je razvoj i širenje svesti . Uenik ui kako zagospodariti svim svojim mislima , oseanjima , svakim pokretom . Nakon ŠTAje upoznao njihovo poreklo u korenu ovladava njima . Upoznaje snage

koje oživljavaju njegovo telo , te nakon ŠTAnjima zagospodari , ovladat e i prirodom . U oveku su aktivne iste snage koje su aktivne iu prirodi , te onaj ko je njima u stanju ovladati u sebi , ko je pronašao klju , znae njima upravlja iu spoljnom svetu , u prirodi . Re je o stvaralakim snagama , a one potiu od BOGA . Kako se ljudska svest sve više bliži Bogu , ovek sve više postaje gospodarem stvaralakog naela . Takvo je posgnue dostupno svakom oveku , ali se veini priinja nedostižnim , jer ovek neumereno rasipa vlastite stvaralake snage . Dovoljno je primera oko nas iu svim delovima sveta kako ljudi magijskih sposobnosti mogu da potini svojoj volji mase ljudi , velike zemlje , pa ak i cele delove sveta . Pritom se , ustvari , kao jogiji nisu sistemski i temeljno upoznali s nainom korišenja magijskih moi , ve to ine uroenom sklonošu , esto potpuno nesvesno . Neurologija Zapada koristi

tek deo magijskih moi pod nazivom hipnoze . Ona , meutim , ne poznaje izvor h moi , a vrlo malo njihove uzroke . Nervni centar koji je akumulator te moi , naješe koris nesvesno , a ne svesno . ovek je na Zapadu sluajno upoznao hipnozu , a ne svesnim i sistematskim vežbanjem kao indijski i tibetanski jogiji koje njihovi uitelji postepeno upuuju u znanje . Razlika je I u tome što jogiji nikada ne teže svetovnoj moi jer znaju

da je srea ISTINA koja ne poe sa ovog sveta . To , meutim , ne znai da je se Jogija i odrie ! Onaj ko misli da Jogija može



postati samo ovek koji se odrie svega , u zabludi je . Naprotiv ! Jogija želi ak i znatno više od svetovnih ljudi , on želi SVE : ŽIVOT , BESMRTNOST , neprolaznu i savršenu SREU ! Svjetovna mo , ulni užici , zemaljsko uživanje , sve je to

prolazno , opsena , san iz kojeg emo se pre ili kasnije probudi . Duša koja stremi beskrajnom , besmrtnom , može se zadovoljiti samo veni. Joga je u svim periodima i u svim delovima sveta bila istovetna . Oni koji na taj nain žive i koji su ve posgli cilj , u veem broju se mogu pronai u Indiji , Kini i na Tibetu . Razume se da u svim delovima sveta žive

jogiji , ali tek pojedinano , dok se u Indiji takvi sveti ljudi mogu susresti u svim delovima zemlje , kako u gusto naseljenom

Benaresu , tako iu samotnim šumama itsurija , u Arunažali , Thanskoru i ogromnim oblastima teško pristupanih Himalaja . Nalik prijatelju mojeg oca bilo je , postoje i uvek e bi ljudi u potrazi za istinom , u Indiji ili na bilo kojem mestu na ovome svetu . Oni e , slijedei svoj unutarnji glas krenu na put i nakon dugog i teškog rada i sami postati jogiji . Stigavši na kraj svojeg psihikog puta , poet e služi zajednici , ui i usmeravaju druge koji ih slede . Bilo je i uvek e bi takvih koji velikom uitelju nee krenu iz duševne potrebe ve da bi se , ovladavši znanjem okultnih moi , vratili medu ljude zbog toga da steknu imutak i mo . Takvima se , meutim , dešava da prilikom upuivanja upoznaju psihike rados koje su neuporedivo vee od onih koje se mogu posi scanjem

novca i svetovne moi , te im više ne pada na pamet da se vrate meu ljude i zloupotrijebe svoje znanje . Onaj ko poseduje najvee i jedino isnito , neprolaznu sreu , onaj ko je sam postao srea ne osea više potrebu za prolaznim , njemu više nije potreban privid . Rama Krishna , veliki indijski svetac , pripoveda nam : " Lutka od soli poželjela je izmeriti dubinu okeana . I drugima

je htjela rei koliko je dubok . To , meutim , nije mogla da uini , jer se u trenutku kada je ušla u vodu istopila . I što je ostalo od



nje što bi se moglo vratiti u svet i izvestiti o dubini okeana ? " Tako je i Milarepa postao najvei svetac Istoka . Krenuo je uitelju u nameri da se pomou magije strašno osve svom neprijatelju . Ishod je njegova napredovanja na mistikom putu

bio drugaiji . Ispunilo ga je puno razumevanje , a potom isveobuhvatna ljubav prema ljudima , odbacio je line razloge i svoju nadaleko glasovitu magijsku mo koriso samo u službi dobra kako bi pomogao onima koji pate . Himalaje i drugi planinski lanci , prekriveni prašumom , nepristupani i džinovski , onde gde obini smrtnici reko

zalaze , najpogodnija su mesta za školu koja pouava najkra

i put koji vodi Bogu . Za prosenog oveka su te nedostupne

visine neodgovarajue mesto za boravak . Sneg i led veni su uvari tih tihih i osamljenih mesta , a njima se pridružuje i energija kojom zrae jogiji , usmeravajui je prov nepoželjnih uljeza . Oni , koji su nadvladali same sebe , meutim , tamo nalaze svoj pravi dom gde , živei u skladu sa pravilima joge , ustrajno i strpljivo vežbaju poniranje u sebe sve dok ne nastupi veliki dan kada e nesta granice ljudske svije i kada e posi blaženstvo uranjanja u venost - samadhi stanje . od smrtnika e posta besmrtnici koji e svetu služi u sveto ime LJUBAVI , MUDROSTI I ISTINE . Potreban je dugogodišnji rad kako bi se postiglo takvo stanje . esto je jedan ljudski život isuviše kratak da bi se malena ljudska svest uzdigla na nivo besmrtnosti . Vreme je , meutim , u oima ljudi višeg stepena

nevažno , jer znaju da na putu joge nijedan jedini korak nije bio uzaludan i da e ono ŠTAnisu mogli posi u ovome životu , posi u narednom , ukoliko dotad uine sve da zasluže Božju milost . Kako bi postigao krajnji cilj , božansku samosvesnost i samadhi - stanje , svaki ovek mora putem koraati sam za sebe kako bi vlastitom snagom izborio svaki korak na toj uskoj i

strmoj stazi . Zbog svoje , za to posebno pogodne , psihike





TREE POGLAVLJE

PUT ZAPADA

" Ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe " ( Mt 5,43 )

Put zapadnog oveka je doživljavanje i ostvarivanje ljubavi prema bližnjem . Put Zapada je kolektivizam . " ... Jer gde su dva ili tri prikupljeni u ime moje , tamo sam

JA medu njima " ( Mt 18,20 ) . Ovim je reima u zajednici ,

iji su se pripadnici okupljali nedeljom , svoj govor zakljuio ugledni

Englez , gospodin Oaklei . U tom sam trenutku po prvi put shvao modnu misao hrišanske zajednice , hrišanskog jedinstva . Te su veeri za mene bile blagoslov i mnogi su medu slušaocima bili dirnuti i potreseni izgovorenim reima . govor nisu pratili kritiki . Njihovi protuargumenti zanemeli su u trenutku dok su doživljavali duh Isusov . Tako su snažne rei Božje iz kojih je zraila ljubav prema bližnjem . Kada sam se te veeri vraao kui , u meni su gorele izgovorene biblijske rei . Razmišljao sam o svojoj prošlosti i moje je srce ispunila ljubav i zahvalnost za duboko religijski odgoj koji su nam pružili neizmerno voljeni roditelji . I predsednik našeg udruženja , gospodin Oaklei bio je duboko religiozan .

Njegove su rei sa jednog skupa odzvanjale u dubini mojeg srca : " Mladii , posvema se posvetite univerzalnoj ljubavi i sledite Isusa . Neka vam ne bude mrsko da izgovorite njegovo ime , jer On je umro za ljubav . Jedini nain da mu izrazimo zahvalnost je darivanje sopstvenog srca . Verujte u Njega , jer je ON sama ljubav . Radite za Njega u Njegovo ime . "

Jedinstvo , zasnovano na ljubavi prema bližnjem u hrišanskom nauku unelo je svetlost u dušu mnogih Indijaca .



I Gandi je stalno nosio Bibliju sa sobom , cirajui je u svakoj prigodi i pouavajui iz nje . Te sam znaajne veeri duhovnim oima sagledao put Zapada u njegovoj isni i istoi ! Mnogi su mladi Indijci tada odluili da svoj život posvete univerzalnoj

ljubavi , dok je ova prelijepa himna postala izraz njihove vere :

" Ponosna mladost , snaga , sloboda , moji su , ali srce ezne za višim postojanjem ! estitosti , istino , gospodaru života , Bože , Tebi vodi moj put , moja unutrašnja težnja . "

Godina 1937. donela mi je veliku promenu . napustio sam domovinu kako bih došao u Evropu i upoznao se sa kulturom i vaspitanjem tela . Na palubi broda , dok sam posmatraonemirne talase Arabijskog mora , osvrnuh se na svoju sudbinu . Srce mi je snažno kucalo dok sam razmišljao kako se bližim pravoj domovini hrišanstva gde u žive medu milionima onih koji su ispunjeni isnskom ljubavi prema bližnjem . Hrišanski svet ! Kakvo e uzvišeno oseanje pobudi boravak medu ljudima koji su odgojeni u hiljadama godina starom hrišanstvu i koji Hrista priznaju za svog vodu . Kako e lep biti dolazak u svet u kojem svako živi u duhu Hristovom i gde su se svi u bratskoj ljubavi stopili u jednu porodicu . Jesu li svi Evropljani hrišani ? Ako je Evropa mogla Indiji podariti 1 Hrista ,

u kakvom li tek blagoslovu vere živi taj svet ... Tako sam sanjario prepun blažene nade dok me brod nosio ususret Evropi ... Te se godine u Parizu održavala velika svjetska izložba . Tamo sam na svom putu u London , stekao prvi utisak o Evropi . Kako je velik Svemoni , razmišljao sam , kada se na tako velianstven nain može objaviti posredstvom malenoga oveka . Ajfelov toranj i izložba sa paviljonima , vodoskocima i

raznoraznim udesima , bili su majstorska dela umea i tehnike . Iz Pariza sam otputovao u London , a potom se opet



vratio na kontinent . Nakon što sam obišao velike gradove razliitih zemalja , stigao sam iu Budimpeštu , 12 godina ostao u Maarskoj , te se potom našao u Švajcarskoj . Gde god da sam boravio , sklapao sam poznanstva i prijateljstva s

najrazliitijim ljudima . Imao sam prilike da razgovara o svemu što je bitno , pa sam tako evropsko hrišanstvo temeljno upoznao . Na moju veliku radost , naišao sam i na takve koji su poznavali istog Hrista kakvog sam ja upoznao na udaljenosti od 12.000 kilometara . Susretao sam ljude koji su zaistapoznavali sušnu hrišanskog nauka iu svom je životu provodili u

delo . Moram , me

m , prizna

da ono hrišanstvo , kakvo sam zamišljao da postoji u Evropi , kao domovini hrišanske

ljubavi , nisam našao . Pretpostavljam da je o tome ve

razmišljao i svaki evropski italac . Ma koliko da mi se Evropa u mnogo kojem pogledu svidjela , razoarao me utisak kojeg sam stekao o njenu verskom životu . To me podstaklo da se posvetim istraživanjima verske i religijske prošlosti Zapada . Nakon tih istraživanja postalo mi je jasno da je današnja situacija ishod prirodnog toka stvari , te da je taj prirodni proces pripremio Evropu za onaj veliki duhovni preporod na ijem se pragu danas nalazi . Strancu , koji se zatekne u Evropi , postaje oiglednim koliko ima onih " koji su na putu traganja " , bez obzira na starost , pol i društveni stalež . ovekova duša vapi za vodom života , ali ne zna gde i kako da je nade , te toga naješe nije ni svesna .

Tek je nespokojna , za neime traga , a da ni sama ne zna za ime - Bilo kakav sadržaj , bilo kakav smisao ! Patnje sadašnjegvremena mogu biti povodom ozbiljnog razmišljanja . Temelji su , u koje se verovalo , poljuljani . Vrednost novca i imutak postali su nesigurni . Supstanca gubi snagu . Sve je više ljudi koji ,uvidevši

da je materijalizam zakazao , tragaju za unutrašnjim prasnage . Duh iznova stie prevagu , te nadvladava materiju . oveku ,





lepši i bolji život na drugom svetu . Uenici behu razasuti svim pravcima sveta . Pojedini su ostali u Svetoj Zemlji ili su se zaputili u druge delove Azije . Djelatnost je pouavanja te grupe imala slab odjek , te je

uskoro prestala sa radom . Duboke korene su zahvatilauglavnom uenja Petra i Pavla koji su došli u Evropu i pokrstili hiljade vernika . U Rimskom Carstvu su ljudi , ispunjeni Duhom Svem , sve više prihvatali krštenje i sami širei re Božiju , jer je bilo mnogo onih koji su vapili za istinom . Znamenja i uda , koja su inili apostoli , uvjerili su narod , te se vatra hrišanstva

raširila u svim pravcima . Nastale su grupe koje su živele u idealnom jedinstvu . Imale su zajedniko blago i zajedniko zemljište . Niko nije imao sopstveni posed , sve je pripadalozajednici . Svako je obavljao onaj posao za koji je bio najpogodniji , te je za to primao što mu je bilo potrebno za život . Božija se re

snažno širila , žetva je bila bogata ! Apostoli , , u Hristu " prve su hrišane upuli u višu sušne. Apostoli su znali istinu . znali su da Hrista ne valja traži u spoljašnjem svetu , ve u nutrini , te su ga pronašli u suštini , istina i život . Znali su i što je Hrist mislio kada je rekao : " Da svi jedno budu , kao ti , Oe , ŠTAsi u meni i ja u tebi , da i oni u Nama jedno budu " ( Iv 17,21 ) Znali su šta znai besmrtnost koju je Hristos obeao : " Ko u MENE veruje , imae život veni " ( Jn 6,47 ) , jer su svojom svešu živeli u božanskoj Hristovoj sušni . Nisu se bojali progona

i telesne smr , jer su znali da smrt ne postoji , ve samo veni život . Hrabro su dopuštali da ih u areni rastrgnu divlje zveri , jer im je viša SUŠTINA pružala snagu da izdrže sva muenja . Nepokolebljiva vera i jedinstvo prvih hrišana davali su hrišanstvu magijsku mo koja ga je održala kroz vekove . Nema tog oružja i te sile koja bi se mogla suprotstaviti takvoj veri i jedinstvu jer jedinstvo i vera deluju nevidljivo , prožimajui

ljudsko srce , prožimajui sve , nadvladavajui prostor i vreme . Prolivena krv h prvih hrišana predstavlja



neuništivu snagu jer je magija žrtve i ljubavi nalik venom životu . Rimski službenici , viši bojovnici i svi oni koji su došli u dodir s hrišanima zbog progona bili su duboko potreseni njihovom

nepokolebljivom verom i preziranjem smrti . Pitali su se šta je to u novoj veri što ljudi tako visoko poštuju , da bi zbog togaotišli ak i u smrt . Stali su potajice prima hrišane , a možda i nekoga od apostola , kako bi doznali šta je hrišanstvo , a pre svega ko je Hristos , " Kralj svih kraljeva " . Mo rei i krv muenika uinile su svoje . Visoki su bojovnici zajedno sa svojim porodicama

pristupili hrišanstvu , te se prikljuili onim masama koje su , pevajui psalme i hvalei Boga , u ime Hristovo odlazile u smrt . Iz istoriji znamo da se hrišanstvo širilo postepeno odnajsiromašnijih narodnih slojeva do najviših krugova , sve dok naposletku , nakon više stotina godina nisu prestali progoni i muenja . Konstann Veliki je dopuso hrišanima da slobodno ispovedaju svoju veru , te se sam stao bavi hrišanskim naukom. Spoznavši njegovu lepotu , prihvao je hrišanstvo kao državnu religiju . Pomagao je pri donošenju crkvenih propisa i organizovanju Crkve . Tri hiljade godina prošlo je od Hristovog roenja . Za to je vreme nova vera prošla kroz glave mnogih ljudi , te su se tako umnožili i oni koji više nisu razumeli pravi

smisao hrišanstva . Stali su ga tumaiti na razliite naine . Konstantin je sazvao crkveni sabor u Nikeji , te objedinio dogme . Na samrtnoj postelji je postao hrišanin , te u skladu sa me i prvi hrišanski vladar . Progoni su prestali . Svaki je rimski graanin uživao punu versku slobodu . Krv muenika , prolivena za Hrista , postala je stena na kojoj je izgraena crkva . Snaga koja je uhvatila korena

u jedinstvu prvih hriš naških zajednica , postepeno je izrasla u snažno i razgranato stablo , te se tako razvila u svetsku silu .



Razvoj se , meutim , nije zaustavio . Nalik cvetu koji , kada procvjeta izgubi latice kako bi mogao nastati plod , tako je i hrišanstvo , nakon što je doživelo procvat , stalo gubiti latice praideje kako bi donelo plod : Novi Jerusalim , život ostvaren

u hrišanskoj ljubavi i izgraen na hrišanskim idejama ! Masovno je pokrštavanje , meutim , snažno uzdrmalo prve hrišanske zajednice . Pravila su , zasnovana na zajedništvu ,oslabila . Sve dok je prihvatanje krštenja dovodilo do progona , muenja i smrtne opasnos , hrišani su postajali samo oni ija je vera bila nepokolebljiva , fanatina , proizašla iz unutrašnjeg

doživljaja . Za one , koji su svoj život bili spremni žrtvovati za Hrista u svako doba , odricanje od zemaljskih dobara u korist zajednice , kao i voenje jednostavnog i skromnog naina života , nije predstavljalo žrtvu . " Ko život svoj izgubi radi mene , nai e ga " ( Mt 10,39 ) . To im je obeanje lebdelo pred oima , te su i sopstveni život žrtvovali za nebeske radosti kojesu doživljavali živjei u Hristu . Kada je hrišanstvo postalo državna religija , priklonili su mu se u znatnom broju i takvi koji još nisu bili zreli za žrtvu . Nisu bili spremni odrei se osobnoga života , jer se nisu mogli uzdii do Hristove sušna, NADSUŠTINE . Tako se dogaalo da su , u naelu , prihvatali hrišansku religiju , a ipak nastavljali voditi život nevernika , ispunjen svetovnim i ulnim užicima . Mnogi su bili kršteni , a da nisu razumeli veliinu hrišanske ideje , ve samo zato da

steknu naklonost Crkve i tako napreduju , te pronau sigurnost pod okriljem njene moi koja je postajala sve vea , kao i da zadovolje vlastu težnju za moi . U masi hrišana , koja se masovnim pokrštavanjem i uveala , bilo je mnogo onih koji nisu bili pravi hrišani . Crkva je bila prinuena initi ustupke i ublažavati stroge propise , zasnovane na zajedništvu i puritanskoj jednostavnos prvih hrišana . Postepeno su takve

zajednice sasvim nestale . Oni koji su i nadalje eznuli za takvim nainom življenja , s vremenom su se povukli iz svetovnog



života . Okupljali su se , podeljeni prema polu , oko odabranog muškarca ili žene , te osnivali redove . Jedan je od prvih osnivaa bio sveti Benedikt koji je oko 500 godina nakon Hrista podigao , jedan za drugim , 12 samostana .

Nakon sv . Benedikta usledio je itav niz svetaca koji su u duhu Hristovom živeli iskljuivo za Boga . Mnogi su od njih osnovali redove ili napisali monumentalna dela duhovnog karaktera kao što su knjige meditacija ili knjige zadataka i na taj nain sauvali misao pravog hrišanstva . spomenut emo nekolicinu najveih : sveti Dominik , sv . Francis Asiški , sv . Jovan Krstelj , jedan od najveih misara , sve Antun , najvei

nastavnik Crkve , sveti Augustin , " velika " sveta Tereza i mnogi drugi koji su živeli u Hristu .Vekovi su prolazili i , kako nam je poznato iz istorije , Crkva je postala velika sila koju su priznavali i evropski vladari , te joj iskazivali poštovanje . Ako bi se neko usprotivio , pre ili kasnije morao bi da popus . Heinrich I. bio je moanvladar . Uprkos tome , zbog sukoba je s papom bio prisiljen pešaiti bos , u pokajnikoj halji u Canossa , rezidenciju pape Grgura VII . kako bi izmolio oproštaj za svoju nepokornost , tako je " Pešaenje u Canossa " postalo pojam .. U KSI . je veku papa Urban II pozvao narod u krstaški rat . Cela je ondašnja Evropa bila opsednuta tom idejom , te je opšte oduševljenje na neko vreme potisnulo neslogu koja je vladala medu njenim narodima . Istorija krstaških ratova je poznata .

Ratovi su trajali do poetka KSIII . veka , te su okonani razoaranjem i otrežnjenjem . Ako zanemarimo pojedinosti i nastojimo sve razmotriti sa gledišta velike celine , uvidemo da su za kristalizaciju potrebni odredeni hemijski procesi koji se , ako se posmatraju izdvojeno , ine štetnim , ali ipak vode željenom rezultatu . Krstaški su ratovi puanstvu Zapada doneli nešto što ondašnji svet nije ni slutio .

Ljudi su se umorili od ratovanja , a ishod je bio sve vee pomeranje u brojnom odnosu izmeu pravih hrišana , koji su





Listajui stare zapise i hronike bit emo iznenaeni saznanjem kako je esto u Evropi bio prisutan strah od Strašnoga suda . Dovoljan je bio i neobian oblak na nebu pa da ljudi zakljue kako se bliži smak sveta . Ova je psihoza straha veri nanela

veliku štetu . Deo se vernika skupljao u crkvama i molio . Drugi su se odavali divljim pijanstvu ne želei da rade kako bi uživali u životu dok je još ovde . Strašni je sud , meutim , izostao . Lakoverni su bili razoarani , te su se prestali moliti . I pijanci su bili razoarani , jer su konano morali ostavi pie i posvetiti se poslu . Vera je obe grupe ljudi slabila . svakidašnji se život odvojio od hrišanske istine i sve više od nje udaljavao .

Zato su procvetali praznoverje i crna magija . Dnevnici , pisma i zapisi iz toga vremena o tome svedoe . Praktina namena crne magije bila je opšte poznata . Benvenuto elini u svojoj autobjografiji pruža iscrpan opis jednog od najmranijih prizivanja duhova , jeziv u tolikoj meri da se oveku diže kosa na glavi , ali istovremeno i neverovatno zanimljiv . Jedne su se noi vra i elini sa još dva prijatelja idvanaestogodišnjim deakom ( prema propisu je , naime , moralo biti prisutno i jedno nevino dete ) u koloseum u Rimu . Vra je tamo odenuo propisanu odeu , te u pratnji raznih obreda opisao na zemlji krug . Potom je nacrtao vrata kroz koje jeesnike uveo u krug . Na sredini je potpaljena vatra oko koje su se

prisutni sakupili , te medu sobom podijelili uloge . Dok je vra

itao arobne formule iz knjiga koje je sa sobom poneo , elini i njegovi prijatelji su održavali vatru , posipajui plamenposebnim dimnim sredstvom , što je imalo za cilj dvojako delovanje . S jedne strane da sprei zle duhove da prodru u krug , as druge da onima koji udišu dim otvori unutrašnje oi kako bi

mogli videti duhove . Kada su pripreme bile završene , vra je strašnim kletvama , hulei Boga , poeo prizivati i zaklinjati



demone da izvršavaju njegove naredbe . Prizivanje je uspelo isuviše dobro . Legije su demona ispunile koloseum , sve je vrvelo od jezivih udovišta koja su se natiskivala ne bi li ušla u mrani krug i tako se domogla oni'h koji su ih prizivali .

Benvenuto nadalje opisuje da ih je sve , ukljuujui i vraa , koji je sada ve mucajui ponavljao arobne rei i svoje prijatelje bodrio neka i nadalje provode svoju dužnost , obuzeo takav strah da su podrhtavali nalik lišu jasena dok su im zubi cvokotali. Jednome od njih , koji je bio iskljuen od straha , oi su se ukrižile ! Deak je , glave medu kolenima neprekidno zapomagao

dae umre

jer mu je prizor iskeženih nakaza bio nepodnošljiv . I elini se tresao od glave do pete i njemu su

zubi cvokotali , ali se istovremeno i cerio , videvši svog prijatelja razrokog od straha . Hrabrio je druge , a pre svega dete , neka se saberu i ne boje . I sam mucajui , demonima je izdavao naredbe upozoravajui ih da , ako do prvih zvona ne prodru u krug , primljena e se nareenja mora izvrši . Tako je prošla no u užasnom strahu , sve dok naposletku nije stalo svitati . Demoni su se polako povlaili , au trenutku kada su se oglasila prva zvona , samo se nekolicina vrzmala izmeu stubova koloseuma . Prizivaca su duhova tada krenuli kui , polumrtvi od pretprljenog straha . Vra je opet obukao svakidašnju odoru , skupio svoje knjige , te su svi zajedno , pribijajuci se jedni uz druge , izišli iz kruga . Natiskivali su se , jer se svako , u želji da bude zašen , nastojao probiti u sredinu . Deak se provukao

ispod njihovih nogu i vrsto uhvatio za Cellinijev kaput i prsluk vraa . Na povratku je kui jadikovao celim putem , govorei kako ih prate dva užasna demona . Nakon što je Sunce ve izašlo , demoni im nisu mogli prii , ali su zato trali ispred njih , iskrsavali po krovovima kua , te iznova skakali i prevrtali se ulicom . To je bio kraj seanse , a elini , iako su mu dušu opsedali demoni , beše potpuno izleen od daljeg prizivanja

duhova . Srednji vek se naziva mranim , jer je to bilo doba procvata



arobnjaštva , praznoverja i crne magije . U svakom su veku živeli i veliki duhovi , iste duše koje su svoju svest uzdigle do Hristove . Kao i uvek , meutim , dogodilo se i tada da je ista , sveta mistika ljudi na višoj

duhovnoj nivou bila ponižena do mranog miscizma . Neupueni su tajno znanje posveenih pretvarali u arobnjaštvo ipraznoverje . Svetu ekstazu , sveto uranjanje koje su jogiji nazivali samadhi , a koju su mistici postizali duhovnim vežbama i molitvom , niske su duše htjele posi upotrebom vješ jih

masti i raznih opojnih otrova . Poev od KSIII . veka sve više nailazimo na tragove jedne skupine neobinih ljudi , ujedinjenih u tajni savez . Znanje koje su ti ljudi nasledili od njihovih uitelja prenosili su u strogoj tajnosti nekom od svojih proverenih studenata . Nazivali su se Reusenkreuzeri prema tajnom simbolu njihova saveza , krstom s ružom u cvetu . Na sredini se nalazila krsta Hristovog prilika , okružena zracima : Božanska suština . Ova je grupa ostavila tragove u svim zemljama Evrope . Veina ih je živela u Nemakoj , Francuskoj i Engleskoj . Bili su obavijeni velom tajne . O njima se nije znalo ništa odreeno , ali i danas postoje mnogi nasleeni dokumenti koji su dokaz da su postojali i oni i njihov tajni savez . Bavili su se svim granama nauke , dok je u njihovoj alkemiarskoj kuhinji , u oglednim peima , danonono gorjela vatra . Narod se u strahu klonio tih kuhinja

jer su Reusenkreuzere smatrali arobnjacima . Bavili su se tajnama materije i bili poznati pod opštim nazivom alhemiari . Mogu se smatra preteama buduih hemiara . Svi su Reusenkreuzeri bili veliki , upueni alhemiari . kronike izveštavaju da su poznavali tajnu dobijanja zlata , kamena mudrosti , životnog eliksira , lampi koje veno svetle i raznih drugih stvari koje savremena nauka sada postepeno otkriva .

Svoje znanje nisu odavali , ve su ga zaodijevali simbolima i parabolama , u želji da probude radoznalost onih koji su za to



bili zreli , ali i zbog toga da svome istraživanju dadu odredeni smer . Bili su to ljudi dostojni divljenja . Imali su uvid u tajne stvaranja , te poznavali injenicu sjedinjavanja svesnosti s Bogom . Bili su zaista veliki mistici . Iz njihovih je zapisa

zraila najdublja pobožnost koja izvire iz uverenja i skrušenosti pred Bogom . Ovi su veliki evropski mudraci , slijedei Hristov trag , upoznali istu onu jogu - vežbu koju na Istoku neguju veliki uitelji . Mogue je da je neko od njih u doba krstaških ratova ovu tajnu preneo u Evropu , proslijedivši je drugima . Postoje indicije koje govore u prilog takvojpretpostavci .

Kako god bilo , Hristos je kao nadsuština živa istina . Božanska je samosvesnost psihološka injenica . Može je pronai svako ko je uistinu traži . Istina je iznad vremena i prostora . Posvuda je i uvek je ista . Kamen mudrih , o kojem u svojim spisima govore upueni , nije ništa drugo do nadsuština koja prebiva u ovekovom nadsvesno svetu . Ta je božanska SUŠTINA stena na kojoj mudar ovek gradi kuu . Zato se i naziva " kamenom mudrih " , dok je " životni eliksir " , koji se iz tog kamena dobija i daruje život , upravo ona tenost o kojoj Biblija govori kao o " krvi Hristovoj " . Re je o simbolinom nazivu koji je istovremeno i živa istina . Jer , " životni eliksir " predstavlja posebno strujanje u ovekovu telu koje se javlja s buenjem nadsuštine u nervnom sistemu . Onaj ko to doživi osee kao da u njegovim udovima , kroz celo njegovo telo , protie posebna tenost . Take se isticanja nalaze na

rukama , na sredini dlanova , na nogama , na sredini stopala i na još jednom mestu na desnoj strani od sredine grudi . To su "Pet Hristovih rana " . Iz tih taaka istie i zrai životna energija što objašnjava iscjeljiteljsku mo velikih svetaca koji su polaganjem ruku postizali isceljenja . O toj istini govoreživotopisi velikih svetaca . Slikar Albrecht Diirer , koji je takoe bio

upuen , predstavio je to na više svojih slika . Sasvim je ispravno naslikao ranu od uboda kopljem na desnoj strani Hristovog



tela , te krv koja tee iz pet njegovih rana koju aneli hvataju u putire . " Stigmatizacija " je svetaca u vezi sa pomenutom pojavom . Stapanje s hrišanskom , božanskom suštinama otvara

oveku duhovni vid . Postaje svjeznajui . Reusenkreuzeri su se , kako je ve pomenuto , posveivali i naunom istraživakom radu , pri emu im je svestan razvoj njihove samosves bio od ogromne pomoi . Sva novija dosgnua savremene nauke potvruju zadivljujue znanje h mudrih ljudi , bilo da je re o fizici , hemiji , istoriji prirode ili psihologiji . Neobrazovano mnoštvo ondašnjeg vremena sasvim je

pogrešno razumelo Reusenkreuzere , te se tako dobijanje zlata i rešavanja tajne kamena - mudraca pretvorilo u krutu i pogrešno shvaenu ideju . Upueni , kao ŠTAje bio Albertus Magnus , Paracelzus , Laurentius Ventura , Setonius , Raimundus Lullus , Agrippa von Nettesheim , Henricus Madathanus , Nostradamus i mnogi drugi , veoma su dobro znali da su njihovi savremenici potpuno nezreli za naune i psihološke istine , te su stoga upuivali samo svoje proverene uenike i to u obliku neposrednih , usmenih pouka . Onaj ko odgonetne njihovesimbolike crteže i parabole iznenadie se koliko je visoka bila nivo znanja i istine tih velikih ljudi . Proseni su ljudi sve tumaili s materijalistikog gledišta , te ako je poneko od njih i razumeo skrivene nagovještaje , kao , npr , da se kamen -mudrac

nalazi u oveku , nije mu padalo na pamet da ga potraži u samome sebi kao ni to da se besmrtnost koja potie od životnog eliksira ne odnosi na telo , ve na samosvest . smatrali su da se kamen - mudrac dobija iz materije tela . Veština proizvodnje zlata izazvala je u Evropi pravu groznicu koja se , ovladavajui ljudima , poput epidemije širila u svim smerovima . Iz akata o procesima srednjeg veka može

se videti u kolikoj su meri gospodari zamkova bili opsednuti tajnom proizvodnje zlata . Ubijali su svoje kmetove ne bi li iz



njihova tela ili krvi dobili zlato . Takve su masovne psihoze najpogodnije tlo za varalice i prevarante . Poput gljiva nakon tople ljetnje kiše niu varalice koje lutaju zemljom , izdajui se za Alkemiaru . Pred lakovernim

i pohlepnim gospodarima dvoraca Priinjalo su se da razumeju veštinu dobijanja zlata , te nakon što bi se dobro najeli i napili i svojeg uglednog i neupuenog domaina dobrano iskoristili , pobegli bi nakon nedelja i meseci što su ih kod njega proveli kako bi istu igru ponovili na drugome mestu . Budui da su obmanjivai sebe nazivali alhemiarima , s vremenom je pojam " alhemiar " poistoveen s

pojmom varalice , zbogega su ih stali progoniti . Naposletku se više nije znalo ko je varalica , a ko nije . Za istinske naunike ,

koji su takoe bili progonjeni , dalji je istraživaki rad postao gotovo nemogu . ak i takav genije kakav je bio Pracelsus morao je neprestance bežati iz grada u grad , jer su ga zbog njegovih zadivljujuih uspeha u leenju i njegove hemijske laboratorije smatrali arobnjakom . Bio je prisiljen da svoj pokusni laboratorija stalno ruši kako ne bi postao plenom neznalica . Lako se rastuži itajui u hronikama o oajnikoj borbi tog divovskog mudraca protiv duhovne tame i ogranienos . Ako bi neko , bio on i najvei lekar , naunik ili umetnik bio uhvaen pri seciranju , bez milosti bi dospevao na lomau . Poznato nam je kako su Mikelanelo i Leonardo da Vini pri svetlos svee , privršene na elo , nou potajice secirali dopremljene leševe kako ne bi bili

zateeni na delu . Ako bi se , pak , neko usudio da izloži svoja nauna otkria , završavao je na lomai kao Giordano Bruno . Ni sedam godina zatvora nije ga moglo prisiliti daporekne svoja uenja koja su savremenoj nauci poznata kao teorija o atomima . Naposletku je spaljen na lomai . Imao je tek 52 godine . Galilei je postupio drugaije . Prividno je porekao

svoje teorije , jer je znao da to ništa nee promeni , te su tako " Bogu u ast " spaljeni samo njegovi spisi . Iz tih razloga su





se postepeno sve više poinjala prevoditi i štampati , te je takonjena mudrost vene vrednosti postala dostupna i jednostavnim ljudima . Narodi su stali sca sopstvenu sliku o hrišanskoj

veri , te su sve manje bili skloni priznavati primat pape . Martin Luther je istakao svojih teza na vratima dvorske crkve u Vitenbergu i tako je zapoela reformacija . Martin Luther je bio samo orue u rukama sudbine . Pokrenuo je duhovno strujanje koje je razbistrilo glave mnogih . Pored " reformacije " , religijskog pokreta iji je zaetnik bio Luther , Evropu toga vremena zahvatila je i reformacija u svim

podru jima duhovnog i društvenog života . Sliku je izmenilo i otkrie Amerike koje je doprinelo snažnom procvatu trgovine .

Istovremeno se širio i krug ovekovih duhovnih zanimanja . ovek se sve više usuivao otvoreno izraze svoje misli , te je stao raspravljati . Meditacija i polemiki spisi Jansena , Descartesa i Paskala , njihova borba sa jezuitima , pokrenuli su mnoštvo . Podijelilo se u stranke i beskrajno raspravljalo . kazne spaljivanjem na lomai prorijedile su se , jer su se u školama poeli tako temeljno i masovno baviti naukom da više nije bilo mogue motri na naunike i arobnjake . velik zamah i širenje nauke , te istovremena reformacija Crkve i preporod njene moi vezani su za ime oveka koji je snagu crpio iz istog nepresušnog i venog izvora iz kojeg su je crpili i prvi hrišani : iz jedinstva nadsuštine . Bio je to Ignatius von Loiola . Osnovao je jezuitski red . Bio je otelotvorenje ogromne snage

Hristovih rei koja je obitavala u njemu : " ... jer gde su dva ili Tri prikupljeni u ime moje , tamo sam JA medu njima " ( Mt18,20 ) . Lojola je dokazao da e , ako se samo nekoliko ljudi ujedini mislei isto , takvo jedinstvo pokrenuti magijsku snagu koja je neodoljiva i monija od svakog oružja . Njih su se etvorica , siromašni i bez oružane zašte , ujedinila borei se samo snagom

duše sjedinjene u duhu . Sve su sile bile neprijateljskiraspoložene



prema njima , ak i tadašnji papa . Suprotstavili su se njihovoj delatnos , te im uskrali svaku pomo . Uprkos svemu , u krakom su periodu od 15 godina postali moni širom sveta .

Istorija jezuitskog reda pripada najnapetijoj i najpounijoj literaturi . Lojola je poznavao tajne ljudske duše . Njegove vežbe svedoe o zadivljujuem poznavanju psihologije . Dovode do savršene samospoznaje i ovladavanja duhovnim moima magijskog delovanja . Lojola nije bio upuen u miske , ve dinamine psihike moi , te je i svoje uenike upoznavao sa njihovim korišenjem . Samo je tako naoružanim

ljudima moglo uspeti ono što su postigli isusovaca : da osvoje Evropu i slome otpor Istoka . Mnogi su i pre jezuita pokušali poseja seme hrišanskog uenja medu narode Azije , ali gotovo bez uspeha . Jezuitski red sastojao se od muškaraca , prosvetljenih duša koji su živeli u duhovnom jedinstvu . Temeljno obuenivežbanjem , raspolagali su zadivljujuom duhovnom snagom . Svi pripadnici reda svoje su velianstvene sposobnosti potpuno bezlino i apsolutno poslušno stavljali u službu toga jedinstva . Niko od njih nije radio za linu slavu , ve samo za poszanje velikoga cilja zajednice . Ignatius von Loiola okupljao je oko sebe izabrane , vrlo nadarene muškarce koji su se razumeli u sve veštine i nauke i koji su njegove namere provodili u delo , esto zapanjujuom genijalnošu . Uspeli su da prodru u

zatvoreni krug bramana u Indiji , a nakon probijanja velikog zida zapoeli su svoju delatnost u Kini , proširivši je ak i na Japan. U Japanu se nakon dobrog poetka raspoloženje okrenulo protiv njih usled unutrašnjih stranakih borbi protiv jezuitskih otaca , te su ih na kraju razapeli . Njihovo junako držanje i nepokolebljiva vera koja im je ulivala snagu da Hristovom predanošu izdrže neizrecive muke razapinjanja , ostavili su

tako dubok utisak na Japance da su se mnogi pokrstili . injenica je da su misionari , koji su posle mnogo godina ponovo



došli u Japan , tamo zatekli brojne hrišanske starosjedioce , potomke onih Japanaca koje su pokrstili jezuitskog muenici . U Kini su isusovci imali više sree . Poetak je i tamo svakako bio težak jer je car živeo u potpunoj izolaciji , te je bilo potrebno

mnogo vremena da se u nju prodre . magijska snaga jedinstva sveštenika došla je do izražaja u raznim " srenim sluajnostima " . Car je doznao za njihovo ogromno znanje ,primio ih , te su ga jezuiti , ti neuporedivi virtuozi duše , ubrzo pridobili za sebe . Poznavali su sve tajne ljudske psihe jer su prošli kroz najsavršeniju psihološku obuku , te su se dušama drugih

poigravali kao da sviraju na instrumentu najposlušniji . Dobili su bitku im ih je car prvi puta primio . Jer , onaj ko je došao u dodir s njima , a da sam nije raspolagao slinim psihološkim znanjem i vežbanjem , steenim mentalnimsposobnostima u njihovim je rukama postajao bezvoljni instrument . Ignatius von Loiola i njegova subraa takvu su ogromnu snagu i mo korisli samo u službi jedinstva , ljubavi prema bližnjem i unapreivanja obiaja . Sve dok se neko služi Božjim snagama , Bog mu pomaže u napredovanju . ( Da li su i Loiolini sledbenici radili nesebino kao on , ne mora biti temaistraživanja u ovoj knjizi ) . Kada se kineski car uvjerio u veliko znanje isusovaca , postavio ih je za upravnike carske zvjezdarnice . To je znailo da su i politikom Kine onoga vremena upravljali

jezuitski oevi , jer je kineski car svaki politiki potez povlaio prema astrološkim aspektima . Isusovci su u gotovo svim delovima sveta ostvarili veliko delo preobraenja . Najljepši primjer svoga rada na zajedništvu i kolektivizmu u duhu Hristovom pružili su u Južnoj Americi . Indijancima se u poetku nije moglo približiti . Taj je narod

zbog podmuklog i nemilosrdnog naina postupanja Španaca bio u tolikoj meri nepoverljiv da se svakom belom



oveku uklanjao s puta . Isusovci su iz veeri u vee držali službu Božiju i pevali psalme . Primijetili su kako se , dok pevaju , na ivici šume i uz reku skupljaju Indijanci u sve veem broju , predano slušajui njihovo pevanje . Videvši to , jezuiti

su poeli danju plovi rekom , pevajui najlepše pesme . I zaista , Indijanci su prilazili i oarani skladom pjevanjem sledili isusovce . Na taj su ih nain jezuiti privukli sebi . Uvidevši da im ne preti nikakvo zlo , Indijanci su stekli poverenje u sveštenike koji su zauzvrat , koristei svoje izvanredno iraznovrsno znanje , pomagali Indijancima u svakom poslu . Uili

su ih zbornom pevanju ,itanju i pisanju , zanatima , ru

nim radovima i umetnikim rukotvorinama . Indijanci su zadivljujue

brzo shvatali . Najviše im se od svega , meutim , svidelo horsko pevanje . Oni kojima je bilo dopušteno da pevaju u zboru , smatrali su se srenima . Jezuiti su tokom vremena organizovali malu državu Indijanaca prema uzoru na prvobitne hrišanske zajednice . Svaki se Indijanac bavio poslom za koji je bio nadaren i sposoban , dok se zarada slijevala u zajedniku blagajnu . Privatan posed nije postojao , potrebe je svakogpojedinca pokrivala zajednica . Nastava , bolnice i sve neophodne ustanove bile su besplatne . Zajednica je skrbila o starim ljudima i vaspitanju dece . I ovakva je državica - uzor potvrivala genijalnost pripadnika Loiolinog reda , njihovu izuzetnu nesebinost i mudrost . Istorijske

injenice svedoe sa kakvim su obožavanjem Indijanci bili privrženi oevima reda . U svakoj su se nevolji sa puno poverenja obraali svojim uiteljima za koje bi pošli iu samu vatru . Isusovci su pomagali Indijancima savetom i delom . Broj je stanovnika male države neprestance rastao i zajednica je cvetala . Indijanci su shvali smisao hrišanske zajednice , te je oduševljeno

prihvatili i radili za zajedniko dobro . Svi su bili zadovoljni i sreni



jer je svako dobro obavljao posao i dobijao ono što mu jepotrebno . Njihova je država nalikovala maloj porodici . Nažalost , susedni su joj narodi zavideli na njenim dobrima i blagostanju ,

te su stali govoriti o bogatim rudnicima zlata koji se tamo nalaze . Tako su napali taj mali otok sree . državica se junaki branila pod vostvom jezuitskih otaca , delimice oružjem , delimice preobraanja . Dogaalo se da su vojnici neprijateljskih portugalskih trupa , spoznavši skladan život i veliku sreu stanovništva , naoružani prelazili na njegovu stranu . Bilo bi tužno da se opisuje kako je ta idealno ureena

država zbog neprijateljstava , ljudske niskosti , zavisti i zlobe postepeno sasvim uništena . Nije dostatno jasno zbog ega jeak iu evropskom matinom samostanu delovanje tih otaca izazivalo zavist . Braa jezuitskog reda , željna moi , spletkarili su sve dok im poglavar reda ( Loiola je ve odavna bio mrtav ) nije poverovao i izdao naredbu da se oevi povuku iz indijanske države . Znakovito je , mem , da je i nakon odlaska vodeih otaca znatni deo Indijanaca ostao zajedno i nastavio da vodiživot zasnovan na zajedništvu i ljubavi prema bližnjem . Tek 1948. godine , po nareenju predsednika Lopeza , ta je neobina država prestala da postoji , te se tako izgubio i poslednji trag velianstvenom sociološkom eksperimentu koji je isusovcima sretno uspeo u Republici Paragvaj što je potom dijelom

pripojena brazilskoj državi . Neprijatelji su se javljali i množili u podjednakoj meri u kojoj je rasla i mo jezuita . Nije naša zadaa da istražujemo u kolikoj su meri isusovaca zaslužili takav neprijateljski stav i jesu li te optužbe bile samo neosnovana kleveta onih iju je zavist izazvala njihova mo . injenica da su pripadnici reda ipak bili

samo ljudi , podrazumeva da je medu njima bilo i takvih koji nisu postupali u Loiolinom duhu . Sada , meutim , tražimo put



Zapada kojim valja ii , nešto , dakle , što nam može poslužiti kao uzor . Namera nam je da iz istorije Zapada istaknemo one dogaaje koji e nam omogu da spoznamo ogromnu snagu koja proizlazi iz jedinstva , zasnovanog na ljubavi prema

bližnjem . Želeli bismo ukazati da je zajedniki rad , koji poiva na nesebinos , izvor blagoslova i sree . Hrišanstvo je Evropi donelo spasonosnu misao o jedinstvu . Kada je god to jedinstvo bilo ostvareno u svakidašnjem životu , iz njega je proizlazio jedino blagoslov , ak i onda kada je bila re o vrlo maloj grupi . im bi se skrenulo s tog puta , dolazilo je do raspada , propasti i bede , svejedno je li bila re o udruženju , zemlji ili delu

zemlje . Ignatius von Loiola jedinstvo je isusovakog reda izgradio na savršenoj nesebinos . Samo je takvo jedinstvo omoguilo velike uspehe koji su se odrazili na ceo svet . Savremena nauka i kultura duguju veliku zahvalnost neumornom radu isusovca Loiole , bilo da to ovek ne zna ili ne želi da zna . Pravilo je reda predvialo da samo oni najbolji , koji su to iu pogledu karakternih osobina , mogu postati sveštenici . U iskušenika su primani samo izabrani , vrsni uenici , a samo najbolji meu njima , oni koji su se zaista isticali , postajali su sveštenici . tako meu jezuitskim oevima nailazimo na najznaajnije naunike , umetnike , govornike , pisce , psihologe , pa ak i glumce . Osnivali su škole za primer , zahvaljujui kojima je porasla opšti nivo znanja i umetnosti . Najobrazovaniji govornici i pobornici protivreformacije takoe su bili isusovci . O njihovoj

svestranosti i velikom poznavanju ljudi govore i pozorišne predstave koje su prireivali i koje su razvijale umetnost glume . Znali su da je ljudima potrebna razonoda i psihiko opuštanje , te da je bolje da se za to pobrinu njihove duhovne vode nego da u potrazi za razonodom dopadnu ruku poslovnih ljudi bez savesti . Podjednako su tako vrlo dobro znali da se ljudi na taj nain , zaobilaznim putem , lakše mogu

pridobiti za neku ideju . Majstori današnje promidžbe iznova se poinju služiti sredstvima koja su jezuiti koristili stotinama



godina pre njih . Zvui paradoksalno , ali je injenica da suisusovci podizanjem duhovne nivoa znatno doprineli širenju materijaliskog naina mišljenja . Šta su vodei ljudi vatrenije

pouavali , što su dublji uvid sticali u tajne prirode iu pozadini sve stvari sve sviše sagledavali veni prauzrok , te na taj nain postajali sve bliži BOGU , a njihova vera sticanjem znanja jaala , to je više zaglupljivali prosean ovek . Ako bi svetlosna zraka i osvetlila duhovnu tamu prosenog oveka , ve bi poverovao da sve zna i njegova vera , zasnovana na doslovnom tumaenju religije , bivala je , dakako , uzdrmana .

Takvi su ljudi gledali kroz mikroskop , videli stanice , bacile , upoznavali su tvarnu stranu udesne konstrukcije ove jeg tela , te smatrali kako imaju pravo porei postojanje duše ibeskrajne moi koju nazivamo BOG . Naprekom nauke u svim oblastima ovekova je vera bila poljuljana . Lako ju je bilo uzdrmati , jer je to bila de ja vera sa isuviše ljudskompredodžbom o nebeskom carstvu , s anelima koji unaokolo lete i bradatim Božjim ocem koji sedi na zlatnom prestolu . Takva vera nije bila izgraena na uverenju , ve na maš , slikama iz snova koje su u verniku izazivali drugi . Svetlost nauke svakoga budi iz sna ije mesto u prvi tren zauzima nevjerovanje . Znanje , meutim , donosi nevjerovanje samo onda ako ostane na pola puta ! Porast znanja osvetljava sliku Boga prema ijem

je obli ju stvoren ovek . Pravo znanje donosi pravu veru koja je nepokolebljiva jer proizlazi iz uverenja i unutrašnjeg doživljaja .Prelaz nakon veka misticizma izazvao je neminovan potres duša . Bezbožnost je materijalizma bila neizbežna . Zbrisala je praznoverje i crnu magiju srednjeg veka . ovek se poeo smeškati takvim stvarima . Nadmo poluoobrazovanja

ukinula je duhove , veštice i arobnjaštvo . Istovremeno je nestala i naivna predstava o Bogu , proizišla iz neznanja , a ljudi



još nisu spoznali njegovo pravo lice . I tako su ostali sami ... Bog je , meutim , uvek prisutan i nikada ne išezava , bez obzira da li veruje se u njega ili ne . I ako ovek , jer misli da je izuzetno razborit , u svojem sljepilu za odreeno vreme ne vidi

BOGA , BOG vidi njega i on ga nikada nee napus . patnja zbog usamljenosti korak po korak e približi oveka BOGU . Njegove e se oi otvori , osvese e se i srean ŠTAsekonano vratio domu , ponizno kleknuti pred BOGOM , voljenim ocem sve . Takva je vera živa jer nije zasnovana na lažnim predstavama,

ve na uverenju i iskustvu . Osta

e ve

na jer prois

e iz besmrtne suštine. Takvu veru ne može poljuljati

ništa jer nije kao pesak dine , ve je nalik steni . Nakon Descartesa , Jansena i Paskala , Volter je svojimprosveenim mišljenjem i svojim satirikim spisima imao velik uticaj na tadašnju Evropu . On je u pripremi oluje , koja je kasnije usledila , uistinu odigrao veliku ulogu . I drugi pisci , filozofi i slobodni mislioci , koji su došli nakon njega , uili su ljude da samostalno misle . Tako više nisu mislili glavom oca , koji ih je ispovedao , ve svojom sopstvenom . Evropa se dopisivala i raspravljala . Potom je nastupila Francuska revolucija ... Ideje , roene u Francuskoj revoluciji , preplavile su Evropu . U onim zemljama , u kojima su vodei ljudi sagledali stanje stvari , imali razumevanja za zahteve vremena i barem deo

novih zamisli ostvarili iz sopstvenih pobuda , eksplozija nije bila tako snažna kao u Francuskoj . Vodeiu krugovi u Francuskoj nisu želeli uvideti opasnost koja se približavala , te su tako ugnjetene snage uklonile prepreke sa puta , sve razarajui pred sobom . Kada se oluja stišala , ljudi su iznova poeli radititrezveno , bistrih glava . Poliari su mogli ii svojim putem , filozofi

i pisci su stvarali remek - dela iz kojih se moglo crpiti mnogo duhovne hrane . Na svim oblastima istovremeno



zapoela je grozniava delatnost . ovek je ovladao silama prirode i smanjio mo prostora i vremena na tvarnom planu . Ogromne su lokomotive jurile nosi ga iz zemlje u zemlju , rastojanje je bila savladana . Oceanski divovi plovili su svetskim

morima , ovek je postao gospodar voda . Pronaen je avion i ovek je osvojio vazduh . Otkrie elektriciteta omoguilo je brojne izume . Telefon , bežina telegrafija , radio ,savladavaju prostor i vreme . U meuvremenu je oveanstvo saznalo da je zemlja jedan od najmanjih planeta Sunevog sistema , ali i to da je Sunce , taj izvor životne energije , jedna od najmanjih

fiksnih zvezda u sistemu Mlenog puta . Nisu više spaljivani na lomai oni koji su se usuivali iskazati istinu . Kako je mala Zemlja i kako je malen ovek na njoj , a kako je veliko njegovo znanje ! Samo jedno ne poznaje : ne poznaje samoga sebe ! Na stolu za seciranje leži pregršt sivo - bele materije . Ljudski mozak . Kakva je ogromna snaga i mo bila sadržana u njemu doj je još bio živ : ljudski razum ... Kada bi svi oni koji žive na ovome svetu velikim naunicima iskreno priznali što znaju o oveku morali bi rei : jedva nešto više od ništa ! Zato je razumljivo što su nesrea i nemir na zemlji tako veliki kao i broj duševno obolelih . Postalo je neizbežno da se suoimo sa samima sobom . I nauka je došla do take kada se postavlja pitanje : šta je uzrok , prauzrok

koji deluje i stvara ? Zakon logike zahteva odgovor na to pitanje od mislioca svih disciplina - matematiar , fiziara , hemiara , biologa . Pitanje i odgovor , meutim , znae i kraj materijalizma ! Ljudi su u svojoj duši ve odavno oseli neodrživostmaterijalistikog mišljenja . Užasi svetskih ratova su ih otrijeznili .

Sve dok se živelo u blagostanju mira , nije bilo oigledno koliko je ovek postao usamljen . Tek su velike patnje pokazale kako



nevjerovanje istovremeno znai i bespomonost . Materijalistkoji ne veruje ne zna odakle da crpi snagu koja mu je potrebna za nošenje teškog tereta . Njegova je veza sa Bogom oslabila ,

nervni putevi koji prenose strujanja božanske suštinama zakržljali su , te tako , oajan , materijalistiki ovek luta šumom sopstvenog mraka . Neophodnost ga sili da potraži pomo , a Bog odgovara onome ko traži . Mnogi uesnici svetskih ratova shvatili su da postoji samo jedan Bog ! Takvu su spoznaju doneli izratova sa sobom kui . Nebrojeni vojnici , koji su preživeli rat ,

spasili su se zahvaljujui neobi

nim doga

ajima koji su bili ravni udu . Koliko smo samo puta uli ovakve i sline izjave :

" Nalazio sam se u skrovištu kada sam iznenada sasvim jasno uo glas spolja koji me doziva po imenu . Ustao sam i krenuo videti ko me zove . Nisam , meutim , video nikoga . U istom trenutku na moje je skrovište pala granata i sve uništila . da sam se zadržao unutra , od mene bi ostali samo krvavi tragovi . Taj me je glas spasio ... ! " Takve prie nisu bajke niti su histerina privienja . Ljudi , kojima su se dogodile sline stvari , pod utiskom takvih dogaaja , poeli su razmišljati o snagama koje dotad nisu poznavali , pitajui se odakle dolaze . Postoje lekari koji , odmahujui rukom , krako odgovaraju : " Halucinacije ! " To je re kojom pokrivaju ono što ne poznaju . Šta je halucinacija ? Šta je izaziva ? Iz kojeg se razloga u nekog oveka javlja upravo

u trenutku kada se nesvesno nae u smrtnoj opasnosti , te je na taj nain uspeva da izbegne ? I zašto se kod drugog oveka ne javlja ništa i upravo je zato izgubljen ? Kada neuki vernik pone razmišljati , kada stupi na put znanja , isprva e izgubi svoju de ju naivnu veru . Meutim , kako njegovo znanje bude raslo , vrae se vjeri , vjeri koja poiva na sigurnoj osnovi , na višem nivou . Božjem su se detetu

klanjale dve vrste ljudi : pastiri i mudraci Istoka . I danas postoje te dve grupe : sasvim neuki , jednostavni ljudi i oni



koji vrlo mnogo znaju , ali koji su ve i nauili da još ne znaju sve . Ljudi , koji se nalaze izmeu ove dve grupe , još uvek ne poznaju Hrista , jer poluoobrazovan ovek misli da sve zna i zaslepljen je svojom samouverenošu . Patnja zbog

usamljenosti podse ga da koraa dalje . Tako e njegovo znanje postaja

sve vee , te e i za njega doi vreme kada e pred Božjim detetom , roenim u njegovom sopstvenom srcu , pasti nakolena . Svetski je rat doneo sa sobom upravo taj proces . Crkve , koje su dugo vremena bile slabo poseene , poinju se sve više

puniti . Crkveni je prostor postao tijesan , te su tako u okolini Evrope stale nicati nove crkve . Sastanci na kojima seraspravljalo o sušni i ostvarenju hrišanskog uenja u svakidašnjem životu održavali su se sve eše . Neispravan psihiki stavmaterijalistikog doba poeo je da slabi ak iu takvih koji su na sam spomen vere i religioznosti izvrgavali ruglu i podsmehu vjernike . Ova je tužna injenica bila posebno uoljiva u mladih ljudi iji su opšti nemir i neizmerno nestrpljenje u odnosu na život bili dokaz u kolikoj meri nedostaje psihika osnova , stena Hristova na kojoj bi mogli graditi . Mladi , koji su odrastali , morali su sami izboriti svoju moralnu bitku , jer su u veomamnogo sluajeva bili okruženi odraslima koji su u potpunosti robovali

svome telu , dok im je pred oima lebdelo samo zadovoljenje njihovih sopstvenih telesnih želja i udobnost . Usled toga su mladi ljudi lako postajali robovi seksualnos , ne shvatajui da sreu u tome uzalud traže . Pomoglo bi jedino kada bi svojim roenjem , u svome domu , mogli udahnuti snagu vere koja unosi život . Ako , meutim , naraštaj koji odrasta vidi da je svako stremljenje odraslih usmereno ka sticanju zemaljskih

dobara , tula , položaja i moi i to ne u svrhu služenja zajednici , ve radi poszanja sopstvenog sebinog cilja , kako se od



njega može oekivati da u životu teži višim ciljevima ? Goethe kaže : " Mogla bi se raati vaspitana deca kada bi roditelji bili odgojeni . " Naraštaj materijalistikog doba nije znao , a pre svega nije verovao da život može imati viši smisao . " Od kakve

je koristi to ŠTAznam da je Hrist razapet pre 2000 godina ? Želim da živim " , odgovarao je onima koji su pokušavali govoriti o Hristu , jer nije znao da je život Hristos i da onaj ko želi da živi mora ponajprije potražiti Hrista , ali ne onog koji je razapet pre 2000 godina , ve onog koji je vaskrsao , koji živi danas i živjet e vjeno , koji je jedini spas . Ljudi , koji govore kako smo ranije naveli - da je Hrist razapet pre 2000 godina - u sebi ga razapinju

i danas .

U svim evropskim zemljama postoje udruženja mladih koja se bave korisnim poslom , postoje dobre škole , vaspitneustanove , izvidaštvo , skautske i sline organizacije kako bi se naraštaji , koji odrastaju odgajali u prijateljskom duhu , te jaao njihov moral , a služei ljubavi prema bližnjem postali stubovi nacije . Meutim , mladi ljudi , koji potiu iz materijalistikih porodice , im prerastu svoja udruženja postepeno odbacujureligioznost u kojoj su odgajani , te poprimaju udno shvatanje da je vera i religija nešto ega se treba stideti . Oni , koji još veruju , nastoje da to sakriju . Cesto ozbiljni muškarci imaju obiaj izjaviti

: " To ne pripada ovamo " kao da je vera nedostojna ozbiljnog oveka . Zaista , zašto ? Kako se vera može odvojiti od života ? Kako to , " to ne pripada ovamo " kada je vera izvor života ! Greška nastaje u trenutku kada život sklizne s osnove , kada izgubi veru . Na Istoku je psihika katastrofa , nervni slom nešto nepoznato , iako i ondašnje ljude snalazi nesrea , poplave

, glad i epidemije u velikim razmerama . Dovoljno razloga da



živci otkažu ! ovek tamo , meutim , podnosi udarce sudbine s dubokom verom . BOG je stvarnost i on blagosljivlja one koji u NJEGA veruju . Uliva im duševnu snagu i mir . Onde gde su slomovi živaca na dnevnom redu , veza je sa Bogom oslabila .

I najsnažnije e drvo propas , ako mu se sasee koren . A ovekov je koren vera pomou koje crpi snagu iz Boga . Ljudi materijalistikog doba nisu razmišljali kako da razviju dušu i postignu psihiko ispunjenje . Sva je njihova težnja bila usmerena na scanje bogatstava . Zato su mladi ljudi , gradei svoju budunost , bogaenje smatrali najvažnijom životnom svrhom . Pri izboru poziva odluujua je bila " dobra zarada " .

Da nisu imali samo to pred oima , u Evropi bi bilo mnogo više srenih ljudi ! Materijalistiko je doba samo sebe satrlo , jer je

psihiko slabljenje , koje je izazvalo , poticalo oveka na dalji napredak . Životvorna ideja novoga doba , kolektivno izgraena zajednica , uvukla se i ostvarila neprimetno . Stranac , koji putuje svetom Zapada , uoit e neobinu injenicu da je svako životno ureenje novog vremena , ustvari , izgraeno na zakonu ljubavi prema bližnjem , ali da ovek toga nije svestan . Ne primeuje da je ceo evropski život zasnovan na zajedništvu , da je tu ve sve zajedniko samo što bi to zajedništvo valjalo ostvarivati iz ljubavi , a ne silom . U tome je njegov nedostatak . Evropski je put izbavljenja put kolektivizma . Mi , istonjaci , m više to primeujemo jer smo odrasli u svetu koji je sasvim drugaije ureen . U Evropi je sve kolekvno . Deca se ve u školi odgajaju u

zajednici . etrdeset do pedeset studenata zajedno u jednom razredu , a svi razredi škole ine celinu koja esto obuhvata 500-800 studenata . Od malih se nogu ue prijateljskimodnosima , jednakosti i tome da su sastavni delovi velike celine . Nastava je kolektivna i na visokim uilištima . Odredeni gradovi sa više hiljada studenata studentski su centri u kojima sveuilištarci

prisutstvuju zajednikoj nastavi . Na Istoku je hiljadama godina bio obiaj da veliki naunik



ili nastavnik skupi oko sebe nekolicinu izabranih studenata , da se pozabavi svakim od njih ponaosob , te ih uputi u znanstevno tajne . Postojale su grane nauke u kojima je otac svoje znanje prenosio iskljuivo na sina , a na druge samo u najreim

sluajevima . U Evropi su kue sa stanovima za iznajmljivanje zajednike stambene zgrade . Postoje i blokovi kua u kojima se broj stanara penje iznad drugih , jedni drugima medu i takodoživljavaju meusobnu pripadnost . Ako stanara snae nevolja , susedi mu priskau i pomažu gdje god to mogu ili bi barem

tako trebalo biti ! Na Istoku ljudi su hiljadama godina stanovali sami , siromak u maloj kolibi , bogataš u raskošnom dvorcu , ali odvojeni jedni od drugih . Na Zapadu su i zabave zajednike . Velika se društva sastaju . Muškarci , žene i mladi ljudi zajedno se zabavljaju , igraju karata , jedu , piju , plešu , odaju se zajednikomzadovoljstvu . Na Istoku su zajednike zabave nešto nepoznato . Goste doekuje muškarac , dok se žena i erke povlae u svoje odaje . Muškarac Istoka ak i prijateljima nerado pokazuje ženske lanove svoje porodice . Na Zapadu su se razvile industrijske grane koje iziskuju kolektivni rad . U ogromnim fabrikama i fabrikim postrojenjima rade na hiljade ljudi , te proizvodi prolaze mnoge ruke dok ne napuste fabriku .

Na Pariskoj izložbi video sam izvanredne primerke sagova evropske proizvodnje . Raspitao sam se o nainu njihove izrade . Objasnili su mi da jedan striže ovce , drugi pere vunu , trei prede vunu , a etvrti boji predivo . U stolarskim se radionicama izrauju razboji , posebni umetnici daju nacrt uzorka , tenaposletku neko drugi tka . Da bi se proizveo 1 sag potrebno

je na stotine ljudskih ruku . Na Istoku , na padini brda ovar striže svoje stado , ispreda



vunu u predivo , boji ga bojom koju je sam skuvao , od bambusa pravi okvir , zateže predivo , te poinje da tkaju bez uzorka , onako kako osea dok razmišlja za koju boju i oblik da seopredijeli .

Svaka šara otkriva njegovu dušu , ona je odraz delovanja unutrašnjih zakona , te nastaje kao oblik snežnog kristala ili boja cveta . Kada je sag gotov , seda na njega i pognuvši se , Stvoritelju posveuje molitvu zahvalnos . Život je na Zapadu izgraen prema biblijskom uenju : " Jer , kao u jednom telu ŠTAimamo mnoge udove , a svi udovi nemaju jednak posao , tako smo i mi koji smo mnogi , jedno telo

u Hristu , a pojedinano smo udovi jedan prema drugom " ( Rim 12,4,5 ) . Divan je to doživljaj ! Kako je divno kada shvatimo

da smo delovi velike celine , da pripadamo jedni drugima kao ŠTAruka i noga pripadaju 01:00 telu ! Kada u našem bližnjem ne vidimo stranca , ve deo naše sušna, kao ŠTAsmo i mi deo njega ! Kako je divno kada se doživi i spozna veliko bratstvo ! Kada shvatimo da smo svi putnici na putu ka istome cilju bez obzira koji su nam putevi razliiti i što jedan koraa u izmama , drugi u cipelama ili ak bos . Kako je divno kada pružamo ruke jedni drugima i pomažemo da život bude lepši , bolji i lakši ! Život je , izgraen na zajedništvu , kraljevstvo nebesko , ako je svako svestan tog jedinstva i ne teži potisnuti osobu drugoga , ve pojedincima nastoji pomoi da razviju svoje talente i da zajedništvo neguje s ljubavlju . Zajednica je ,

meutim , pakao ako ljudi u njoj žive prinudno i bez ljubavi . Namjesto da bude podsticaj , postaje prepreka napretku . Hrišanska se ljubav zasniva na božanskoj nesebinosti . Onaj ko se u sveopštem jedinstvu sjedinio sa božanskom suština, razvojem svoje samosves širie i svoju ljubav na svakoga i na sve . Ljubav prema bližnjem je osobina božanske NADSUŠTINE . Hristos Nazareanin tno je znao kako bi

uzaludno bilo da neukom mnoštvu govori o podsvesnom i nadsvesno



svetu ili o injenici nadsuštine , jer ga ono ne bi razumelo . Želeo je da pomogne celom oveanstvu , a ne samo onima koji su pojedinano krenuli uskom , mukotrpnom stazom ka osvajanju samosvesti . Za neuko mnoštvo ,

nesposobno uzdii se do viših duhovnih sfera , jedini se spas nalazi u ostvarenju zakona nadsuštine . Nije nužno da istinu shvati razumom , jer ako bude nastojalo doživeti ljubav prema bližnjem, s puno e dobre volje ve posi uzdizanje i širenje sves . Hristos je znao da veliko mnoštvo nije dovoljno zrelo da

bude upueno posredstvom znanja . Na taj na

in je upu

ivao samo svoje uenike . S njima je govorio otvoreno , ne služei se

simbolima . U Bibliji stoji : " Rekoše mu njegovi uenici : eto ,sada jasno govoriš i više se ne koristiš poreenjima . Sada znamo da sve znaš " ( Iv 16,29 ) . Kada se obraao neukim ljudima ,Hristos se uvek služio priama i nije im priopi avao sve , jer ga ne bi razumeli . " Još bih vam mnogo toga mogao rei , ali to sada ne biste podneli " ( Iv 16,21 ) . Sve dok ne dospemo do Boga , dok se ne sjedinimo s njima , sve dotle e VERA biti jedina veza izmeu nas i njega . Ali , kada postignemo cilj , ta nam veza više nee bi potrebna . Vera e se u tom trenutku pretvori u ZNANJE ! Ponekad je i na Zapadu poneka zrela duša pomou vere

došla do znanja . I onde su živeli , a žive i danas veliki sveci i mistici . U svojoj su svetoj ekstazi doživeli NADSUŠTINU upravo kao i jogiji Istoka u stanju zvanom samadhi . U vrlo se retkim sluajevima dogaalo da nakon njih i neki od studenata dosgnu taj stepen . Tako se smru sveca , koji je živeo u božanskoj samosvesti , prekidao lanac besprekornog sleda posveenos . Nije ko imao nastaviti rad Ivana Krstitelja ,

svete Tereze karmelianke , sv . Franciska Asiškog , sveteHildegard



i drugih , kao ni usmeno prenošenje znanja mistika , krstaša s ružom . Evropa je bila mlada i bilo je malo zrelih duša . Put Evrope , put zajedništva odredila je sudbina . Kad god se nekolicina nesebinih ljudi sakupila da ostvari neku od

uzvišenih ideja , uvek je nastajalo nešto veliko , lepo i trajno . Takav je ujedinjeni trud uvek bio krunisan uspesima iblagoslovom . Blagoslov je poivao na zajednikom radu sve dok se nije skretalo sa puta nesebinosti i zajedništva . Onogatrenutka , meutim , kada bi u prvi plan istupali lini ciljevi i

težnje , neminovno je dolazilo do propasti i uništenja . Hristovo je uenje uhvatilo koren u Evropi . Ovde su uzvišenim Hristovim idejama bile , iako podsvesno , prožete isprva one ljudske duše koje su u svakidašnjem životu bile neprekidno akvne . Gradei višekatnicu , graditelj prvestambene zgrade zasigurno nije imao na umu zakon ljubavi prema bližnjem . Jednostavno je želeo da bolje iskoristi prostor zbog prenaseljenosti . Bilo je sudbinski predodreeno da se razviju takve životne okolnos koje e hrišanski Zapad prinuditi na život zasnovan na zajedništvu . " Okolnosti " su esto oblici objave iza kojih stoji Božija volja . Božanski zakon deluje skriven duboko u srcima , te iako je vrlo esto maskiran drugim razlozima , naposletku se ipak ostvari . Celo je životno ureenje Evrope kolektivno . Njen je put

ostvarenje ljubavi prema bližnjem u zajednici .

PUT ZAPADA JE ZAJEDNIKI PUT !



ETVRTO POGLAVLJE

SUSRET DVA PUTA

" Jer , kao što je telo bez duha mrtvo , tako je i duh bez tela nemoan . " Put Istoka je individualni put . Put Zapada je zajedniki put . Koji od njih je pravi , koji bolji ? ovek je u sebi pojedinac , ali je istovremeno deo celine . Koji put , dakle , valja slediti ?

OBA !

Kao pojedinac ovek koraa putem duše , individualnim putem , dok kao pripadnik oveanstva treba ii zajednikim putem . Jedan bez drugoga ne predstavljaju rešenje . Ta se dva puta moraju sresti i prožeti , jer nijedan nije potpun bez drugoga . Svaki je od njih dopuna , ispunjenje drugoga . Zajedniki put potiskuje osobu i prazan je , ako se unutrašnji put ne pobrine za sadržaj , dok se rezultati individualnog puta mogu izjasniti samo na zajednikom putu ! oveanstvo je veliko telo , telo logosa , a telo je sastavljeno od stanica . Ako te stanice , svaka ponaosob , nemaju prikladne uslove za život , poet e propada , as njima i celo telo . Svaka pojedinana elija mora žive i bi zdrava kako bi bila koristan deo velike celine . Stanici je , da bi živela i bila

zdrava , potrebna saradnja velike celine . Veza izmeu jedinke i velike celine tako je snažna da su jedna od druge neodvojive . Kako bi , npr , stanica jetre u ljudskom telu mogla biti zdrava , snažna i sposobna da živi ako ostali delovi celine ne bi brinuli o odgovarajuoj ishrani te stanice . Zdravlje svake elije jetre zavisi o dobroj saradnji mozga , plua , želuca , creva i svih ostalih organa , dok njihova funkcija zavisi o radu elija jetre .

Kako bi velika celina mogla snabdeva elije tela potrebnom hranom , ako pojedine stanice ne bi savesno obavljale



svoj posao ? Važno je i da svaka elija obavlja onaj posao za koji je zadužena . Telo ne može zahtevati da stanica jetre obavlja posao zadužen za bubrežne elije , jer nije za to stvorena 1 ako se na to prisili , obolee kako stanica jetre , tako i bubreg

i celo telo . U opštem je interesu da svako obavlja posao koji mu odgovara . oveanstvo može posta sreno samo ako se svakom pojedinom lanu ljudskog društva omogui da razvije svoje line vrednosti i obavlja onaj posao za koji je roen ! Ako se pojedinci uzmognu razvijati u pravcu koji im odgovara , u svojem e poslu posi znatno viši stepen nego što bi to

mogli uiniti , prisiljeni da obavljaju posao koji im ne leži . Ponajprije , stvarae s radošu i njihovo e delo bi

savršenije i korisnije za zajednicu . Blagostanje je tela u interesu stanice , a blagostanje stanice u interesu tela ! Ako shvatimo naše telo , shvatili smo ponovno roenje ,reinkarnaciju . elije našeg tela živee odreeno vreme , te e nakon toga odumrije , dok e na njihovo mesto doi druge koje e nakon izvesnog vremena svoje mesto ustupi novim stanicama . Integritet i život tela kontinuirani su , neprekidni sve dok u telu prebiva ovekova SUŠTINA . U telu odraslog oveka nijedna elija nije onakva kakva je bila u denjstvu . Samo je SUŠTINA ista . SUŠTINA nadahnjuje telo ili stanice tela životom . U trenutku kada se stanica odvoji od tela , koje SUŠTINA ispunja životom , propada . Život , koji je ispunjavao

stanicu , mem , ne umire , ve nadahnjuje neku drugustanicu . Pojedinci su stanice oveanstva , a oveanstvo je telo logosa koji je Hristos . Ljudi su , dakle , stanice Hristovog tela . Prema hrišanskom nainu izražavanja , Hristos je univerzalna SUŠTINA koja ljude nadahnjuje životom . U smrti se naše telo odvaja od velike celine , ali život koji je ispunjavao osobu kao

naše " Ja " nastavlja da traje u NADSUŠTINI . ovek koji svoju svest poistoveti sa telom , nakon smrti tela dospeva u stanje



nalik snu . Apostol Pavle kaže : " Odau vam tajnu : neemo svi zaspa , ali emo se svi preobrazi " ( l.Kor 15,51 ) . Onaj ko svoju svesnost doživi u NADSUŠTINI i nakon smrti materijalnog tela bie svestan svojeg daljnjeg postojanja . Zadržau

e svest o sebi . Uspavana e se samosvest probudi tek onda kada se zaodjene novim telom , reinkarnira , ponovo rodi . Hristos kaže : " Ko veruje u mene , živee i kada umre " ( Jn. 11,25 ) . Hristos je naša besmrtna SUŠTINA , ma kako ga zvali . ovek je karika koja spaja duhovni i tvarni svet . Njegov duhovni put znai da mora prevaliti put samosvesti do kRADŽA . To je joga . Kao pripadnik tvarnog sveta , meutim , mora se

usavršavati i svoje sposobnosti staviti u službu ljubavi prema bližnjem , jer se viša SUŠTINA putem materije oituje kao ljubav prema bližnjem . Naše unutrašnje jedinstvo , mi u nama oseamo kao univerzalnu ljubav . Istok i Zapad hiljadama su godina živeli vrlo udaljeni i odvojeni jedan od drugog , te je svaki od njih nesmetano mogao ii sopstvenim putem . Razvoj je uticao na to da se udaljenosti na zemlji smanje , dok je istorija dovela u dodir ta dva sveta . Kako je velika mudrost Stvoritelja ! Duhovni je susret dva svijeta svakako bio nužnost , ali sa takvim ciljem ne bi isplovio nijedan jedini brod kako bi savladao široki okean . Ljudi Zapada nisu preplavili Istok zbog njegovog duhovnog , ve zbog njegovog zemaljskog blaga i nijedan od ta dva sveta nije slutio da e se ovekova pohlepa za zemaljskim dobrima u ruci Svemonog pretvori u neizmerno duhovno blago .

Trgovakim brodovima su u Indiju stizali misionari , naunici , pisci i umetnici ... Tako su dva svijeta došla u dodir . Hristos u Bibliji propoveda dva puta : Put suštinama : " JA sam put , istina i život " ( Iv 14,6 ) . Re je o unutrašnjem , individulanom putu , jogi , putu Istoka . I put ljubavi prema bližnjem : " Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe " ( Mt 5,43 ) . To je spoljni , zajedniki put , put Zapada . Naš e život samo onda bi potpun ,

ako ispunimo oba Hristova uenja . Svaki je od puteva sadržan u onom drugom , ali tek nakon



što se pree do kraja . Jedan od njih ostvaruje jedinstvo idui spolja prema unutra , dok ga drugi ostvaruje idui iznutra prema vani . Sve dok ljudi ne postignu savršenstvo , prividno e postoja dva puta . Ako sledimo oba puta , savršenstvo

emo brže posi . Ljudi Zapada doneli su Istoku zajedniki put , a Evropi individualni put , istražen na Istoku : jogu . Dve su se vrste ljudi bojali jedni drugih . Svaka je od njih u onoj drugoj videla neprijatelja . Jedni su drugima nalikovali na uda . Suvišno je istraživati s koje je strane strah bio opravdan . Svrha je ove knjige da od svega istakne samo ono što je

vredno pratiti , što je pouno i što unapre

uje . prebacivanja su prepreka jedinstvu i ne valja se osvrtati za onime što je bilo ,

ve se okrenu onome što mora doi . Nastojmo to ostvariti što je mogue pre . Kada su ljudi Zapada zaplivali prema Istoku , ugledni su se Indijci potpuno izolovali od belog oveka , dok beli ljudi Indijce nisu smatrali sebi ravnima , ne zbog boje njihove kože koja je tamnija , ve zato što su dolazili u dodir samo sa ljudima iz nižih kasta , te stoga nisu imali pojma o visokom obrazovanju i nivou duhovnosti uglednih Indijaca . Razume se da se ljudi Zapada , koji su mislili na takav nain , nisu ni približili velikim Jogija ili uiteljima . Visoravan je Himalaja dobra zaštita od uljeza . Tako su fakire i prizivaca zmija , koji se mogu nai na uglu svake ulice , mešali s Jogija i tu pogrešnu sliku usadili u opštu zapadnu svest . Treba da proe mnogo vremena kako

bi se uvidjela zabluda . Prosean Evropljanin ni danas ne pravi ispravnu razliku izmeu fakira i Jogija . S vremenom je sve više ljudi dolazilo sa Zapada na Istok . Bilo je i prosveenih duša koje su , videvši udesno lepu , drevnu umetnost Indije shvatili da narod koji je stvorio tako snažna dela nikako ne može biti primitivan . I stali su se , ne iz radoznalos zbog egzoke , ve iz ozbiljnog zanimanja i

cijenei vrednos , približavati Indijcima . U takve su ljude Indijci stekli poverenje . Tako su obostrano shvatili da je i onaj



drugi isto tako Božje stvorenje kao i on sam , te se izmeupojedinca razvilo prisno prijateljstvo . Postepeno su se mišljenja i shvatanja izmenila u obostranu korist . Istok je put zapadnog

oveka , dakle , kolektivni put , upoznao isprva putem hrišanskog vaspitanja . Osvrnimo se na to kako je Indijareagovala na hrišanske ideje . U poetku je u velikoj meri štetilo , a i danas šteti ono što se tamo dogaa , to šta su misije razliitihvjeroispovijesti radile jedne protiv drugih . Svaka od njih izjavljivala

je da ona druga ide pogrešnim putem koji ne valja slediti , a pritom nisu krili svoja meusobna neprijateljstka oseanja . Indijac to nije mogao shvatiti . Obe su misije propovijedale ljubav i hrišanstvo , a istovremeno se pogrdno izražavale 01:00 o drugoj .Veliko je zlo bilo i to što su u Indiju došli prvo oni koji su od Istoka oekivali materijalnu dobit , pohlepni i sebini ljudi . Indijci su videli da zapadni ljudi , doduše , propovedaju hrišanstvo , ali da istovremeno žive u potpuno suprotnom duhu! Govore o ljubavi prema bližnjem , a potcenjuju Indijca , te ga žigoše kao pripadnika niže rase . Osuuju njihov kastinski sistem , a istovremeno uspostavljaju " kastu belih ljudi " ,postavljajui je na najviše mesto i dok sve to rade govore : " Ko sam

sebe uzdiže , bie ponižen ... " ( Mt 23,12 ) ! Indijcima je sve to izgledalo besmisleno , te su se zbog toga zatvorili pred hrišanstvom zapadnog oveka . Kada bi , meutim , došla poneka uistinu velika apostolska duša , koja je hrišansku veru ostvarivala iu vlastom životu , nesebinim bi radom pridobivali mnoge Indijce za lepotu hrišanske misli . Misionari su postepeno potiskivali meusobnu mržnju , osnivali

su škole , stvarali prilike za rad , pomagali Indijcima u nevolji i uili ih duhovnoj i telesnoj higijeni . Takav je rad za



Indijce bio uverljiv , te su brzo scali poverenje u hrišanske misionare . Pripadnike viših kasta i danas je teško pridobiti . Kao što je u prii o oveku koji je izišao da seje " poneko zrno palo i na

dobru zemlju " i donelo stostruki plod , tako ne smemozaboraviti da se seme , preneseno iz druge zemlje i onda kada uhvati koren i izraste u biljku , menja i prilagoava svojoj okolini . Okolnosti su prinudile pripadnike viših kasta da svojoj deci pruže engleski odgoj . Kada su ta deca odrasla , svojoj deci više nisu iz prinude pružala engleski odgoj , ve na osnovi mudrog

predvi

anja . Shvatili su da zapadni kolektivni vaspitni sistem sadrži velike vrednosti . Dete doživljava pripadnost zajednici , osea da je stanica velike celine , te svoje line želje spontano i bez napora podreuje interesima zajednice . Upoznaje iste radosti zajednikog života . Svako dete intenzivno želi podeli svoja oseanja sa onima koje voli . steknemo li poverenje malog deteta , ono e potr da nam donese svoju igraku , kako bi svoju radost podelilo sa nama . Ima li vee radosti za dete i odraslog oveka od društvene igre ? Smeh postaje radosniji , ako se više njih zajedno sme , bol je lakši kada se podijeli sa drugima . U dubini ljudske duše obitava NADSUŠTINA , ije postojanje nagonski otkrivamo u želji za zajednikim životom . Kolektivni sistem školovanja u dece razvija oseaj zajedništva na gotovo savršen nain . Kako snažna može biti povezanost deaka u razredu ! najplemenitija

oseanja prema prijateljima u igri i uenju nastaju tokom godina , provedenih zajedno u školi i na studijama . istraživaima duše poznato je koliko se vrsta duševnih oboljenja može razviti kod usamljenog deteta . To je ujedno i dokaz da je oveku mesto u zajednici . Ako se iz nje izdvoji , otpase njegova životna energija i on e se razboleti . Najbrže seozdravljenje

u pravilu postiže smeštanjem tako obolelog deteta u dobar Institut za kolektivni odgoj .



U Indiji problem jednog deteta gotovo i ne postoji , jer je Indijac duboko religiozan i tako prožet verom da ne izbegava raanje dece . Za Indijku je dete svetinja i nikada joj ne bi palo na pamet da nešto preduzme protiv plodnosti , možda zato da

sauva vitki stas , tim pre što izgled u Indiji ne igra ulogu u ljubavi . Indijka se ne mora boja da e izgubi ljubav svoga supruga , ako se njen devojaki stas zbog raanja promeni . Indijske porodice naješe imaju petoro ili šestoro dece . " Jedno dete " je takva rekost da takav patološki sluaj usamljenog deteta gotovo i ne postoji . Porodina je zajednica nešto drugo . Ona poiva na krvnim vezama i po tome se razlikuje od zajednice

u školi koja se u školi ostvaruje zajednikom pripadnoš

u . U Indiji , gde engleske škole pohaaju deca razliitih rasa , to

je od posebne važnosti . Izviaštvo je u Indiji bilo pod upravom izvanrednom , te su pripadnici kluba zaista živeli u savršenoj jednakosti ,meusobnom poštovanju i bratstvu . Iz sopstvenog iskustva poznato mi je koliko je dubok utisak na Indijce ostavljao prijateljski duh koji je u tom klubu vladao . Imao sam 10 godina kada sam u jednom velikom vrtu primetio deake razliite starosti kako se igraju i rade u veim i manjim grupama . Nisam im se usuivao otvoreno približiti , te sam se tako prikrao kroz žbunje i odande ih posmatrao . Danima sam nakon završetka školske nastave boravio u svojem skrovištu , divei se i uživajui u igri deaka , te tako nisam primetio oveka koji se iznenada kraj

mene stvorio i uhvatio me za ruku . Smrtno sam se preplašio i stao jadikovati : " Pustite me , pustite me , ništa nisam uinio , nemojte mi ništa uini , nikada više neu doi , samo me puste . " ovek je bio Englez i imao je dobroudno lice :gospodin Oaklei , upravnik kluba izvia . Nastojao me umiriti , govorei : " Ništa neu uini . Volim te . Poi sa mnom , ne

boj se ! " Sve je bilo uzalud . Nisam mu vjerovao , jer samozbiljno



bio zabrinut da e me preda policiji koja je bila smeštena u susednoj zgradi , te sam se , skupivši svu svoju snagu , otrgnuo od njega i pojurio kao gonjeni jelen kuci . Izvidaštvo me je , meutim , privlailo maginom snagom . Bezbroj sam puta vidio

svoje školske drugove kako odlaze na sastanak u klub i uvek sam im se divio sa bolnom zavišu . Nekoliko dana kasnije , kada više nisam mogao izdržati , opet sam sedeo u grmlju i sa ežnjom u srcu posmatrao mladie . Uzaludan je bio sav moj oprez . Gospodin Oaklei iznenada se našao pokraj mene , vrsto me držei za ruke . Nisam mogao da pobegnu . Iznova sam stao jadikovati

da me pusti . Tada mi je rekao , a izraz mu je bio tužan : " Ne idi , to bi me povredilo . Volim te . Ako odeš , bit u tužan . Radije udi . Sve u pokaza . " Bio sam zaista iznenaen ... Hoe li ga stvarno povredi ako odem ? Kako je to mogue ? Englezi nas preziru . Kako bi ovog otmenog gospodina mogao povrediti moj odlazak ... ? Djelomice zbog enja , a delimino i radoznalosti podnosio sam da mi rukom obgrli ramena i uvede me u prekrasan bungalov do stola za aj . Još uvek sam se bojao . Govorio mi je ljubazno , zamolio me da sjednem za stol i ponudio ajem . Bio sam , meutim , vrlo uzdržan . Strahovao sam i nadalje da se na kraju ipak ne dogodi nešto strašno i ni za šta na svetu ne bih dotakao aj . Gospodin Oaklei me pokušao ohrabriti . Videvši moju sumnjiavost , ree : " Popij samo svoj aj . Ja sam svoj ve popio . Dok ti budeš pio , ja u dovrši sliku . " I zaista je seo za slikarski stalak , te radio

na zapoetoj slici kao da me nije ni bilo . Kada sam video da se ne dešava ništa što bi moglo postati opasno , poeo sam pijucka aj i budui da mi je zaista godio , popio sam ga . Tada mi se gospodin Oaklei iznova obratio i upitao da li možda rado crtam ? Odgovorio sam : " Da " . Potom mi je pokazao svoje slike, te upitao da li možda rado pevam? Rekao sam : " Vrlo rado " . I

naposletku me upitao : " Reci mi , sine , skupljaš li marke ? " To me iznova uplašilo . Zašto me nazvao svojim sinom ? Ja sam sin







tkanju tepiha postaju sve rei . To je veliki gubitak ! S vremenom e orijentalni sag potpuno nesta . Ostat e samo nekoliko primeraka , izloženih u muzeju kao nekolicina delastaroegipatske

umetnosti . Umetnost , meutim , ne umire , ona samo poprima novi oblik . I umetnost orijentalaca nai e novu mogunost da se iznova iskaže . Preporoeni e narod nai mogunos da se izrazi na nov nain i tako stvori novu umetnost . Susret sa Zapadom spreio je Indiju da ostane u okvirima svojih prastarih predanja koja su višestruko prešla u dogmu .

Zapad je probudio Indiju . Vi

en izbliza , taj razvoj otkriva mnoge bolne take . One e , mem , nesta , te e osta

samo ono što je dobro . Ostae nova , snažna , samosvesna Indija. Za to je potrebno vreme , jer se 400.000.000 ljudi ne može jednim potezom ruke preobraziti i odgojiti da misli na nov nain . Proces je poeo i više se ne može zaustaviti . U minulim vremenima je Indija ostvarivala individualni put , put više suštinama : JOGU . Tim se putem išlo , spoznavali , razvijalo do savršenstva . Taj se put živi i prenosi na budue naraštaje . Sada valja ostvariti zajedniki put na kojem je ljubav prema bližnjem jedina mogunost . Sve svoje probleme Indija može rešiti samo u tom duhu . Jedini je put izlaska iz kastinskog sistema , koji guši ovu zemlju , put ljubavi prema bližnjem . U Indiji živi 60 miliona parija

u beznadežnoj bedi i to se užasno breme niime ne možeukloniti , izuzev ostvarivanjem bratstva , zasnovanog na pravoj ljubavi prema bližnjem . Jer , nesreni ljudi , koji žive u neznanju , ne mogu razumeti i ostvariti put joge . Kastinski sistem 1 je od najveih prepreka zdravom razvoju . U drevnim vremenima je

to bio lep i mudar zakon . Danas je prevazien , beživotan , leži na zemlji poput ukoenog leša , te spreava da se iz



svežeg vazduha oluje novog vremena koja proišava crpe mlade,okrepljujue snage . Pojam hrišanstva prvobitno je bio neodvojiv od Zapada .

Iako hrišanstvo vodi poreklo sa Istoka , jer je poteklo iz Jerusalima , ovek Zapada u periodu 2000 godina prilagodio ga je sebi . On Indiji nije doneo hrišanstvo , ve " hrišanstvo Zapada " . To Indijac ne može prihvatiti . Indijac ne može prestati bi istonjak . Iako želimo ii ism putem , kojim koraa i ovek Zapada , tragom Hristovih stopa , njime ipak možemo ii samo sopstvenim nogama , a ne u cipelama zapadnog oveka

. Hrista i njegovo uenje možemo prihvatiti samo odvojeno od civilizacije Zapada . Indija osea pripadnost Orijentu i ne može dopustiti da joj se nametnu gledišta nekog drugog sveta , tim pre ŠTAtaj drugi svet ni sam ne može ostvariti uzvišene ideje koje propoveda ! Indija nije sklona " hrišanstvu Zapada " , ali Hrista prihvata . Indija je na putu da za sebe ostvari " istono hrišanstvo " ! Svami Vivekananda , koji u svojim predavanjima i spisima uvek navodi Hristovo uenje i poziva na njegovo ostvarenje , te Gandi i svi oni iznimni ljudi koji su svoj život iskoristili kako bi Indiju upoznali s Hristom , sasvim su ispravno shvatili šta se tamo dogada . Ponavlja se najvei biblijski dogadaj : Roenje Hristovo , a Indija je na najboljem putu da ga ostvari . Jedan od najboljih zapadnih tumaa Hristove misli je

ameriki pastor dr E. Stanlei Jones . Prisustvovao sam njegovim propovedima , ali mnogo toga što sam na sastancima u Indiji vidio i saznao , istinski sam shvatio tek nakon upoznavanja sveta Zapada . O svojim isustva , steenim u Indiji , dr Džons izvještava u potresno lepoj knjizi : " Hristos na putevima Indije " . Želim naves ponešto iz te knjige , jer e malo ko umjeti ljepše i bolje od dr Džonsa ispriati kako su Indijci

prihvatili Hrista u Indiji . " Da Istok na taj nain sudi o Zapadu u Hristovoj osobi , jasno



proizilazi iz redova 1 bengalskog pesnika koje je napisao prilikom Božia , te potom poslao jednom od mojih prijatelja , C.F.Andrevsu :

" Hriste , veliki , na blaženi dan Tvojeg roenja klanjamo Ti se mi koji nismo hrišani . Mi , koji nismo hrišani , volimo Te i molimoTi se jer te Tvoja krv vezuje za Aziju . Mi , slabi ljudi jedne velikezemlje , razapeti smo na krst robovanja . Nijemo dižemo naš pogledprema

Tebi , puni bola i rana kad god se stradanja ponove . Strani jegospodar trnov vijence nad nama , a naš sopstveni kastinski sistempostelja , pobodena klinovima na kojoj ležimo . Svet je zapanjen glau Evrope za novim oblastima . U mamovim rukama bjesni imperijalizam njenim neveselim domovima i orgijaju 3 udovišta : rat , vlastoljublje i gramzivost . Nema u Evropi mesta za Tebe . Napusti je , Gospode i Hriste idoi k nama ! Izaberi Aziju za svoj dom , zemlju Bude , Kabira i nanksa. Pogled na Tebe rastereuje naše bolom ispunjeno srce . O , veliki Uitelju ljubavi , sii u naše srce i poui nas da osetimo nevoljedrugih ,

kako bismo sveobuhvatnom ljubavlju mogli služiti prokuzen i parijama . " ( ... ) " Ovaj pjesnikov apel ništa ne gubi od potresne snage njegove osude , iako bimo voleli da nije rekao da Hristos napusti Zapad .Radije je valjalo da moli kako bi Hrist dublje prodro u život Zapada .Doi ,

Hriste , udalji se odande ? Ne , Hriste , ne udaljavaj se odande !Jer je i



srce ljudi ispunjeno bolom , te ako je Istok razapet na krstrobovanja , Zapad je razapet na krst materijalizma . Potreban si i jednima i drugima ! "

U drugom delu knjige Jones kaže :

" Isus je došao kako bi sam bio život i ako ljudi dovoljno duboko prodru u život , sreše se sa Isusom koji je sam život . On nijedošao kako bi postojeim isnama pridružio još nekolicinu , kako to

neki površno misle , ve da sam bude isna . Ako dovoljno dalekodospemo s isnom , ona e nas uze za ruku i vodi sve dok ne ugledamo Onoga koji je istina sama . Dekan Inge , nastavnik , Hindus upravu je kada kaže : " Isus nije došao kako bi doneo religiju , ve kako bisam bio religija . " I ako religiju ozbiljno shvatimo , moramo postationakvi kakav je bio On ili nismo istinski pobožni . "

Duša je Indije duboko dirnuta Hristom . Sklona ga je slediti , ali ne one koji u Hristovo ime seju mržnju ! Kada Indijac prihvati neku ideju , on je živi . U Indiji , gde tako mnogo ljudi

vežba šutnju , pomaže samo jezik potkrepljen injenicama . Dr Jones je ispripovjedao dogadaj koji to može ilustrovati :

" Veliko pitanje koje Indija bez rei neprestance ponavlja , nije koliko si usrdan , ve misliš li na Hristov nain ? Toga sam postaosvestan jednoga dana kada su me posetila dva mlada , jednostavno

odevena , bosonoga Hinda kako bi porazgovarali sa mnom . Tog sam dana



obavio mnogo razgovora , ali mi nijedan nije doneo toliko radostikao onaj sat koji sam proveo sa spomenuta dva mlada oveka . Bilisu

žustri , pametni i puni razumevanja . Narednog dana iznova su se pojavili kako bi mi saopštili ko su . Bili su sinovi dve najbogatije i najuglednije porodice u gradu . K meni su došli prerušeni usiromahe kako bi proverili da li iskreno mislim onako kako sam govorio prethodne noi , da Isus vidi samo ljude , bez obzira na rasu ,boju i

imetak . Hteli su da vide da liu tako postupi

i kada se pojave u sirotinjskoj odei . "

Indijca mogu uvjeriti samo injenice , nikada prazni govori . U južnoj Indiji je jedan Indijac pedagozima držao predavanje o pitanjima vaspitanja . Iznenada je prekinuo predavanje i rekao : " Vidim damedu vama ima mnogo hrišana . Iako ovo nije religiozno predavanje ,za trenutak emo ga ipak prekinu kako bih rekao da bi Indija ve sutra ležala pred vašim nogama kada bi hrišani živeli onako kako je topropovedao Hristos . "

Indijci nisu površni . Ako zakljue da je vredno posvetiti se

neemu , uinie to celom dušom . Kao što je u prethodnim poglavljima ve pomenuto , svakidašnji život u Indiji neodvojiv je od religije , jer Indijac svoju religiju živi . S tog gledišta on vidi i prihvata Hrista . ovek Zapada propoveda Hrista , dok Indijac duboko razmišlja o tome da li je mogue žive Hrista. Ima bezbroj Hinda koji nisu kršteni , ali koji su spoznali Hrista ,

koji GA sada ostvaruju , koji GA žive ! Jednog sam dana stupio u razgovor s roakom koji je bio vršnjak moga oca , a zahvaljujui



svojoj mudrosti i istom nainu života , bio je nadaleko poznati brahman . Razgovarali smo o Hristu . S obzirom na duboko strahopoštovanje kojim je o njemu govorio , pitao sam ga zašto se ne pokrsti . Posmatrao me s ljubavlju , bez rei , te

naposletku rekao : " Sine moj , Hrist ! Krishna ! Ime nije važno , ve injenica . Mi ga moramo spoznati i živeti u sebi . On zna da mu pripadam i to mi je dovoljno , bez obzira kako se zvao . " Svojim tadašnjim nezrelim nainom razmišljanja nisam ga sasvim shvatio . Sada ga razumem , posebno otkako sam upoznao mnoge hrišane koji o Hristu neprestano govore , ali ga ne poznaju , niti Hrist poznaje njih ...

Mahatma Gandi , jedan od najveih sinova Indije , zvani

no nije postao hrišanin , ali je njegov život bio njegov krst . Za sve

za što se borio , borio se Hristovim oružjem , nevidljivim oružjem isne i ljubavi . Najvei je njegov uitelj bio Hrist . Uvek je nosio Bibliju sa sobom , itao je svaki dan i iz nje pouavao . Dr Stenli Jones zamolio ga je za savet , na koji bi se nain hrišanstvo moglo udoma u Indiji . Nato je Gandi odgovorio : " Ponajprije bih predložio da svi hrišani ponu da žive onako kako je živeo Hristos . " Dr Jones o tome nadalje izvještava :

" Nije mi trebao ništa više rei . To je bilo sasvim dovoljno . znao sam da me njegovim oima posmatra 400,000,000 ljudi indijskog stanovništva , da mi se njegovim glasom obraaju milioni ljudiIstoka ,

meni , predstavniku Zapada , a posredstvom mene svetu Zapada reima koje glase : ' Doite nam u duhu vašeg uitelja , tada vam neemo moi da odoli ... ' Drugo , Gandi je rekao : ' Savetujemvam da religiju u delo provodite nenasilno i ne ponižavajui je . ' Taj jesavet podjednako vredan pažnje kao i prvi . Najvei tadašnji živi

nekršanin



uputio nam je apel da ne provodimo nasilje nad našom religijom. Gandijev je trei savet bio : ' Preporuio bih vam da naglasiteljubav

jer je ljubav srž i duša hrišanstva . ' Pod ljubavlju nijepodrazumevao oseanje , ve ljubav kao stvaralaku snagu . Gandi nam je predstavlja kao istinsku snagu u moralnom univerzumu . Želeo jeda se ona , kao snaga koja ujedinjuje , neguje u svrhu spasenjasveta u

okviru pojedinih grupa , rasa i naroda . Nisam se iznenadio kadasu u oima tog oveka , koji je u svojoj duši tako duboko doživljavaoljubav , zablistale suze , izmamljeno reima koje sam mu proitao iz 13. poglavlja prve poslanice Korinanima . Njegov je etvrti savetglasio : ' Savetovao bih da se nehrišanske religije i kulture istražuju s više uživljavanja kako bi se pronašlo ono što je u njima dobro , teovek postao sposoban da se ljudima približi sa više razumevanja . ' "

To je sasvim tano . Za svaku istinu , bez obzira gde je pronašli , moramo biti veoma zahvalni . Moramo znati da jesvaka

istina samo ispruženi prst koji ukazuje na Hrista koji je ISTINA . U svojem velikom delu o Indiji poznati indolog , dr Ervvin Baktai , iscrpno se bavi tim problemom i jasno sagledava celo pitanje . Poznaje i delatnost dr Džonsa , te izmeu ostalog kaže : " Dr Jones se nakon teške duševne borbe usudio nainiti presudan korak . Otvoreno je i hrabro priznao da je od Indije više nauio nego što je Indiju mogao pouiti . Nauio je

važnu isnu da je sušna hrišanstva jedino i samo KRIST . Sve je ostalo ljudski dodatak , gledišta , izmišljene sistematizacije



ije je postojanje samo uslovno opravdano u odreenim posebnim okolnostima . Indija ne može imati ništa zajedniko sa verskim ratovima Zapada , teološkim raspravama i uopšte sa karakterom njegovog hrišanstva i

lokalnim problemima koji su s time u vezi , ali utoliko više ima veze sa Hristom i jevaneljima . Ako je zapadni svet imao pravo da , prikladno postojeim razvojnim okolnosma , hrišanske religijske forme prilagodi vlastoj predodžbi , tada i Indija ima barem podjednako toliko prava da ostvari sopstveno hrišanstvo , utoliko pre što je duhovno tlo , kultivisano

hiljadugodišnje dubokim nadahnuem , traženjem Boga i neutoljivom gladi za istinom , mnogo pogodnije prihvatiti

evanelje i održa njegovu istou negoli je to bila nekadašnja delom helenistiko - rimska , dakle mnogobožakom kulturom prožeta , a delom varvarska Evropa ili negoli je to današnji Zapad koji u svojem materijalizmu i želji za moi skapava u haosu izmišljenih sistema . " injenica je da Istok nema veze sa verskim ratovima i teološkim raspravama Zapada . Zapad e ipak uvek osta

zaslužan jer se posredstvom njega Istok upoznao sa Hristom . To je u prvom redu zasluga onih velikih duhova koji su živeli u Hristu i žrtvovali svoj život kako bi , propovedajui Jevanelje , uzdigli gladne mase Indije . Veliko mnoštvo , naime , ne može doi do isne putem joge , individualnim putem . Njegova je

nivo svesti isuviše niska kako bi uopšte moglo razumeti o emu se radi . Hristos je rekao svojim uenicima : " Vama je dano da shvatite tajnu nebeskog carstva , njima , meutim , nije dano . " ( Mt 13,11 ) - Posredstvom puta ljubavi prema bližnjem i najbedniji parija može pronai izbavljenje . Ljubav , samilost , dobrota , razumevanje , sve je to ponad razuma . Njih mogu shva i dožive sva bia , od ljudi na najvišem duhovnom nivou

do slaboumnih jadnika . Univerzalna ljubav ima vatru i sjaj , ona osvetljava sve , i najmraniji um , a njena sveprožimajua



toplota nalazi put do ljudskog srca ! Ne postoji u tolikoj meri okamenjeno srce koje bi moglo odoleti vatri ljubavi . Spas je i preporod Indije u postizavanju svesnosti u Božanskoj nadsuštini , Hristu ! Njegova je krv reka koja tee

drevnom , poštovanja dostojnom Indijom , te je ispunja novim , okrepljujuim životom . Njegovo je telo hleb , poslat sa neba , koji hrani milione gladnih , dajui im snagu da zaponu novi život . " Evo , ja u sve obnovi . " ( Otkr. 21,5 ) , kaže Biblija , ami znamo da je to JA Logos , Nadsuština ili , kako je Biblija naziva , Hristos . Indija razume i prihvata Hrista , jer u njegovom uenju

prepoznaje istinuiji zakoni vladaju prirodom i koje Indija osea u sopstvenom biu . Bila je , meutim , primorana da

naue da mora sprovodi razliku izmeu " hrišanstva " i " hrišana " . ima mnogo toga što Indija ne prihvata od hrišana i što ne može prihvatiti , jer to protivrei zakonima istine koji su sadržani u svim stvarima i jer , ma koliko se to inilo udnim , protivrei istinskom uenju , duhu Hristovom koji zrai iz jevanelja . Svaka re Jevanelja odiše istinom . Istina je uhvatila dubok koren u srcima Indije . Na Indijca deluje zastrašujue kada misionari govore o Bogu željnom osvete koji , kao isuviše ljudsko bie , pred vida najteže kazne za ovekove grehe , dok Hristos u Bibliji svakom svojom re ju propoveda dobrotu , milosre i LJUBAV Božju i sam rekavši najveem grešniku samo : " Idi i ne greši više . " ( Iv 8,11 ) .

Biblija svedoi kako je otac s najveom ljubavlju i raširenih ruku opet prihvatio izgubljenog sina . Uprkos tome postoje ljudi koji propovedaju Boga koji se za sve sveti , koji grešnike teško kažnjava , ak venim prokletstvom . Indijac vrlo dobro zna da mora okajati svoje grehe , ali ne zato što bi se Bog radovao patnjama pokore svoje nesavršene dece , ve zato što je to prilika da se isprave greške , poinjene iz neznanja . Kako

misao o vjenom prokletstvu može biti u skladu sa Bogomljubavi



i praštanja ? Ako je jedan ljudski otac bio toliko dobar da oprosti neposlušnom sinu ne kaznivši ga , kako onda Bog , koji je DOBROTA SAMA , može konani greh kazniti beskonanom kaznom ? Ne ! Indijac ne može prihvatiti pojam

osvetoljubivog Boga , ali je spreman da kao uzor prihvati Hrista koji u svojem božanski lijepom uenju opominje : " Ljubite svoje neprijatelje " ( Mt 5,44 ) . To prihvata i trudi se voljeti , svoje srce ispuniti s dovoljno ljubavi kako bi mu u svakidašnjem životu uspelo da zaista oprosti svakom neprijatelju i tako postane jednak Hristu koji je tome pouavao . Kako bi se mogao pomiriti

s

me da Bog ne samo da ne voli svog neprijatelja , ve ga pored toga i kažnjava užasnim mukama i svom patnjom pakla .

Hristos ui da na nebu više radosti donosi jedan grešnik koji se pokajao negoli devedeset i devet pravednika . Indijac nalazi da je to prelijepo , uzvišeno i božanski . Kleknut e u prašinu pred onim koji je na krstu rekao : " Oe , oprosti im jer ne znaju šta ine " ( Lk 23,34 ) , ali e okrenu leda onima koji Boga želepredstaviti kao Boga koji se sveti i proklinje , a ne kao samilosnog Boga ljubavi . Indijac se osea bližim uenjima koja govore o Hristu svojstvenom samilosnom praštanju , negoli pojmu Boga koji ljudskim nainom mišljenja preti gnevom i patnjom . Istinska se , živa religija nikada ne može graditi na bojazni i strahu . U bezbroj sam sluajeva zapazio kako moji zemljaci krštenje ne prihvataju samo zato što bi se morali odrei ne

svoje vere , ve uverenos u reinkarnaciju . Istiem re

uvjerenost jer u Indiji postoji beskrajno mnogo ljudi koji se tano seaju svog prethodnog života i to dokazuju pouzdanimpodacima koji se mogu proveriti . Zato se tog uverenja ne mogu odrei . Kada bi to uradili , za njih bi to bila laž .

U oblas istraživanja duše i Zapad je ve ošao tako daleko da je kao jedino mogue objašnjenje razlih psihikih pojava





Bogu i ljubavi prema bližnjem . Suvišno je nabrajati dokaze o reinkarnaciji , jer nemam nameru uveravati nekoga u tanost te nauke . Potpuno je nevažno da li e u to neko verovati , jer je to stvar unutrašnjeg doživljaja . Ne može se ,

meutim , iskoreniti uverenje koje proistie iz unutrašnjeg doživljaja . U injenicama leži snaga koja pre ili kasnijenadvladava svako poricanje jer , kako je rekao Hristos , ne postoji tajna koja nee bi otkrivena . Na ovom mestu želim samo pokazati kakvo se mišljenje u Indiji oblikovalo u odnosu na pouke Zapada .

Karakteristino je da su prvi misionari , koji su dobro upoznali zemlju i religiju Indijaca , jasno spoznali kako religija

Indijaca sadrži one iste isne kao i hrišansko uenje . Indijci se ne mogu pridobi za hrišanstvo razaranjem indijske vere jerse ne može rei : " Ova isna ne važi u vašoj , ve samo u našoj religiji . " To se može posi samo daljim razvojem i dopunom te vere uenjem o ljubavi prema bližnjem . Prvi su misionari postavili temelj istonog hrišanstva , au tome su uspeli pre svega zahvaljujui injenici što su spoznali ovu unutrašnju istinu i prilagodili joj se . Franz von Ksaver i njegovi saradnici , npr , svojom su djelatnošu postigli uspeh samo u najnižim kastama . Viša kasta , Bramani , ostala je nepristupana i tek ju je kasnije u veinskom broju pridobio jezuitski otac Nobili iz Italije . Taj je genijalni ovek bio sposoban uživeti se u nain razmišljanja orijentalaca ,

te postigao da ga Bramani prihvate . Poverenje koje je stekao bilo je toliko da su ga masovno sledili i pokrštavali se . Bio je to ovek sjajnih sposobnosti kojem jezuitski red duguje zahvalnost za jedinstvo i svetsku mo . Nobili se u žutoj , lanenoj nošnji bramana , s turbanom na glavi iu sandalama pojavio u indijskom gradu Maduri , nastanivši se u otmenoj etvrti bramana . Nije jeo meso i pio pivo nije . Živeo je samo

od pirina , povra , mleka i sira . Za kuni je osoblje postavio ljude brahmanskog porekla , te se pridržavao propisa i obiaja



bramana u svakom pogledu . O sebi je rekao da je brahman italijanskog porekla , te da je u Indiji došao jer je uo da u njoj žive Bramani ije je znanje veliko i rado bi se s njima upoznao . Indijski Bramani , nakon što su se uverili u nain njegova

života , dopustili da im se približi i ljubazno su ga prihvatili . Bili su iznenaeni znanjem starog " bramana " . Nobili je savršeno vladao hindi i tamilskim jezikom , prema predanju , sa savršenim izgovorom , te je navodio najteže sanskritske tekstove iz Veda , Apastamba - sutre i Purana , kao i svih ostalih svetih spisa Indije . Poznavao je drevna pevanja , zvana " Raga " , te ih je rado pevao pred brojnim slušaocima , sam sebe pratei

na Sitaru . Svojim je obimnim znanjem izazivao sveopštedivljenje i radovao se poštovanju što su mu ukazivali . ak je i danas teško shvatljivo kako je Nobili u ono vreme kada se još nije raspolagalo tehnikim dosgnuima , još u Evropi uspeo stei ogromna znanja iz nauke Indijaca , dakle , i pre nego je tamo otputovao . Nobili je spoznao veliku slinost izmeu osnova hinduiske i hrišanske religije , te nije tvrdio da je hrišanska religija nešto sasvim drugo , potpuno razliito od indijske religije , ve je dopuna i ispunjenje . Brahmani su se uverili u istinu o kojoj je govorio Nobili , zakljuili su da je hrišansko uenje savršeno , te su masovno prihvatali krštenje . Muškarci iz visoke kaste bramana tada su prvi put prihvatili hrišanstvo . Kada je Nobili , meutim , otišao , prestala su i prekrštavanja . U isto vreme kada i Nobili radili su i drugi

jezuitskog oevi , medu kojima su bili mnogi koji su savršeno vladali hindi i tamilskim jezikom i gotovo napamet znali svete spise i legende Indije . U tim su se genijalnim sveštenicima prvi put sreli Istok i Zapad . Više njih postali su jogiji . Oni su bili prvi hrišanski jogiji Zapada . Da se misionarski rad pridržavao puta kojim je krenuo

hrišanstvo bi ve tada postalo vladajuom religijom Indije . Kasnije su , mem , došli misionari razlih hrišanskih



vjeroispovijes koji su , kako je ve pomenuto , u Indijcima poeli poticati mržnju ne samo prema njihovoj vlastitoj religiji , ve i prema ostalim hrišanskim veroispovesma . Indijac e ustuknu pred mržnjom u istoj onoj meri u kojoj ga

se može pridobiti kada mu se govori o ljubavi . To je razlog zbog kojeg je došlo do zastoja u širenju hrišanstva . Tek jetokom poslednjih pedeset godina došlo do novog zamaha otkako su brojni misionari , u duhu i prema metodama isusovaca iz 17. veka , namjesto mržnje stali propovedati ljubav . Njimapripadaju ,

medu ostalima , Fok , kalvinistiki sveštenik koji je , obdaren udesnom pronicljivošu umio pridobi poverenje

Indijaca , zatim kalvinistiki sveštenik Schvarz i dr Stanlei Jones sa Zapada i naposletku Sunder Sing , Indijac , hrišanin koji je okonao ogroman posao prekrštavanja . Sunder Sing potie iz ugledne porodice plemena Sika . kao nedorastao mladi postao je jogi - uenik . Jedne mu se noi ukazala prilika koja je zraila , nalik na Hrista . Otad je postao hrišanin i svoj je život posveo Hristu . Prosvijetljen , pešaio je kao prvi Hristovi uenici , sa štapom u ruci beskrajnimputevima Indije i svojim zemljacima propovjedao Jevanelje . I Sunder Sing bio je živo otelotvorenje susreta Istoka i Zapada . Bio je svetac , Jogija koji je znao da je krajnji cilj puta joge : Božanska SUŠTINA , SUŠTINA KRISTOVA . Uio je isni ,

ostvarujui svoju misiju u ljubavi prema bližnjem . Nije pripadao nijednoj veroispovesti , radio je samo za Hrista . Njegov je misionarski rad imao , ai danas ima , ogroman uspeh . Uinak njegova rada u Indiji bio je nesaglediv . Taj je veliki svetac bio Indijac , te ih je pouavao na njihovu jeziku , odgovarajuenjihovoj

psihikoj strukturi , te je sasvim razumljivo da je jevanelje ljubavi , izalagano na njegov nain , bilo prihvaeno . Više je puta



odlazio kao misionar na Tibet , uvek svestan da e tamo umreti smru muenika . Takva ga je sudbina potom i zadesila . Pripada najvjernijim Hristovim slugama . Bio je prvi hrišanski Jogija Istoka .

Zapad je Indiji doneo put zajedništva , put ljubavi prema bližnjem , HRISTA koji se ostvaruje kroz ljudsko jedinstvo , a dok je kao uzdarje od Indije primio individualni put , unutrašnji put duše , tajnu Hrista koji živi u ljudskom srcu : JOGU . Zapad se sa tajnama Istoka upoznao na dva naina , prvo na osnovi opisa , spisa i knjiga zapadnjaka koji su odlazili na Istok i tamo uili . Drugi nain uenja prenosili su ljudi Istoka koji su

dolazili na Zapad sa zadakom da tamošnji svet upoznaju sa istonom mudrošu . Koje to snage oveka Istoka podstiu da zapdne svetu otkrije i saopšti tajne ljudske duše ... ? Uitelji Istoka ne mere vreme samo kruženjem Zemlje oko Sunca , ve i konusnom putanjom zemljine osovine . Period u kojem Zemljina osovina prevali put do kraja naziva se kosmikom godinom , te odgovara broju od oko 25.920 zemaljskih godina . Ako taj broj podijelimo sa 12 dobit emo novu epohu , nova duhovna strujanja . Krajem svake epohe oveanstvo biva " utvrdi " . Sve se snage oslobaaju svoje zakonski uslovljene vezanosti , te tako nesputane mogu razviti pun uticaj na oveanstvo . Proverava se tako što se ljudi date epohe podvrgavaju teškim iskušenjima , kako bi se ustanovilo da li je njihova

sposobnost rasuivanja i odupiranja dovoljna za procenu snaga koje deluju na njih , kako bi znali koju od tih snaga valja prihvatiti , a koje se kloniti . Simboliki se kaže da se " nebo otvorilo " i da se " nebeskim merdevinama " od najniže do najviše stepenicepenju i silaze " aneli " kako bi se ljudi " izmerili " i kako bi se videlo

ko odgovara , a ko je " isuviše lak " ( Dan. 5,27 ) . Duh novog vremena briše Zemljom , odnosei sa sobom



staru epohu . Svjetovi se ruše i vlada velika patnja , sve kljua i sve vri . Oluja koja besni u dušama prazni se u ratnim pohodima , revolucijama i masovnim ubistvima . Svako biva prisiljen da pokaže svoje pravo , unutrašnje lice jer je vremenska

prekretnica neumoljiva , te primorava ljude da zbace svoje maske . Atmosfera je demonska , svako osea i trpi zloslutni topot konja užasnih jahaa Apokalipse . Osloboene snage , " zli duhovi " prebivaju na Zemlji kao krvoloci , mui ljude . Mem , zrelim dušama iz kojih zrai hrišanska ljubav one ne mogu ništa , jer se ljubav širi poput svetlosti plamena što zrai i rasteruje sjenke tame ! Te uzvišene duše ne gube svoju

veru i poverenje u Boga ni u najveim mukama . Spoljašnje nevolje ne mogu slomiti njihovu duševnu snagu . naoružane i

jake , odolevaju svim iskušenjima i napadima niskih snaga i utoliko se više otvaraju za prihvatanje onih viših . Neko e upita : " Iz kakve se nužnosti , simboliki reeno , oslobaaju zli duhovi kako bi na Zemlji razarali ? " Ne smemo zaboraviti da je izuzetno teško govoriti o planu uzroka , jer tamo vladaju zakoni koji se potpuno razlikuju od onih na zemaljskom planu . Nedostaju nam odgovarajui pojmovi ili oni u svojoj objektivnoj stvarnosti znae nešto sasvim drugo od onoga ŠTAmi pretpostavljamo . Tako se , npr , izraz " zao duh" može tumaiti na onoliko naina koliko je i ljudi . U stvarnosti ne postoji ništa ŠTAje " zlo " po sebi . Postoje , meutim , snage ije se izjašnjavanje posredstvom materije , vieno sa ljudskog

gledišta , doima kao zlo . Re je o džinovskim snagama ije je delovanje na zemaljskom planu brutalno , ali istovremeno i nužno , jer bez njega ne bi bilo razvoja i napretka . Navešu samo jedan vrlo jednostavan primer : godišnje veliko spremanje koje stvara užasan nered u domainstvu . Tada prestaje svaki red , ništa više nije na svome mestu , metla podiže prašinu koja se nakupila

iz svih uglova , oprašiva za tepihe stvara oblake prašine , vazduh postaje nepodnošljiv , svuda nas prati neprijatan miris benzina



i terpentina ... Spremaice su nalik " zlim duhovima " , puštenim u kuu ... Metla i oprašiva ovde su apokaliptini jahai od kojih miroljubiv ovek pokušava da pobegne . Veliko je spremanje za lanove domainstva itekakvo zlo ! Pa ipak ,

domaica ga obavlja u najboljoj nameri jer samo na taj nain onima koje voli može na duže vreme obezbediti ist , uredan i zdrav dom . Izraz " loš " samo sa sasvim ljudskog gledišta može se upotrebiti za snage koje na prelomu epoha haraju zemljom . Potrebne su upravo kao i metle pri velikom spremanju . I kao ŠTAspremaice ne rade prov domaice , ve zajedno sa njom ,

po njenom nalogu , tako i " zli duhovi " deluju prema naredbi božanskih snaga i u skladu sa njima . U tim su teškim vremenima akvni i " dobri duhovi " , radei svim snagama . Ispunjavaju duše prijemljiv za dobro , te ih privode Bogu . Nikada se ne rada tako mnogo velikih uitelja , proroka i svetaca kao u takvim prelomnim vremenima . inimo , meutim , veliku grešku kada od tih velikih duhova , uitelja Istoka , oekujemo da riješe ekonomska i politika pitanja i ljudeoslobode bede i rata . Ljudi e uvek dobi onakvog kakvog vodu zaslužuju . Ljudi su oni koji slede nekoga , oni sami biraju svoga vodu , ine ga velikim , daju mu mo . Ako radije slede nekoga ko nije upuen i uvek radije demagoga negoli upuenog oveka , kako poneki još mogu misliti da veliki uitelji Istoka moraju

izbaviti ljude bede i ratova koji se uvek iznova najavljuju ? ... Možda se oekuje da uitelji silom ili magijom primoraju ljude da ine ono što je ispravno ? Zašto BOG ne ini ništa protiv rata i svakog prokletstva koje ljudi izazivaju svojim neznanjem i sami sebi stvaraju nevolje ? Šta bi se u tom sluaju dogodilo sa ovekovom slobodnom voljom ? Veliki uitelji ne smeju povrediti ovekovo pravo na samoopredjeljenje niti se svojim velikim

duhovnim snagama uplitati u sudbinu oveanstva , upravo kao što se ni Bog ne meša u ljudske stvari . Uitelji ne



smeju initi ništa " namjesto " ljudi , jer bi im na taj nain oduzeli mogunost da su iskustva i njihovu odgovornost preuzeli na sebe . Kako bi ljudi nauili šta je ispravno , a šta neispravno , kako

bi im se otvorile oi da iz unutrašnjeg uverenja ine dobro , ako bi im to dobro , postignuto magijskim sredstvima , bilo gotovo servirano ? Bila bi to ista ona greška koju ine roditelji kada svojoj deci ispunjavaju domae zadatke . Dete se lišava mogunos da samo ui , ono ne se znanje i prvom e prilikomnjegovo neznanje u praknom životu doi do izražaja . Tada e mora da proe teške provere i dobrano se namu

kako bi nadoknadilo propušteno . Zašto , dakle , neki rešenje ljudskih , privrednih i polikih poteškoa oekuju od velikih uitelja Istoka ? Zašto oni koji to oekuju svoje probleme ne reše sami ? Ako ljudi ne žele da slede dobro i samo ih malo ima sluha za rei upuenih , uitelji nikada nee silom ili magijskim sredstvima pokušati da navede ljude da ine dobro jer bi to bili postupci crne magije . Mogu i smeju pokazati put koji vodi rešenju , ali ljudi moraju sami ii m putem i sami PRONAI rešenje u svakidašnjim ljudskim stvarima . Na pragu svakog doba nastavnik uvek samo iznova obznanjuje re . Širei rei , uitelji bude duše i upuuju ljude u najdublje tajne postojanja . U takvim se vremenima upueni oslobaaju obaveze utanja , te smeju govoriti ! Upravo sada živimo usred jednog takvogprelaznog

vremena u kojem uitelji Istoka šalju svoje uenike na sve strane sveta kako bi ona blaga , koja su se milenijumima gomilala za zrele duše , put ka srei , uine dostupnim cijelome svetu ! Hoe li ljudi ostvari taj put u svakidašnjem životu , zavisi o njima samima !Ramakrišna je bio jedan od najveih svetaca Indije . Živio je u 19. veku , a dolazili su mu ljudi iz celoga sveta . Bio je

jedan od onih velikih uitelja Indije koji su Hrista poznavali na osnovi unutrašnjeg doživljaja . Pune je dve godine posvetio



iskljuivo studijama evanelja i spoznavanju Hrista . znao je da Zemlja ide ususret epohi ispunjenja , dobu Riba iza kojeg sledi doba Vodolije . Znao je kakva e teška vremena zadesi Zemlju .

Izabrao je najpogodnijeg od svojih studenata , te ga je godinama spremao za veliki zadatak da ljudima Zapada pokaže najkrai put koji vodi Bogu : jogu . Svami Vivekananda je bio taj uenik koji je kao sveti ovek i sam živeo u Bogu . Njegove izuzetne sposobnosti Ramakrišna je razvijao sistematskomobukom . Svami Vivekananda je proživio razliite joge , te je nakon

višegodišnjeg prouavanja svetih spisa bio duhovno potpuno spreman i upuen na Zapad kako bi oveanstvu otvoreno

saopšo veliku ovekovu tajnu . Hristos je prorekao da e doi vreme kada e se tajne saopštava s kunih krovova . Svami Vivekananda je u Americi i Engleskoj održao bezbroj predavanja , a njegovi su rukopisi o razliitim jogama izvorna dela literature o jogi trajne vrednosti . Iz njegovih dela struji dah Božji , ona se šire celim svetom . Ljudi koji vape za vodom života , itaju ih i prouavaju . I pre nego što se Svami Vivekananda uputio na Zapad , prvo je žena sa Zapada , obdarena neverovatnim sposobnostima , H.P. Blavatski , takoe poela upoznavati Zapad s drevnom mudrošu Istoka . Gospoda Blavatski je , prema njenoj vlastitoj izjavi , bila uenica indijskog , egipatskog i maarskog velikog uitelja . Ono što je od njih nauila , napisala je u dva velika

dela : " Otkrivena Izida " i " Tajna nauka " . Njene su knjigeostavile dubok utisak na svet . Tako je mudrost Istoka krenula u svoj osvajaki pohod širom zemaljske kugle . Saradnici gospode Blavatski takoe su doprineli upoznavanju sveta sa blagom Istoka . Franz Hartmann je preveo više svetih spisa Indijaca sa sanskrita na nemaki , Annie Besant na

engleski , a oboje su i sami napisali vredne knjige . Daleko bi nas odvelo kada bismo spominjali sve koji su uestvovali u



širenju duhovnih blaga Indije . Dosad je ve preveden veliki broj svetih spisa Indije na zapadne jezike i one su dostupne svakome . Mahabharata , iji je naistaknutiji deo Bahagavad -gita ,

Ramajana , Purane , Joga - aforizmi , Patanali , mnoge oddrevnih Sutri , Sabhatti Svami , Šankaraaria , Rabindranat Tagore i Mukerji - postali su na Zapadu opšte dobro . Nakon ustrajnih , borbom ispunjenih nastojanja i mnogo strpljenja dospeli su i mnogi ljudi Zapada do velikih indijskih uitelja , te postigli visoki cilj na putu joge . Neki su od njih zapisali svoje doživljaje

i objavili ih u obliku knjiga koje su otvorile nova vrata dušama ŠTAsu tražile put istine . Napoznatiji su od njih : Avalon koji je u svojoj knjizi " The Serpent Pover " ( Snaga zmije )razotkrio duboku tajnu ovekovog kimenog stuba , put kundalini energije , zatim Evans Venz iji su saradnici bili Tibetanac lama Dava Sandup , Alekandra David Neel , Paul Brunton , Heinrikh Zimmer i drugi istaknuti autori koji su sa više knjiga doprineli da se zapadnom svetu približi više hiljada godina staro znanje Istoka o ovekovim skrivenim i uspavanim sposobnostima i mogunosma . I ta se dela množe iz dana u dan . U službi se Boga seje seme iz kojeg nie istina . ovek Zapada postepeno upoznaje skrivena blaga svoje suštine koja otkriva koraajui putem joge , osvajajui pritom stepenicu po stepenicu . Zvui neobino , ali je tano , da su nebrojeni zapadni

ljudi pomou indijske lozo je pronašli put povratka kui , svojoj vlastitoj veri , Hristu . Uenje Biblije zaobilaznim putem shvatili su posredstvom istonih uenja . Kada su se upoznali sa unutrašnjim tajnama duše zahvaljujui Vedante , Advaita - Vedanti , Upanishadama i Jogi , postao im je jasan , nainjenicama zasnovan , smisao biblijskih rei .

Mnogi e upita : zar joga nije prov hrišanske vere ? Kako bi to mogla biti ? Joga poiva na psihološkim injenicama , na



stvarnosti . Kako bi stvarnost mogla biti protiv istine , protiv hrišanske ili bilo koje druge religije ? Suština je religija ista . Kako bi isna mogla opovri religiju ija je osnova takoe isna . Bog nije ljudska predodžba , ve živa stvarnost . To što

Hindi i tu stvarnost nazivaju " Brahman " , muhamedanci " Allah " , Jevreji " Jehova " , a hrišani " Bog " , ne menjainjenicu , tj isnu . Kako bi stvarnost mogla porei stvarnost ? Znanje , širenje vidika ovekovog , vodi bliže Bogu . Joga je put ovekovog razvoja , dakle , put koji vodi Bogu . Oni koji provode jogu , svakog dana postaju mu bliži . Joga , dakle , nije protiv

hrišanske ili suš

ne neke druge religije , ve

pomaže da se one shvate i dožive ! Ramakrišna kaže : " Joga pomaže da Hind

postane bolji Hind , hrišanin bolji hrišanin , muhamedanac bolji muhamedanac , a Jevrejin bolji Jevrejin ! " Joga razvija dušu , ui nas da vladamo oseanjima , odvraa naš pogled od niskih stvari , te nas pouava pobožnosti , blagosti i miroljubivosti . Joga razvija nervni sistem i telo ini zdravim . Uravnotežena duša ispunja telo životnom energijom , a zdravo telo zauzvrat ispunjava dušu vedrinom . Joga razvija snagu volje , - a - ovek u koga je jaka volja odupree se iskušenjima i grehu i nee dopus da gramzivost i telesne strasti njimg ovladaju . ovek razvijene snage volje zauzdava svoje nagone i obuzdava svoje strasti . Joga razvija svest i razum . S razvojem razuma raste i sposobnost razlikovanja . Kada se ovek nade u prilici da bira

izmeu dva svijeta , prolaznog i neprolaznog , promenljivog i venog , joga mu pomaže da naini pravi izbor . Joga postepeno otvara ovekove duhovne oi kako bi spoznao da prolazan zemaljski život , koji se neprestance menja , nije stvarnost , ve

privid , iluzija , daje to samo svet posledica u pozadini kojeg u venosti i neprolaznosti postoji prauzrok koji deluje i stvara . Blažen je onaj ko izabere UZROK , a ne posledicu !

ovek koji živi na planu uzroka prestaje da postoji kaobespomona



lutka , pokretana snagama koje ne može obuzdavati . Postaje gospodar svog sopstvenog života i svoje sudbine . živi u neprekidnoj prisutnosti duha , u stalnoj prisutnosti Boga ! Joga vodi u svejedinstvo . ovekovu dušu ispunjava univerzalna

ljubav koja sve obuhvata , sve razume i sve prašta . ovek , upuen u jogu , voli svoga bližnjega onako kao što voli samoga sebe , jer se sa svakim osea kao jedno . Ne morastrahovati da e nekoga povredi ili se o nekoga ogriješi , jer ono ŠTAne želi sebi nee uini ni drugome . Za njega više ne postoje " Line zamenice " , jer osea da SUŠTINA sve ispunjava životom :

u tebi , u njemu živim i JA , ONAJ KOJI JESAM ! Tako posredstvom joge ovek doživljava sveto zajedništvo . Iz line , malene ovjekova suština uzdiže se do božanske NADSUŠTINE , do savršenstva i , sjedinjen sa Bogom doživljava jedinstvo koje u ljude unosi život . Samo ljudi koji su , kroi individualnim putem postigli savršenstvo , mogu izgraditi pravu svetu zajednicu , zasnovanu na ljubavi prema bližnjem , iji je zadatak da na zemaljskom planu ostvari božanski naum s njegovim nebeskim skladom . Tako e se dva puta , individualni i zajedniki , stopiti u jedan put . Nijedan , sam za sebe , nije savršen . Svaki od njih predstavlja dopunu i rešenje drugog . Savršenost zajedništva može se posi samo putem jedinstva pojedinano razvijenih , nesebinih ljudi koji zrae ljubavlju , dok pojedincu može samo život , izgraen na savršenom kolekvizmu , pruži mogunost razvijanja sopstvenih

sposobnosti i poszanja sree . Ogromna opasnost zajedništva nalazi se u gušenju ovekove individualnosti i spreavanju slobodnog razvoja sposobnosti i talenata pojedinca . Na taj se nain mogu izgubiti velike vrednosti , što pre ili kasnije postaje štetno za zajednicu jer jednako oblikovani , prema jedinstvenoj šemi odgojeni

ljudi na opasan nain koe napredak i usavršavanje velike celine . U tom trenutku jedino pomaže da se uz zajedniki



nain života ne zanemari pojedinac , da se ljudi razvijaju i pojedinano putem joge . Put joge na Istoku se razvio do savršenstva , ali može biti od koristi jedino zrelim ljudima . Neuko je i siromašno mnoštvo

neorganizovano , te svoj život živi u neopisivoj bedi . uzalud Indija poseduje nauku hatha - joge koja sadrži zdravlje kada milioni njena naroda gladuju umesto da žive prema pravilima joge . Pojedinci u Indiji postižu stepen na kojem mogu po želji upravljati funkcijama svojeg tela , te na taj nain i svojim zdravljem . Istovremeno , neuke i napuštene mase žive svoj oskudni život . Tu može pomoi samo zajedništvo ,

izgra

eno na ljubavi prema bližnjem . Narod se moraorganizovati na kolektivan nain , te se obrazovati kako bi se osposobio da uestvuje u blagu individualnog puta , puta joge . Zadatak je Istoka i Zapada da jedan drugome prenesu spoznaje do kojih su došli i njihove rezultate . Jedini put koji vodi srei , kako za pojedinca tako i za celo oveanstvo , leži u susretu i stapanju puteva , individualnog , unutrašnjeg i zajednikog , spoljnog . Na Zapadu se ljubav naziva Hristos , a odsutnost ljubavi Antihrist . Zajedništvo je carstvo Antihrista , pakla ako u njemu nema ljubavi . Meutim , izgraeno na ljubavi , kraljevstvo nebesko je na zemlji , Hristovo carstvo ! Na ovom mestu ovek ima obiaj prime da je potonje gotovo sasvim nemogue , da je to

nedostižan san , jer u ljudima nema ljubavi . U ljudima ? ... A u nama ? ... Neko mora biti prvi i zapoeti ! Ponimo mi ! Ne ekajmo da pone drugi . Ne oekujmo izbavljenje spolja , ne oekujmo od drugih ljudi , od velikih uitelja da nas izbave . Ponimo saizbavljenjem u nama samima . Cenimo i poštujmo naše bližnje kao

deo našeg sopstvenog tela . Kao što naše telo u svrhu izvršavanja razliitih zadatak ima razliite udove koji su , svaki na svome



mestu , podjednako dragoceni , tako je is našim bližnjima koje moramo ceniti bez obzira na poredak i nivo , te ih smatrati svojom bracom . Ne donosimo unapred sud o postojanju loše namere u drugoga , ne bojmo se naših bližnjih . Ako ipak

primetimo neprijateljsko držanje , proverimo ga . Videemo da taj drugi na neki nain pati , te zato napada jer misli da se mora brani . Ljudi nisu loši , ve samo nesreni . Ne poznaju jedni druge , te se boje jedni drugih . Ne bojmo se ljudi , jer strahizaziva odbojno zraenje i u drugome budi nepoverenje . Setimo

se da je svako sam jadni , usamljeni putnik na uskoj i trnovitoj stazi , te da svako na svojim leima nosi težak krst . Pokušajmo vide krst na leima drugog i ne osjeajmo samo vlastiti kao teški teret . Ljudi uvek zavide jedni drugima jer u životu bližnjih vide samo ono što im se ini da je bolje negoli u njihovom sopstvenom . Ono što u životu drugih predstavlja veliki teret i duboku patnju , ne žele da vide jer ne boli njih , ve

samo drugog . Ne ekajmo da nas sudbina pod cenu teških patnji naui da shvatimo iskušenja i muke drugih ! Pokušajmo se stavi u položaj ljudi kojima zavidimo i videemo da su i oni optereeni teškim krstom , iako je njihov razliit od našeg . Ne prebacujmo krivicu na druge ljude i ne pokušavajmo popravi druge ! Ako drugome nije dana ljubav , pokažimo je sami tim više . Ukoliko drugi nosi masku , nosimo je sami tim

manje . Ukoliko drugi ne vlada sobom , tim više vladajmo mi sami sobom . Iako se život , izgraen na savršenom i svetom zajedništvu ne može ostvariti od danas do sutra , jer se ljudi ne nalaze na istom nivou razvoja i ne mogu odjednom poeti pretvarati mržnju u ljubav prema bližnjem i iako samo mali deo oveanstva koraa putem joge , zrai ljubavlju i

razumevanjem , i ti malobrojni ljudi mogu uiniti život lepšim , ne samo



za sebe , već i za veliku celinu . Ljudi koji napreduju putem joge mogu oblikovati protu - snage koje će odvraća mržnju ,miroljubive otoke do kojih njeni talasi neće dopira i gdeće duše , koje tragaju za Bogom , naći svoj mir . Budimo takvi

ostrva . Vježbajmo s dubokom , svom i nepokolebljivom verom jogu :

U NAŠEM VLASTITOM SRCU dozivam BOGA !

Kao što kaže Krishna u Bhagavad - giti , svetom spisu

Indijaca :

" Gospod živi u srcu svakog bića ,O Arđuna ,i snagom privida ,snagom Maje ,

raja yoga selvarajan jesudian

Documents